Душица Милосављевић: Није био сан

Држао си ме за руку ноћас, знам
осетих прсте десне руке како урањају у твоје…
Загрлио си ме чврсто кроз сваки етар честице моје…
И тако заспах у бићу твом!
.
Знаћу да овде нема ме,
када угледам обрис честица твојих
на месту чекања душа предака
за руку ме у наше дворе поведи
по мене дођи,
само ме одведи!