…Већ и за свој најомиљенији песнички- Ведсрбски, а потом и сав свевасељенски и свесрбски, род, коме је припадао свим својим песничким и духовним бићем, и чије је ране и тешка искушења- нарочито у овим временима тешким, када нечастиви, свом силином, осионо и безмилосно, пустоши нашом отаџбином, иако и сам дубоко изранављен и опустошен суровошћу и нељудскошћу у свом окружељу- видао својом лириком поетиком и прозаиком, несебично и исцелитељски како је то само он умео- Бујицом својом песничком, која је из њега даноноћно куљала, попут неустављиве планинске реке, одишући и надахњујућим неуништивим и заразнопоучним родољубљем и србољубљем- све оне око, близу, и далеко, од њега.

Зато су његова- али и многих других истоветних душоисцељивача, којих је све више у ова времена наша суморна и наизглед безизлазна, и од којих су се многи формирали под директним Драгановим утицајем- предуховна, наддуховна, дела, нешто чега се евроатлантски пилатовски инквизитори, и њихови србоизродни римски конзули, данас плаше више него свих неминовно долазећих србских гвоздених пукова и њихових оштрих бајонета, који иако данас још увек нису видљиви и опипљиви, ипак стоје постројени у сенци, и окупљени на прелазу између два света, у Илисијуму, под командом Архангела Георгија- ишчекујући своју „последњу команду небеску“;

…Између ова два света, стварног, и нестварног али постојећег, својом лириком, поетиком и прозаиком, битишући ни на небу ни на земљи, песнички је витезовао Драган још од својих најмлађих дана…

Одлазак великана србске књижевности, романтичног родољуба и носталгичног филантропа- песника Симовића…

ИН МЕМОРИЈАМ: ДРАГАН СИМОВИЋ (1949 – 2018)

Драгана сам упознао крајем прве деценије овог миленијума, када сам случајно упловио у „свет писане речи“ парамедијског новинарства, приликом оснивања свог првог независног медијског блога- Србског Журнала.

…Који ће, гле игром случаја или судбине, постати и Драганов (суоснивачки) блог. Иницијално информативни, а потом независних аутора, да би га Драган последњих година спонтано преобразио у чудесни и предивни песнички, блог, евентуално и сам поставши његов главни уредник. Потом окупивши, на њему и око њега, десетине посвећених песника, углавном младих талената, али и оних прекаљених- Које сам ја из милоште назвао „Драгановим Песничким Јатом“, што се њему јако допало.

Иако је наше дружење, осим пар телефонских разговора, било даљинско и „дописничко“, наша преписка је била тако интензивна, и необично искрена и пријатељска, остављајући код нас обојице „споразумни утисак“, да смо се познавали целог (или можда и чак свих „претходних“) живота, тако да сам ову најтужнију (од смрти мога оца) вест, прихватио веома тешко и као губитак свог најмилијег.

***

…И нисам једини, ако ових дана упловите у чаробни свет лирике и поезије на Србском Журналу, што бих вам топло препоручио, суочићете се с предивним и сетним поетским баражом плејаде, углавном младих, писаца, у форми својеврсног Почасног Песничког Плoтуна- посвећеног Драгану Симовићу.

…Наравно, ти „песнички посвећеници“ су управо чланови (изнедрени испод крила) „Драгановог Јата“, коме и сам припадам, и то с нескривеним поносом и почасти; Јер познавати се и друговати са Драганом, за мене и многе друге, је поред непроцењивог духовног, уметничког и етичког обогаћивања, било велика част и изузетна привилегија. Убеђен сам да исто мишљење деле и сви остали моји „ јатаци песнички“.

Не бих желео да овде оставим утисак да је Србски Журнал био нешто најзначајније и најдивотније у песничком животу књижевника Симовића, али свакако, према његовим (не)изговореним мислима, јесте био једна од најзначајнијих, и последњих овоземаљских, станица, на његовом путешествију, ка почетној станици, небеској…

…Јер Драганов живот, овоземаљски и васионски у истоме маху, није се угасио овим вечитим, и тако напрасним, а опет тихим и безболним (како ми то описа његова Ива у писму-брзојаву, каква увек са нелагодом и зебњом отварамо, кад нам од родова најмилијих стижу), починком, и одласком његовог уморног и измученог физичког тела у дубине земаљске, и вечитим небеским починком његове истрошене, намучене, истрзане и преболне душе, која је, чак и таква, често кошмарна, и свебдијућа и за свој род стрепећа, садржавала већу љубав и духовност- него многе друге безбројне душе, квазирода србског у његовом свеокружењу.

