Ниси знала
да те чекам данима
и сакупљам
суморна фландријска јутра
омлечена маглама и сетом
лију и досадне
сиве кише
над каналима града
кликћу гладни галебови
и ремете тишину јутра.
.
Пролазе људи
обалом голих брестова
бели и црни
риђи и плави
погнуте главе
…донедавно
крала си им погледе
на плочницима тргова
и уских улица
из готских времена
…лепа Фламанко.
.
Сваке вечери
у сјају свећа
обалских кафића
чекао сам те
да ти кажем
да волим твоје амфоре плаве
донете из фландријских дубина
…чекао сам те
на мостовима на којима
су пролазили грофови
тамо
где се чекају
остављене љубави
у сусретима
којих није било.
.
И непрестано…
у Генту лију
децембарске кише
ех…да их могу зауставити
да опет сретнем
плаве фламанске очи.