Верица Стојиљковић: Дођи!


Дођи сад,

у овај врели час,

Похитај, зашто не питај,

Знаш да жена зна и оно што не зна!

Дођи сад,

ноћ плаветна трепери,

Месец чека да обасја нас!

Узми руке моје,

Жеље на њима исписане су све!

И у сну,дођи,

Јер  срце би да излети!

Дођи сад,

ветар ће те на крилима донети,

Само му за мене реци!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришете користећи свој WordPress.com налог. Одјави се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришете користећи свој Facebook налог. Одјави се /  Промени )

Повезивање са %s