***

Иако је његова племенита и несебична, и често невино дечја, како то само песничка уме да буде, душа, била пре свега непресушни извор љубави, не само за свој најближи, највољенији, и најрођенији род: Анђелку, Владимира, Боришу и Иву…

„`Најпре за Анђелку, и онда за Владимира, те за Боришу и Иву, да се, негда, присете, и макар у снима опомену, Прародине наше…„` (Д. Симовић)

…Већ и за свој најомиљенији песнички- Ведсрбски, а потом и сав свевасељенски и свесрбски, род, коме је припадао свим својим песничким и духовним бићем, и чије је ране и тешка искушења- нарочито у овим временима тешким, када нечастиви, свом силином, осионо и безмилосно, пустоши нашом отаџбином, иако и сам дубоко изранављен и опустошен суровошћу и нељудскошћу у свом окружељу- видао својом лириком поетиком и прозаиком, несебично и исцелитељски како је то само он умео- Бујицом својом песничком, која је из њега даноноћно куљала, попут неустављиве планинске реке, одишући и надахњујући неуништивим и заразнопоучним родољубљем и србољубљем- све оне око, близу, и далеко, од себе.

Зато су његова- али и многих других истоветних душоисцељивача, којих је све више у ова времена наша суморна и наизглед безизлазна, и од којих су се многи формирали под директним Драгановим утицајем- предуховна, наддуховна, дела, нешто чега се евроатлантски пилатовски инквизитори, и њихови србоизродни римски конзули, данас плаше више него свих неминовно долазећих србских гвоздених пукова и њихових оштрих бајонета, који иако данас још увек нису видљиви и опипљиви, ипак стоје постројени у сенци, и окупљени на прелазу између два света, у Илисијуму, под командом Архангела Георгија- ишчекујући своју „последњу команду небеску“;

…Између ова два света, стварног, и нестварног али постојећег, својом лириком, поетиком и прозаиком, битишући ни на небу ни на земљи, песнички је витезовао Драган још од својих најмлађих дана.

***

Овај свевременски и дивотни Србин, рођен је у србској престоници, на београдској Звездари, од оца Милете и мајке Станке, 5 јануара 1949.

…Детињство је проживео и проиграо у брдима изнад Ариља, на водопадима и слаповима Великог Рзава, у предивном и природно хармоничном крају, који ће између младог Симовића и мистичне рзавске питомине , формирати неуништиву пупчану спону- спону „младог песника у зачећу“ и његове исконске Мајке природе.

***

И као што то данас примећујемо, Драганова лирика одише неизмерном љубављу песничком према свему „живом и неживом“. И колико год да је у животу друговао са истородним људским душама, исто толико је и „самовао“ са својом омиљеном Мајком природом- продуховљујући и природно-надахњујући своје узвишено песничко биће.

После средње школе, завршио је студије Југословенске и Светске Књижевности, на Филолошком факултету у Београду, остварујући тако и формални академски статус, али и стичући стручно образовање које ћу му омогућити да своју лирику доведе до савршенства.

Поезију и прозу је објављивао 70их и 80их година у угледним часописима, новинама и магазинима: Књижевна Реч, Књижевне Новине, Савременик, Градац, Повеља, Ријечи…

***

Од почетка 80их до данашњих дана, песник и писац Симовић је објавио најмање 22 књиге поезије, прозе, мистике, есотерије и монографије-

„Оскоруша у присоју, Сневачев велики сан, Пси Господњи, Круг Вечерњаче, Нова Југославија, Мајстор од седам пећина, Жена од светлости, Господе Мој Господе, Бела Србија, Вечерња сетна песма, Земља белих ждралова, Кућа на брду ветрова, Тајне неба, Орлови Перунових вртова, Магија бројева, Мистика, Путеви сазнања: Свами Вивекананда, Један од ратника светлости о Војводи Петру Бојовићу, Велики ратници светлости (о војводи Бојовићу и генералу Павлу Јуришићу), Поћи ћу да нађем земљу светих предака…„

