Спектром нестварних боја и њиховог преламања

види се свака честица човековог разлагања.

…са самим собом неслагања…

Свака, и најмања, сенка описује човеково незнање.

Неко осети и види више, неко много мање.

Све зависи које је стање.

Хоризонти се у расту прошире,

а заборављене лепоте човекове иза зида страсти провире.

Те исте страсти нестану и лагано се смире.

Када их препознамо и очекивања наша то не буду,

на добром си путу.

Остани у тачки равнотеже.

У њој се небеско савршенство разлеже…

Гадови се лево и десно разбеже.

Ништа више не притиска и не стеже.

Свесност све у корену реже.

Болно је када такво стање наступи,

али после ни паметни више нису глупи.

Само су предуго били у рупи

сопствених и туђих ставова, без пута и планова.

Залутали су где није требало, али се десило тако.

Са околностима животним

нису умели да се носе увек лако…

Корак по корак себи се врати,

сасвим полако.

Фото: Видљиви спектар боја; Википедија