Ускрснуће моја душа млада,

када живот поређам у риме.

С радошћу у болу, к’о кад мајка рађа,

кренућу у плачу, путем истине..

.

Ах, није то туга, нити радост нека,

већ мир чудни што душу обузима.

Храбро срце титра, сату намигује,

ветар душу носи, небо преузима..

.

Лагано и лако, као бели облак,

звезде плету игру у шарена кола..

Мир, тишина, спокој, к’о ветар ме обли,

без туге и љутње, очаја и бола..

.

Срце вуче нити, плете концем пут..

Везује за небо, под очински скут..

Душа тихо језди, као коњић млад,

оде и ускрсну у рајски сад..

Фото: Ускрснуће; Википедија