***

1986 је и формално постао члан престижног Удружења књижевника Србије, да би наставио своје поетско-прозно стваралаштво у статусу слободног уметника- и како је он то волео да нагласи: „на левој обали Дунава“, у свом песничком гају…

Поред књига и монографија, Драган је исписао на стотине, ако не и на хиљаде дивотних песама. Његово стваралаштво је било неуморно и непресушно, и литерално „до последњег даха“-

Своје последње две песме је објавио 11 децембра ове године на свом омиљеном песничком порталу Србском Журналу, да би следећег дана 12 децембра, мирно и у сну, у непуној 70 години живота, испустио своју племениту песничку душу. Као што је и са лакоћом и спокојом стварао своју небеску поезију, тако је лагодно и спокојно, и умро…

***

Траг песника Симовића у србској књижевности је неизбрисив, племенити печат који оставио у душама многих истородника и сродника је вечит, и као што то трагично бива са свим великим песничким, и од свог времена недовољно препознатљивим и схватљивим, душама, његов пун књижевни значај, и сва величина његовог немерљивог лирског опуса, биће препуштени меродавном суду, и правовредновању, неких будућих племенитијих, и својој отаџбини и народу посвећенијих, генерација. А све док се то не деси, Драган Симовић и његова велелепна лирика, поетика и прозаика, живеће вечито у свима нама…

….Зато, данас не тугујмо већ се радујмо животу и делу нашег свеземаљског и надземаљског песника. За овај пут Драган се већ дуго времена припремао- пре скоро једне деценије, у последњој строфи, последње песме, истоимене књиге „Поћи ћу да нађем земљу светих предака“, Драган је испевао следећу пророчанску строфу:

„`Далеко тамо и све даље, у даљинама сутона модрих шума, где трепере јасике и певуше иве; где је румен венац Звезде Вечерњаче- поћи ћу да нађем Земљу Светих Предака! Поћи ћу да умрем На Земљи Светих Предака!„`…

…Наш уморни Песник је тако, ових дана, и стигао на крај свог дуго планираног пута, да би у спокоју вечном, у Земљи Својих Светих Предака, могао снове песничке да настави у миру да снева. Вечнаја Памјат…

***

Збогом Драги и Вечити Пријатељу! Почивај у миру…

Миодраг Новаковић

(исписано између 12 и 14 децембра 2018)

 

 

 

13 децембар 2013, СРБски ФБРепортер

Пише: Миодраг Новаковић

УВОД

Данас је тешко уверити обичног и глобалистичким медијима „лојалног“ грађанина у било коју теорију (завере) Новог светског поретка, и ја се ту са таквима (условно) слажем- Не постоји „теорија Новог светског поретка“- Већ постоји стварна и сурова „апликација Новог светског поретка“, који управља судбином човечанства у континуитету од (најмање) последњих 150 година…

Дакле, мој ауторско-истраживачки напор у овом уводном, и наредним деловима фељтона, са горњим насловом, биће сведен на то да вам презентујем чињенице које све то доказују (ин)директно. Докази, у форми истраживачких радова реномираних светских академика, државних и других јавних архива, аудио, видео и текстуалних докумената, постоје у „огромним количинама“, и ја ћу се потрудити да један добар део њих изложим у наставку овог фељтона…

—————————–

Као што сам већ напоменуо у уводном пасусу, обичним грађанима је тешко да „сваре“ и само помињањање теорије (и наравно апликације) Новог светског поретка, и то није случајно. Један од најефикаснијих начина да Нови светски поредак заживи, јесте тај да људи једноставно не верују у такву могућност, бар не у Нови светски поредак у његовој стварној и огољеној форми- Креатори Новог светског поретка су недавно изашли са новим и „прихваљивијим изразом: ГЛОБАЛИЗАМ.

