Нисам ја за таква шта,
за такве речи, певање и страст,
ја сам само на дну чаше исти
умирући глас.
.
И док виори страх што се буди
у пољу жита на ливади ствари
и хватам стих и не чујем ништа
јер ја сам само мали
умирући глас.
.
И одлази звекет покошених трава
и лелуја стење дуж ледене реке
и остаће смирај једно дана
и мој звонки ммлади
умирући глас.

М.М: Збирка – “Пут ка Светлости“