Милорад Максимовић: Бела Вила

Искри јаром свети Огањ
твоје речи вазда крепи
сред долине од милине
вода тече што све лечи.
.
На тој води стопе њене
површином меко ходе,
мири смиље и босиље
то су живе Вилин Воде.
.
Ако чујеш нежне гласе
који лако небо росе
видиш ли и белу звезду
и те њене ноге босе?
.
Немој страху срце дати
јер она те љуби, воли.
За душу се твоју брине
и за те се Богу моли…
.
А молитва песма жива!
Не може се другим доћи
пред престоље величанства
и капије божје моћи.
.
Скини скраму и одбаци таму
јер ти јеси Божје дете
Бела Вила бело светло
Очи њене јесу свете.
.
Послушај ми гласе сада
јер ме зове ветар млади
да појездим васељеном
Божје дело да се ради.
.
Кад год иште срце твоје
са извора живе силе
ти се сети и напоји
Огњем живим Беле Виле.
.
Извор: Звезда Род Zvezda Rod