Света водо изворкињо

Блиставост ме твоја зове

Босом ногом кренула сам

Умит ћу се,сува жеђ те иште, тражи

Твоје капље милују ми

Лице, косу, снено тијело

Додирнут ћу твоја њедра

Гдје је срце праизвора

Замолити Бога драгог

Да се поглед његов с мојим сретне

И ту ватру да удахнем

Да суштина буде чиста

Као суза испосница

Као бјела голубица

Као мирис пољског цвијећа

Тамјана и звука лире

Па да с новим јутром рајским

Моја душа затрепери

Да узлетима

Праизвора, прасуштине да се сјетим

Тамо гдје су душе рођене

.

И спазих Човјека

Створеног по лику Божијем

И спушта се на кољена

И одваја зрачак од свог срца

И љуби,љуби,љуби душу Васељене.

Фото: Чудотворни извор Свете Петке; Википедија