Велика Томић: Осмомартовска лакрдија
Све је бравар направио –
разделио мушко – женско.
.
Сад се мени као жени осладила –
Кратка сукња, своја банка, сам свој газда…
А душа? – Душа празна.
.
Где је мушка рука, око струка?
Где је жена, мужу леђа да погура?
Где је бравар, тај проклетник?
.
Нећу жену светом што тумара,
нећу Клару Цеткин, ни њен изметин!
.
Хоћу стару, добру нашу, Жену, Мајку, љубав вашу.
