Вукица Морача: Див јунаци
Наши су дични преци
Били исправни човеци,
Дивови растом,
Дивови умом.
.
Њина висина је страшила многе,
Чували су род и храмове своје.
Њихова духовност је плашила нељуде,
И они су свикли да их се боје.
.
У претходном веку, а и одавно,
Побише најбоље синове наше,
Заузеше наше земље и блага,
Ал се још увек нас плаше.
.
И зато би силни и зли људи,
Да нашу веру и земљу потру,
Да поруше гробља и цркве наше,
Изврше непријатеља смотру.
.
Само да знате, нељудске силе,
Док последњи Србин овде дише,
Нећете мирно спавати злобни
Јер древност не може мачем да се брише
Фото:Свети ратници, Манастир Манасија; Википедија
