Ево још једног у низу ведрог јутра у мом животу

Јутра кога сам лако осмехом широм оивичио

Ох! уранио сам да стваралачки замесим живот

Да ми неко друго јутро не би освануло крезубо

.

Најближи комшија са ћерком – сиромашан узор

Она – трком изронила из зоре и забацила ранац

Подочњачки плаво богато подпетнички високо

Потрчала низ камени пут послу који верно чека

.

Њен отац пресамићен од врелог жезла живота

Вири у буљаво око распуклог источног прозора

Према тамноцрвеним и жутим ветрима истока

Истичући живот му је виорио као ланена завеса

.

Други комшија мрав у зони промрзлог погледа

Обучен у уско сиво и непрегледно кривудање

И не обазирући се иде кроз свој живот мрава

Продужава у даљ пут танких ставки и опстанка

.

Желите ли хоћете ли тако понављајуће живети?

То није живот дугих и широких видика слободе

Устанимо из свете ноћи поскочимо будни свесни

Изнутра знањем богати испеглајмо изгужвани свет