Душица Милосављевић:  Није био сан


Држао си ме за руку ноћас, знам

осетих прсте десне руке како урањају у твоје…

Загрлио си ме чврсто кроз сваки етар честице моје…

И тако заспах у бићу твом!

.

Знаћу да овде нема ме,

када угледам обрис честица твојих

на месту чекања душа предака

за руку ме у наше дворе поведи

по мене дођи,

само ме одведи!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришете користећи свој WordPress.com налог. Одјави се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришете користећи свој Facebook налог. Одјави се /  Промени )

Повезивање са %s