Новица Стокић: Човечење


Ишчилио пупољак младице

Испод покрова смоле борове

Засењен одсевом зубатим

Стрши у небеса

.

Пупољци долазећи

С муком пробијају опну

Док предходници разгранати

Мењају облик

.

Запахнут велом магличастим

Лије нектар животни

У инат себи самом

.

За увек.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

Gravatar
WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. ( Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. ( Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. ( Одјавите се /  Промени )

Одустани

Повезивање са %s