Тијанија силовита пресветла – уранио Јарило
Распростро злато по шумама таласастим пољима
Брдима планинама и водоплавној реци Тијани.
Клизе фини сребрнасти слојеви магле по котлини.
Жмиркају и светлуцају хиљаде хиљаде округластих
Малених огледалаца са површи залеђеног снега.
.
У даљини подно ланца дугих плаветних планина
Реско лаје малени цуко не подржаше га остали
Можда види – осећа промрзлог зекана у близини,
Или га је узбудио протрчали скакутави срндаћ.
А можда му се прикрада лукавица лија из Осоја
Да шћапи неку занесену неопрезну коку за лијиће
..
, Можда је као оштра одапета етерична стрела са Рзава
Праисконог Витеза Благоја Стрелца Ариљца,
А можда цуко лајући високо високо подиже храброст,
Показује да је увек оран будан и да је зубе наоштрио,
И да је веран чувар и помагач у свако тешко време
И да је спреман за истрк ако нека напаст запрети
..
Горуцка и пуцкета ватра у старинској пећи на дрва,
Капљуцка са крова истопљени снег – тап тап тап.
Ужарило ми се треће око викло да гледа оностран
Викло да гледа плава провидна међубића светова
Викло да стра-жари на раскрсници сила и ветрова
И да види богове Рода на далекој планети родини
..
Иде ми се одмах испод Храста исцелитеља и мудраца,
Иде ми се на планине Јелицу дугу и Каблар стеновити
Да гледам и сликам кривуд реке Западне Мораве,
Иде ми се на Овчар на жарну светлосне тачку – Рачвар
Одакле се и према западу и према југу рачвају струје
Иде ми се – не иде ми се – иде ми се – не иде ми се
Где да идем, хеј! хеј! где да идем – када сам дошао!?

Фото Владан Пантелић: Планине Овчар и Каблар