Велика Томић: Просипам речи

Зашто су туге обукле беле хаљине
и насред језера коло играју?
Представа је у току.
.
Пљускови завесе спуштају,
громки аплауз одјекује котлином.
На бис су изашле кише –
Без скокова,
без кругова у води,
капима дугачким затворске шипке лију.
.
Муња, сину, гром разлева:
„Нек се подаве све туге,
гром ће тући, то вам ја, Илија, обећавам!“
.
В.Т: „Од саздевка до раздевка“