Равнодушно је звезданим бескрајем
Светлуцо пут по окукама свим.
Пут је кружио Маслиновим крајем
Доле је Кедрон протицо под њим.
.
Кидо се брег од своје половине
И Млечни пут је почињо по том.
Ко да су хтеле сребрне маслине
Да закораче у даљ ваздухом.
.
Би врт на крају, посед непознати.
Ученицима, крај зида, он тад
Прослови: “Душа самртнички пати
Ту останите и бдите одсад.“
.
Без противљења он се одрекао
(Ко да у зајам доби ствари те)
Од чудотворца, свемоћи – и као
Смртници, беше налик на нас све.
.
Наличила је ноћна даљ на оне
Пределе што су ко нестваран крај.
Би ненасељен простор васионе.
Место за живот беше тек врт тај.
.
И гледајући у мрак провалије
Без почетка и краја ма ког
-Да чаша смрти мине што скорије-
У зноју, оца молио је свог.
.
Молитвом замор ублаживши, зађе
Иза ограде. “И тамо по тлу –
Ђаке, дремежом савладане, нађе
Где се ваљају по ковиљу ту.
.
Разбудио их: ‘И вас господ створи
У дан мој. А ви – ко развучен пласт.
Хора се сина човековог хори,
Он се предаје грешнима у власт.“
.
И тек што рече, незнано откуда:
Гомила робова и скитница тма,
Мачеви, огњи и испред свих – Јуда
Са лажним пољупцем на уснама.
.
На главосече Петар мачем креће
И једном од њих – уво одсече.
Ал у: “Гвожђем се спор решити неће.
Врати на место мач, ччовече.
.
Зар легионе раскриљених снага
Мој отац не би послао по нас?
Развејао би се душманин без трага
Не додирнувши на мени ни влас.
.
Но дође књига живота до стране
Која је дража од светиња сто.
Збиће се сада речи записане.
Амин. Нека се одигра и то.
.
Ток векова је, видиш, сличан причи
И може успут планути та коб.
Ја ћу због њене велиине сићи
У добровољним мукама у гроб.
.
А трећег дана дићи ћу се и ја.
И ко што реком силази сплав тек:
Мени ће на суд, ко низ дереглија,
Допловити из тмине век по век.“

Фото: Гестимански врт; Википедија