Мој живот је чудом осликан

од плача којим себе огласих.

Ђед мој умро унука жељан

а ја га првом виђењу призвах.

.

Три года непуна било ми тада

кад духа ђедовог одраслим општих.

Да безумље бебом не овлада

прогнаше дух по адета бапских.

.

Машта ми призвала бројне намисли

кад ваплоћењу дозрело време.

Мајчин одлазак у тешкој ми боли

контактом душе олакшао бреме.

.

Сведочење душе од ње заисках

у сунчању на бетонској плочи.

Бљесну ми слика коју јој исках

док жмурише Сунцу моје очи.

.

И село живљења маштом креирах

будећи искру његовог пепела.

Енергије чудесне заковитлах

чему ме Божија сила довела.

.

Центар вртложник Духа походих

што брегом поповим оргон храни.

Чудом неким време уставих

за четири сата у оргон – прани.