Маид Чорбић: Расковник емоција


Лани вријеме постало је и даље тмурно; симболика града

У руке тиранина прешла је без иједног промашеног метка

Љубав је и даље цвјетала, кочоперно тражила своје станиште

А највећа бол живота је она која нам с годинама долази

И одјекује у нашим ушима снажно, а још нераскидива душа

Тражи свој опроштајни гријех због времена погрешности

Када дала је максимум свога времена, то срце куцало је

За неку особу која разумјела није њу, а и даље вољело је

Без обзира на оно што други људи говорили искрена мишљења

.

Као да је вријеме постало само антоним за дешавања

Свјесности не дозвољавамо да уђе у наше поре живота

Јер заљубљеност је најгори вид човјековог стања

Гдје не види знаке алармантности, јер што је драго срцу

То обично с временом може постати јако далеко

Да људи се застране и никада више не погледају се у очи

Док лаж и даље врата своја, рачунајући на најгоре ствари

Које се човјеку могу да догоде без имало размишљања

.

Судбина записана је свакоме од нас обичних смртника

И не треба да је некада ни сазнамо, јер када угледамо

Схватимо да можда најбоља времена су била баш она

Која смо некада имали; блиставе снове и лијепе рефлекторе

Док еротика је водила све до самог краја уз свијеће

А ноћ је памтила сва дешавања око нас која су постојала

.

Расковник живота носимо све око себе, па и на руци

Који не мора бити скупоцјен као други што имају

Потребно је понекада само мало среће и знања

Да неке ствари на вријеме сазнамо, да нас истина

Увијек дочека на своје ноге и да се радујемо дану

Који је пред нама, јер љубав увијек има друге планове

.

Ако ријеч је наше обећање да смо уз некога вјечно

То значи да морамо и наше ријечи да оправдамо

А да не буду само пука машта која увијек одлети

Тамо негђе далеко, када се најмање надамо

Обично у животу нас дочека широке руке, било добро или лоше

.

Говор језика и емоције су највећи симпатизери људи

Јако тешко је задржати емоције када се растанак појави

Небитно године; мјесто увијек нас враћа на приче љепше

Данак узимају и осмијех се опет мора да појави

Зато што ипак права љубав памти само оно најбоље

Од живота што се приказује на пиједесталу човјека

.

Расковник емоција држимо у данашњем свијету скривено

Не дозвољавајући другима око нас да сазнају праву причу

Али зато кријемо све око себе са осмијехом и причом

Која одудара од стварне стварности, живимо у времену тешком

Гдје бојимо се за љубави лоје можда могу опстати

А расковник времена показује када ће да се догоди

Некада годинама, некада мјесецима или пак данима

Само је потребно стрпљење и мало среће у животу

.

Расковник емоција највеће тајне крије

Расковник је највећи непријатељ човјеку

Вријеме је илузија стварности,, људи отети свакако

Од љубави заустављиве су природе постали одавно!

Фото: Расковник; Википедија

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s