Љепоте те ниђе не би,
Свјетлости, љубави и радости,
Покоран ја сам земљо теби,
Блисташ, препуна гордости.
Поносан сам земљо моја,
На сваки твој сиви камен,
Блијешти пун топлине, боја,
Твој огртач, чудесан, отмен.
Планине, стазе и ријеке твоје,
Земљо синова и јунака,
Нек све лепрша од среће,
Моли се свака мајка.
Нек је мирно море твоје,
Нек твоја ђеца срећно ţиве,
Нек све дише једном душом,
А, други, нек ти се само диве.

Фото: Црногорске планине; Википедија