Верица Стојиљковић: Љубав
Љубав моја, из траве израста,
кроз росу на свет гледа.
Свака влат сунцу махнула,
јаснозором у твојим очима.
.
Љубав моја, у вечности зачета,
песмом са твојих усана,
једном, кад је лира засвирала,
и кад расула се звездана прашина,
путеве нам обележила.
И путују нам срца, једно до другога,
Тихо радосна, а опет ко громови јасна.
