Милорад Куљић: Преображења


Кад лептир у лет размахне крила

пут светлости сунчане да јурне

крене из чауре што га робила

пут искушења магије животне.

.

Читав му живот у дану једном

са сврхом да собом украси свет

окончава у лету бескрилном

који га твори у рајски цвет.

.

Човек је летач на крилима маште.

Духовна крила већ ко фетус прима.

Људима је дато да моћно лете

неспутани широм универзума.

.

Тужна већина та крила нема

јер су учени да не верују.

Свемоћја сила у њима дрема

док себи собом творе негацију.

.

Живот је кратак ко и лептиру.

У трену мине тај људски дан.

Тужан је крај човека у немиру

због кога је сврхе своје несвестан.

.

Кад крила раскрили да Светлу крене

из блаженства у коме се разлучи

спознаће моћи некоришћене

свестан да мораће још да доучи.

Фото: Необични лептир; Википедије

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришете користећи свој WordPress.com налог. Одјави се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришете користећи свој Facebook налог. Одјави се /  Промени )

Повезивање са %s