Да обични људи не поверују, односно да развију својеврсну предрасуду према термину Новог светског поретка, побринуо се Велики Брат, у форми глобалистичких медија и (про)западних обавештајних служби- који имају један заједнички циљ, а то је да „кондиционирају“ обичан људски ум да прихвати „понуђену истину“. Медијско пропагандне методе да се тај циљ постигне постоје у више сродних облика:

–         Кондиционирање људског мозга да неке информације игнорише или блокира се управо и постиже менталним процесом који психолози и називају претходним термином- „блокадама“ (slides) који је  дизајниран да спречи „критичко размишљање“ о неким осетљивим темама. Овај процес је толико важан за планере Новог светског поретка да је нашао своје место и у ЦИА „Спрингмајеровим извештајима“ где се управо тако и назива (slides- блокаде), и објашњава као „кондиционирани тип одговора који води размишљање једне особе на слепи колосек и тако у зачетку спречава расправу или анализу неких врућих тема“.

–         Још једна моћна алатка у манипулисању и контроли критичког размишљања популације јесу такозване „независне анкете“ иза којих се крије пажљиво разрађена пропаганда чији је циљ да изазове „жељену менталну реакцију“ (desired behavioral response). У склопу ове теме, такве „анкете“ имају један једини циљ, а то је беспоговорно прихватање Новог светског поретка. То се постиже „програмирањем“ мишљења код грађанства и креатори овог „програма“ компаративно упоређују резултате јавних анкета и других статистичких инструмената, и понављају их у сличним формама, све док не добију задовољавајуће резултате, односно масовно прихватање „сугерисаног (жељеног) одговора“. Ми смо сви данас  сведоци, да се нашој јавности редовно презентује анкете (у разним формама)- о прихватљивости хомосексуализма, чланства у НАТО организацији, о имагинарном чланству у ЕУ да не говоримо- и те јавне анкете и истраживања се понављају  у различитим формама, да би евентуално створили лажну слику о томе како су сви ти страни „организми“ напрасно постали прихватљиви (или „малтене“ прихватљиви, са уском „негативном маргином“) у нашем друштву. Наравно, већина нас из личног искуства и путем информисања из алтернативих извора, зна да то није случај. Али проблем су обични (и већински грађани) који своје информације црпе из глобалистичких и режимски контролисаних медија, и који безрезервно прихватају све што им се сервира „кроз уста“ Великог Брата…

–         Наравно, најраспрострањенији облик манипулације грађанства, јесте онај који се одиграва у посредству „великих“ глобалистичких медија. Креатори Новог светског поретка су или власници, или чврство контролишу полуге свих водећих (mainstream) медија. Поред „задатка“ да се перфидном „вестернизацијом“ (али у последње време све чешће и „исламизацијом“, бар када је у питању Србија) медијских садржаја, утиче на деструкцију наше традиционалне културе, историје, писма и језика, моралних и верских вредности- овај начин масовне контроле људског ума, има задатак и да дискредитује све приче о Новом светском поретку. Ми то најбоље видимо на примеру- на који начин се такве и сличне теме презентују на водећим медијима-  то се ради готово ексклузивно путем разних „ријалити“  и сличних „забавних“ емисија, довођењем у „емисије уживо“ разних шарлатана… Што све за последицу има развијање претходно споменутог психолошког процеса „блокада“ код шире популације.

————————-

Свакако, улога „глобалистичких медија“ се не завршава само на горњим „операцијама“- улога тих медија је стварање и одржавање сталног страха код популације (по узору на комунистичка тоталитарна друштва, где је стално одржаван страх од имагинарних „спољних и унутрашњих непријатеља“). Једноставно, заплашене и „слуђене“ грађане- који су оваквим кондиционирањем доведени у позицију не само страха од „имагинарног“, већ и потпуно сломљени духом, и остављени без валидне перспективе- је много лакше приволети да своју судбину препусте Великом Брату. То и јесте крајњи циљ оваквих медијско-обавештајно-пропагандних психолошких операција- препуштање судбини и добровољно лишавање властитих грађанских слобода ауторитету „глобалистичке државе“ или ауторитету регионалног „светског поретка“ (у нашем случају Евроунији).

