Бранислава Чоловић: Дај Боже


Поред пута стасити храстови

Цвјетови багрема

Љепота се прострла свуда

Свака травка,птичица и зверчица

Одише тајном

И душа зна да треба да прође туда

Ту је пролаз у оносвјет

Свака кућица,цвјетић

Спаја се са плавим сводом

Одише хармонију,мир и љубав

А тек стасити бор небу под облаке се пружио

Ех да ми је на том Прагу

У звијезде да гледам непрестано

И стварам пјесме и нове свјетове

Раскрилим врата срца

И запловим у праисконе снове

Ту је и језеро

Зароних у своје дубине

Загрлих и растворих сјенке

Махнух страховима и илузијама

Отпустих их ,више ми не требају

Изроних на кристално бистру површину

Удахнух љубав и радост

На небу видим нека нова свитања

Бајковите планине простиру се свуда

Природа је чаробна

Враћам се у При Роду

Сви треба да се врате у При Роду

Да се врате себи

Љепота је у оку,у даху,постојању

Бацам се у лет

Једном ,други пут,трећи

Ех да ми је на том Прагу

У небо да гледам непрестано

Дај Боже…..

Фото: Дајбог; Википедија

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришете користећи свој WordPress.com налог. Одјави се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришете користећи свој Facebook налог. Одјави се /  Промени )

Повезивање са %s