Када је видех језа ме заледи

а она ми страх осмехом дражи.

Сред стана на трагачи авет седи

Замолих Бога за трун куражи.

.

Како је ушла у стан закључан?

Даље од ходника крочила није.

Да је избацим постах одлучан

док се увијала попут змије.

.

Не смем је тицати паде ми на ум.

Додиром зло ће мноме прожети.

Рукавице старе узех да осолим.

Од соли ће ала ова устукнути.

.

Дохватих трагаче те их избацих

скупа са гњилим товаром њиховим.

Од шока великог у трену се пробудих.

Схватих да бејах у стану Врбаском.

.

Дал’ завист је на ме урок бацила

од кога ме Дух сном ослободио?

Оваква мисао сан ми олакшала.

Верујем да сам се урокуље решио.

Фото: Урокљиве очи; Википедија