Погасићу звезде
на заљубљеним небу
нека уморна душа
у тишинама сања
један град
једну улицу
и некога
кога ноћас нема
драга
не могу догодине
чекати
да олистају баште
и замиришу бехари
белог багрема
…загрли ме ноћас
сутра биће касно.
..
Пусти ме судбино
не раздири ми груди
из душе ми куља
густи фабрићки дим
а пољима блеје
тужни ветрови
убоги сам странац
у туђем свету
…загрли ме ноћас
сутра биће касно.
..
Нисам лажни песник
и не крадем
туђе стихове
да заводим њима
несретне жене
ноћас сам лудо храбар
покупио сам
све вашарске бриге
и укротио чежњом
…загрли ме ноћас
сутра нас неће бити.