Милорад Куљић: Преображења

Кад лептир у лет размахне крила
пут светлости сунчане да јурне
крене из чауре што га робила
пут искушења магије животне.
.
Читав му живот у дану једном
са сврхом да собом украси свет
окончава у лету бескрилном
који га твори у рајски цвет.
.
Човек је летач на крилима маште.
Духовна крила већ ко фетус прима.
Људима је дато да моћно лете
неспутани широм универзума.
.
Тужна већина та крила нема
јер су учени да не верују.
Свемоћја сила у њима дрема
док себи собом творе негацију.
.
Живот је кратак ко и лептиру.
У трену мине тај људски дан.
Тужан је крај човека у немиру
због кога је сврхе своје несвестан.
.
Кад крила раскрили да Светлу крене
из блаженства у коме се разлучи
спознаће моћи некоришћене
свестан да мораће још да доучи.
Фото: Необични лептир; Википедије