Мира Видовић Ракановић: Молба
У предворју
Душе ти стојим
Обучена у блузу
Везену чежњом
Са осмехом
Што жели да избрише
Све наше горке речи
.
То су биле жеље
.
Погрешно
Сам се молила
.
Тебе који си ми
Путеве бола отворио
.
Нисам хтела више
.
Да моје срце
Опет заробиш
.
Да љубиш моје очи
Мокре од кише
.
Да мојим телом
Жуборе
Само твоје радости
.
Не пристајем
.
На самоћу
И успомене
.
Моја молба је
Услишена
Лежем и устајем
Са оним који
Мене жели каква јесам