Милорад Куљић: Човекова потка
Моћан траг је она у времену.
Њен је запис белег свевремени.
Човеков је траг у њеном „писмену“
од првог човека скамењени.
.
Реликвија светости је она
што предачки завет часно чува.
Без ње човек маса ублатњана.
Усправним га она обдржава.
.
Осведочи она и светога
кад осузи мироточним миром.
Тад казује о души крај Бога
која њу је чинила човеком.
.
Свевременост ватром јој гашена
ил’ кад јој се честица разреди.
Чврстина јој учини се ломна.
Трајност њену за свагда ускрати.
.
Ни човеком човек био не би
да том потком он није заснован.
Попут змије он тлом гмизао би.
Срећом Богом намерен усправан.
