ПОЕЗИЈА, УМЕТНОСТ, ЛЕПОТА…

Без поезије у најширем значењу,

без уметности и унутарње лепоте,

овај би свет био најружнији и

најодвратнији међу свим световима.

Јер, тада у овоме свету ни љубави

не би било!

Зато што се љубав рађа из лепоте,

као што се и лепота рађа из љубави.

Кад ме нешто незнано откуд тишти

и притиска на души, кад ме стеже и

гуши у прсима, кад не знам више,

да ли сам жив или мртав, тада

само песма, само уметност, само

унутарња лепота може да ме

васкрсне, подигне и усправи.

Али, и буквално!

Како сам живео и опстајао у овоме

свету, то само Бог Благи зна!

Ако би мене неко питао – ја не бих

умео да му одговорим!

Када би неке вишње силе

протерале поезију, уметност и

лепоту из овога света, тада би се

овде рађале само наказе без душе

из најмрачнијих светова.