Ја

рођена од Сварога

сестра Перунова

међ вуцима одгајана

рањена у бојевима

мучена и гажена

главу подижем.

.

Своје порекло призивам

космичке силе сакупљам

и кличем криком сокола

у равнотежи универзума

снагом сопственом понета

од праискона задојена

истином и слободом.

.

Из сваке ми крваве ране

црвени божури ничу

док ходим кроз ад

тражећи оног

који се не помиње

да бакљом својом

и мачем јустицијиним

повратим правду

од постанака отету

за смирај свету.

.

Па и ако клонем

и душу

након свега испустим

ништа више неће бити исто.

У наслеђе остављам

веру и сећање

у све што је чисто

док ми се осмех

у усне утискује

а небо

моје име уписује.