Подигох камен
Тежак,
Чврст,
Силан,
Моћан
Оклопљен
Његова целина непровидна
Не жели додире у утробу божанску,
Одупире се опоро
Каменим амалгамом омађијаним,
Несстајање разбија отпором
У суноврат одласка.
.
Испод њега бујица разбуђена,
Неподјармљена посусталошћу,
Усколебана разбијеним редоследом,
Поремећена раскош ускипела.
.
Камен ускиснуо заштитнички,
Преврат ритма зауставља снагом,
Искључив, расхлађен,
Додире туђепраисконске чује,
Тражимо његово лице
И смисао у бесмислу ремећена,
Да трулеж у њега убацимо
И раскомаданом раздробимо постојање.