Сигурно постојиш – не знам где ни како

Нити сам икада могао да схватим

Како проста грешка живот скрене лако

На пут без повратка и јауке затим.

.

Сигурно постојиш као нектар дата

Можда као пелин – можда вино питко

Или као мамац у мрежи од злата

Несхватљива мада исписана читко.

.

Сигурно постојиш, јер зашто бих снио

Ту предивну снагу највећу од свију

И како да сазнам ко сам и где био

Ако ту нирвану од мене сакрију.

.

Сигурно сам некад и срео те нему

Не видевши речи у сетним очима

Бежао у тугу туђу, преголему

И тражио спаса пијаним ноћима.

.

А ти већ постојиш – не знам где ни како

Нити сам икада могао да схватим

Како проста грешка живот скрене лако

На пут без повратка и јауке затим.