Мира Видовић Ракановић: Снови


Као вода

Цурела сам ти

Низ раширене прсте

.

И осећала као камен

Који стоји на путу

Ветру који цвили

.

Тада си отишао

Тамо негде

Иза дуге

.

Мене болом

Обукао

И осмех ми оставио

.

Тражим те и даље

У мојим ноћима

Које су кратке

.

Снови тамни

Очито ткани

Да не буду наши

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришете користећи свој WordPress.com налог. Одјави се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришете користећи свој Facebook налог. Одјави се /  Промени )

Повезивање са %s