Рећи ћу ти … љубав,

а боли ме што морам да причам сам са собом,

себи да постављам питања, уместо Теби.

Боли ме занос који си пробудила у мени,

оне ноћи на обали безкраја.

Боли ме што ми се неда,

да живим успомену на тебе

када смо могли да станемо у угао

 једне нежности, а нисмо.

.

Дуга ноћ драге песме

и позив за танго у сенци водопада

у загрљај ме твој свеза

и поклони ми сву твоју нежност.

.

Боли ме обећана нада за расцветало пролеће

са влазним уснама од набреклих дојки,

Боли ме скривена тајна,

како се, први пут, баш тако љуби.

.

Боли ме заклетва да ћу ти рећи

све најлепше речи.

Корачао сам кроз твоје мисли

и безкрајно расипао стрпљење

како да почнем да ти изразим љубав.

.

Боли ме незнање шта се то запалило

у рушевинама дојучерашњег живота,

зашто несигурно пружам руке

да дохватим птицу твојих снова.

Волео бих да са прстима неба

дотакнем твој осмех

 и да скочим у њега

и да научим да те волим

.

Боли ме што имам страх

од твога ћутања

и што не смем да станем

пред Богородицу од злата

и да је молим, молим …

.

Богородице како да је волим,

по којим мирисом цвета да је тражим,

и да то остане наша тајна.

О, Богородице, молим те, молим

 како без ње, без ње се не може!