Мира Видовић Ракановић: Снови
Као вода
Цурела сам ти
Низ раширене прсте
.
И осећала као камен
Који стоји на путу
Ветру који цвили
.
Тада си отишао
Тамо негде
Иза дуге
.
Мене болом
Обукао
И осмех ми оставио
.
Тражим те и даље
У мојим ноћима
Које су кратке
.
Снови тамни
Очито ткани
Да не буду наши
