Занемари друже стари,
ружне речи и подсмехе …
Лечио сам ја у ствари
личне мане и несреће
.
Занемари друже стари,
ласкавости и погледе препреке …
Можда би и ја исто
али нисам имао петље …
.
Занемари мој стари,
осуде и клевете …
Мисло сам да сам већи,
кад те смањим, занемари …
.
Опростит ми већ не можеш.
Живот прође, тебе нема …
Сад на себи све искалим.
Јпш сам мали, још се свећем …
.
Омча речи горких, јадних
грло ми се сада стеже …
У срцу сам без радости,
све радости од ме беже …
.
Занемари ти с небеса …
Касно себи признах ко сам …
Љутњу, бес и јад нисам …
Ти си знао, то сам, што сам …
.
И да не би тебе таквог,
био би још и гори …
Сад опрост ми ти пошаљи
Желим и ја бити бољи .

Фото: Никола Педовић, орњи Дубац, Гуча