Описана времена око нас дају информације другачије
Свијет је постао све више тром и сијед с годинама боравка
Они не виде шта је потребно да свијет буде и даље жив
Као некада прије – све је затровано постало
.
Ни људи више не могу да воле једни друге
Не подносе нечије туђе успјехе, воле пораз да осјете
И сузе на лицу као увијек у знак побједе њихове
Ми који их дајемо смо велики тупсони, јер тако величамо
Све око себе са таквим ставом и понашањем
.
Аксиоме објашњавамо животним епитетима нашим
Ми људи боримо се за своја права једнако
И не желимо да нам неко други отме наше успомене
Сруши наше лађе и наше снове, куле од карата морају
Да буду опостојане, јер живот је борбено поље
И не треба никада дати оно што је уистину твоје
Срце и душу које мора да буде регенерирано што прије могуће је
.
Реалан свијет задаје човјеку много проблема
И да све буде као прије, опет не може да се прошлост збрише
Јер она оставља траг на нашем срцу и души које преживљава
А свијет и даље остаје да пати, одавно је све постало црно
И судбине људске пишу најмрачније успомене живота
.
Епитет постојања јесте да дијелимо срећу с свима
Тако свијет остаје и даље реалан и опостојан
Али док људи мјере све линијаром, никада не можемо
Бити искрени људи и отворени с дозом осјећања чиста
Јер свијет не прашта грешке, с временом оно отвара
Све поре човјековог стадијума и ослања се на искуство
.
Аксиом живота је увијек тежак и опостојан, јасан и прецизан
Не дозвољава да буде скрнављен ни на један начин
Али људи схватају касно неке ствари за живота свога
Јер мисле да је све оно што је данас остаје и даље тако
Док се све око нас окреће, схватамо да живимо у незнању
И кога да питамо и молимо за помоћ, када смо одбачени
Због нашег понашања којег свјесно радимо?
.
Временски фактор ће да каже све о људима
Свађати ће се и даље, реалан свијет и даље пати јако
А ништа друго не преостаје да освијести се свијет
Јер Земља је ипак и даље за неке равна плоча
Због начина говора и гестикулације тијела нашег
Који синхронизује све оно што ми желимо и сањамо
Али често ће да нас судбина изненади с разлогом
Онда када се ми најмање надамо, а тада треба само
Да нас астероид погоди са двадесет метара
Раздаљине и пар јарди!