Мира Видовић Ракановић: Молба


У предворју

Душе ти стојим

Обучена у блузу

Везену чежњом

Са осмехом

Што жели да избрише

Све наше горке речи

.

То су биле жеље

.

Погрешно

Сам се молила

.

Тебе који си ми

Путеве бола отворио

.

Нисам хтела више

.

Да моје срце

Опет заробиш

.

Да љубиш моје очи

Мокре од кише

.

Да мојим телом

Жуборе

Само твоје радости

.

Не пристајем

.

На самоћу

И успомене

.

Моја молба је

Услишена

Лежем и устајем

Са оним који

Мене жели каква јесам

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s