Улазим у саму себе,
тражим речи и затварам свој свет.
Она сам која воли зиму,
а када се природа заледи и све стане,
упорно призивам пролеће.
Ја сам она која затвара очи пред сећањем.
Тим погледом пробудим страх.
Између мене и тебе је провалија.
Једино реч је мост, али само
ако успеш спавати испод лука дуге која ти
не доноси срећу
већ бол.
Можда ти некад поверим своје речи, оне које
и од себе саме
више волим.