Бивши новинар ББЦ и познати аутори публициста Дејвид Ајк је у својој књизи „Највећа тајна“ описао како тај механизам контроле људи постиже циљ на веома једноставан и бруталан (а ипак веома перфидан) начин. По Ајку, креатори Новог светског поретка примењују у модерној људској историји једну веома једноставну формулу: ПРОБЛЕМ – РЕАКЦИЈА – РЕШЕЊЕ. Ја сам ту формулу описивао и раније у својим радовима, и та формула постоји од средњовековних доба, када је дошло до формирања првих масонских друштава, и код масона је у употреби у ориганалној латинској верзији: “Ordo Abo Chaos- Из Хаоса Ред“.

Дакле, тај концепт масовног застрашивања и изазивања беспоговорне оданости се одиграва тако што креатори НСП (у даљем тексту ћемо их називати „глобалисти“) изазову проблем- на пример, обзнане да су Садам Хусеин, или Слободан Милошевић, спремни да у сваком часу нападну нуклеарним оружјем водеће Западне земље, или да изврше масовни геноцид над својим становништвом. Што за консеквенцу изазива масовни страх који се граничи са хистеријом. Која опет заузврат доводи до јавне РЕАКЦИЈЕ, где грађани (што глобалистички медији спремно преносе) захтевају да држава, односно Велики Брат учини нешто и спаси их од „неминовног зла“, или захтевају „хуманитарну војну интервенцију“. Наравно, сада на сцену ступа Велики Брат, који нуди РЕШЕЊЕ, које ће рецимо поред јавне подршке за бомбардовање и окупацију (на овом примеру Ирака и Србије), захтевати и добровољно лишавање властитих грађанских слобода-  да би потом, Велики Брат могао да отвара тајне затворе, мучилишта (па чак и губилишта), да противуставно прати и прислушкује своје држављане, да им одузима оружје у законитом поседу, ограничава слободу кретања, јавног окупљања, јавног говора, исл.

Ми данас можемо најбоље да видимо примену тих репресивних мера на примеру „највеће демократије на свету“- Сједињених америчких држава…

Следи наставак…

——————————————

КОЛУМНА (ЦЕО ФЕЉТОН):  „СРБИЈА У КАНЏАМА НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА“

——————————————-

ОПШИРНИЈЕ НА ОВУ ТЕМУ:

Дејвид Ајк: Психолошки фашизам

—————————

 

Normal
0

false
false
false

EN-CA
X-NONE
X-NONE

/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:“Table Normal“;
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-priority:99;
mso-style-parent:““;
mso-padding-alt:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;
mso-para-margin:0cm;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:12.0pt;
font-family:“Times New Roman“,“serif“;
letter-spacing:.25pt;
mso-bidi-font-weight:bold;}

РЕФЕРЕНЦЕ:

http://www.bilderberg.org/2003.htm

http://www.threeworldwars.com/new-world-order.htm

http://educate-yourself.org/nwo/

http://www.threeworldwars.com/nwo-timeline1.htm

http://priory-of-sion.com/posd/posdebunking.html

http://www.threeworldwars.com/albert-pike.htm

http://www.threeworldwars.com/nwo-timeline1.htm

http://www.cuttingedge.org/news/n1547.cfm

http://www.threeworldwars.com/nwo-timeline2.htm

http://www.cuttingedge.org/news/n1789.cfm

http://www.cuttingedge.org/news/n1394.cfm

http://www.humanevents.com/article.php?print=yes&id=14965

http://www.threeworldwars.com/world-war-1/ww1.htm

http://en.wikipedia.org/wiki/RMS_Lusitania

http://www.threeworldwars.com/world-war-1/ww1-2.htm

http://www.threeworldwars.com/world-war-2/ww2.htm 

http://www.threeworldwars.com/world-war-2/ww2-2.htm

http://www.threeworldwars.com/world-war-3/ww3.htm

http://www.threeworldwars.com/intro.htm

http://www.threeworldwars.com/overview.htm

http://www.threeworldwars.com/albert-pike.htm

http://www.threeworldwars.com/albert-pike2.htm

http://www.theforbiddenknowledge.com/chapter3/

David Icke “The Biggest Secret”, published in February 1999