Верица Стојиљковић: Дођи!
Дођи сад,
у овај врели час,
Похитај, зашто не питај,
Знаш да жена зна и оно што не зна!
Дођи сад,
ноћ плаветна трепери,
Месец чека да обасја нас!
Узми руке моје,
Жеље на њима исписане су све!
И у сну,дођи,
Јер срце би да излети!
Дођи сад,
ветар ће те на крилима донети,
Само му за мене реци!
