Бранислава Чоловић: Дај Боже
Поред пута стасити храстови
Цвјетови багрема
Љепота се прострла свуда
Свака травка,птичица и зверчица
Одише тајном
И душа зна да треба да прође туда
Ту је пролаз у оносвјет
Свака кућица,цвјетић
Спаја се са плавим сводом
Одише хармонију,мир и љубав
А тек стасити бор небу под облаке се пружио
Ех да ми је на том Прагу
У звијезде да гледам непрестано
И стварам пјесме и нове свјетове
Раскрилим врата срца
И запловим у праисконе снове
Ту је и језеро
Зароних у своје дубине
Загрлих и растворих сјенке
Махнух страховима и илузијама
Отпустих их ,више ми не требају
Изроних на кристално бистру површину
Удахнух љубав и радост
На небу видим нека нова свитања
Бајковите планине простиру се свуда
Природа је чаробна
Враћам се у При Роду
Сви треба да се врате у При Роду
Да се врате себи
Љепота је у оку,у даху,постојању
Бацам се у лет
Једном ,други пут,трећи
Ех да ми је на том Прагу
У небо да гледам непрестано
Дај Боже…..
Фото: Дајбог; Википедија
