Многи обичаји везани за фарбање јаја а које и данас спроводимо вуку корене из предхришћанског доба. Међу њима је и остављање првог обојеног јајета до следећег Васкрса. То јаје има (магијску) улогу да чува кућу и зато се и зове – чуваркућа.

Но  обичај туцања јајима који се нарочито задржао   у Војводини, не припада само хришћанству што се  може видети из „Словенске митологије“ (Енциклопедијски речник, Београд 2001.) где су наведене руске црквене поуке из 18, века, које забрањују овај обичај, јер не припада хришћанству, што  говори да су наши преци у жељи да сачувају своју дотадашњу традицију разне предачке обичаје утапали у хришћанство.

Постоји легенда везана за Марију Магдалену, која је дошавши у Рим да проповеда Христово јеванђеље успела да стигне до цара Тиберија. Наравно, за ту прилику определила се за скупоцен поклон – корпу јаја. Цар, саслушавши је, није поверовао у Христово васкрсење и рекао је да би то било, као кад би бела јаја у корпи променила боју. Прича каже да је Марија Магдалена само на то рекла: „Христос васкрсе”, а сва јаја у корпи су постала црвена!

Црвено јаје према обичајима српског народа је било ту да подржи живот, да помогне рађању новог живота и да га чува.

Вероватно се питате откуда данас имамо ускршњег зеку, а не ускршњу коку, која би била логичнији избор. Зец је вероватно везан за паганска веровања где је био симбол плодности, пролећа и обнове и његов долазак се очекивао у време равнодневнице. Претпоставља се да је обичај настао у Немачкој где су деца очекивала долазак зеца на једно такво (касније ускршње) јутро да остави у капи или шеширу јаје.

После су почела да се праве „гнезда“ од траве да се јаје (вероватно) не би полупало. Овај обичај су немачки досељеници пренели у Америку, па је тако ускршњи зека постао највећи комерцијали симбол овог хришћанског празника.

 После ускршњег зеке на ред су дошла и чоколадна јаја. Сматра се да су прва оваква јаја настала у Француској или Немачкој у XИX веку.

Јаје је симбол живота, његовог почетка и обнове. Стециште је животне снаге и знак плодности. Зато га многи древни народи везују за пролеће када се природа обнавља и када живот биљака и животиња улази у нови циклус. Код словенских народа бог Сварог спава у унутрашњости сунца као дете у прозирном јајету (Хуђец, „Предања и митови Старих Словена“).

И други древни народи су сматрали да је свет настао из јајета. Према једној причи хиндуистички бог стварања Брама се појавио из златног јајета које је плутало космичким водама. Од горње половине тог јајета настало је небо, а од доње земља.

У древном Египту је јаје сматрано пореклом свега и срцем четири основна елемента (ваздуха, воде, земље и ватре). Офарбано се приносило боговима плодности. На пролећну равнодневницу коју су многи древни народи славили као почетак новог животног циклуса Персијанци су поклањали јаје.

У бугарским и српским загонеткама и дечјем фолклору, Сунце се приказује као „божје jaje“, звезде као „jaja која je снела небеска кокошка“, а звездано небо као „решето пуно jaja“. У апокрифним легендама, читав свет je представљен у облику огромног јајета чија je љуска – небо, опна – облаци, беланце – вода, жуманце – земља

 Једна стара прича каже да је испод крста на Голготи, на којем је разапет Христ, било грличино гнездо. Крв је попрскала јаја у гнезду и обојила их црвеном бојом, па од тада хришћани обележавају дан Христовог страдања фарбањем црвених јаја.

Било како било, симболика свих прича је иста – јаја се на Велики петак фарбају у спомен на невино проливену крв и васкрсење Христово.

.

Изводи из текстова  Марина Јабланов Стојановић /Симболика јајета и црвене боје /фб страница Старославци/  Историјски забавник.