Category: Миодраг Новаковић

ЉИЉАНА…


 

 

Љубићу те у олујна јутра и бесане ноћи,

Именом твојим назваћу свог најдражег свица,

Љубићу те у сутоне зачаране небом твојих трепавица,

Али никада снаге да ти кажем колико нећу смоћи,

Написаћу ти безброј стихова и тужних поема,

А онда ћу тихо уснути сном уморног боема…

Миодраг Новаковић– посвећено својој вечитој „дружбеници“ Љиљани, давне 1979…

Миодраг Новаковић: ТУЖНА КОЛОНА…


ДОЛИНОМ ГРАДИШКОМ КРЕЋЕ СЕ КОЛОНА

ТЕК ПРОХОДАЛЕ ДЕЦЕ, КОЛОНА СРПСКИХ МАЛИШАНА…

 

 

 

 

…КРЕЋУ СЕ ЋУТКЕ, СА ЈЕЦАЈЕМ, И ТИХО, ДРЖЕЋИ ГРЧЕВИТО

СВОЈЕ ВЛАЖНЕ ДЕЧЈЕ РУЧИЦЕ, И УЧИТЕЉИЧИНЕ СКУТЕ.

 

 

 

 

ОКО ЊИХ СИВИЛО КОЗАРАЧКОГ СУМРАКА И БАТ ЦОКОЛА

ЉУДСКИХ ИЗРОДА, У ЦРНО ОДЕВЕНИХ УСТАША…

 

 

 

 

…ЗВЕРИ КАТОЛИЧКЕ ЗА КРВАВИ ПИР НАД КОЛОНОМ

ОВИХ МАЛИХ АНЂЕЛА ЋУТКЕ СЕ СПРЕМАЈУ, ДОК ОШТРЕ КАМЕ СВОЈЕ ЉУТЕ!

 

 

 

 

ДОЛИНОМ ГДЕ И СУМРАК УСРЕД ДАНА ПАДА, И ЦВРКУТ ПТИЦА ЗАМИРЕ,

ДОК БОСОНОГИ МАЛИШАНИ ГАЗЕ УВЕНУЛО ЦВЕЋЕ, ТУЖНА КОЛОНА СЕ КРЕЋЕ…

 

 

 

 

…КРЕЋЕ СЕ КОЛОНА НЕВИНЕ СИРОЧАДИ КА КРАЈУ ПУТА, ТАМО ГДЕ СЕ УМИРЕ,

КРАЈУ ПУТА ГДЕ ЧЕКА ИХ КАМА, СУДБИНА СТРАШНА, И  ЈАМА,

У ЦРНИЛО ТУЖНО, БЕЗ ОБЕЛЕЖЈА, БЕЗ ГРОБА, И БЕЗ СВЕЋЕ…

 

 

 

КАКО САМ ОТИШАО У КАНАДУ „ДА СЕ НЕ БИХ СЛУПАО“ СА ОСТАЛИМА…


Тог дана сам дефинитивно одлучио да дигнем сидро и одједрим у бели свет, јер сам схватио, да ако останем овде, да је само питање дана када ћу и ја бити „слупан и ојађен“ као она двојица, и да ми „сендвич“- између њих: већинских и неодлучних („кркобабића“) да направе било какву важну одлуку у свом животу, и између оних „све мање мањинских“, брзогалопирајућих и накострешених („поевроунијаћених“), који би што пре да уђу „тамо где никада неће“- не гине…

Када ме је пре две деценије један пријатељ нервозно, и може се рећи љутито, упитао зашто сам давне 95те одлучио да (физички) напустим отаџбину и уселим се у Канаду, на његово „непристојно питање“ сам одговорио кратко: „ДА СЕ НЕ БИХ СЛУПАО СА ОСТАЛИМА“ (и потом то поткрепио „пластичним примером“ из личног искуства)-

Негде крајем 93-ће возио сам „својо ауто“ улицом Кнеза Милоша (у Бгд) у правцу Теразија. Приближавајући се раскрсници са Немањином „читао сам саобраћај“ (и будно осматрао околину).
Приметио сам да испред мене деда (човек седе косе) који је возио стару Ладу стандард нервозно пипа кочницу и успорава, иако је још увек било зелено светло.
Истовремено сам приметио да се иза мене, раскрсници приближава у великој брзини (без намере да успори) бели голф, који је возио кратко ошишани (и „накострешени“) младић.

У следећем тренутку у раскрсници зелени семафор се променио у жуто- што би још увек било комфорно и сасвим довољно, да сва тројица: неодлучни деда, ја- тада још увек „млад орган безбедности“, и накострешени кратко ошишани младић, безбедно прођемо семафор и раскрсницу, која је била „чиста“.
Али ђаво није мировао- неодлучни и заплашени деда је истог момента нагазио на кочницу, док сам крајичком ока у ретровизору приметио да је накострешени младић уместо да успори, почео да додаје гас (да би „направио жуто“), а ја у сендвичу!? Ако сад и ја и нагазим на кочницу, накострешени иза мене, има да ме одува и „ући ћу (невољно) у дедин гепек“, ако ја додам гас, одуваћу деду и ко зна шта ће све „да бидне“.

У делићу секунде сам осмотрио да је десна трака (за скретање у Немањину) била празна, и извео сам маневар у десно (измакао се из „сендвича“) и безбедно сам стао испред семафора.
Сувишно је рећи да се „накострешени младић“ са својим голфом забио у пуној брзини у дедин гепек- судар је одјекнуо као бомба. Забринут за безбедност „неодлучног деде“ и „сувише одлучног младића“, искочио сам из аута да видим шта се дешава.

На старој лади са челичном шасијом (који то ауто је бољи од руског?) само „угруван гепек“, а она и даље у возном стању, на голфу предњи део потпуно колапсирао (ауто „отписан“), мотор се дими. Мени наравно ни огреботина.
Контузовани деда изашао из Ладе, држи се за врат и стење.
Накострешени младић (крвавог носа) искочио из Голфа и љутито псује.
Он се прво издрао на деду „Матори зашто си кочио?“. Кад сам га упитао „да ли је у реду“, он онако још увек избезумљен (и још више накострешен) се издра и на мене „А ти, зашто си се ти дебели измакао?
То ме је посебно увредило, пошто сам у то доба још увек био само „симпатично попуњен“ (ни близу ове данашње „дебљоће“), ипак одговорио сам му хладнокрвно
„ДА СЕ НЕ БИХ СЛУПАО СА ВАМА ДВОЈИЦОМ- БЕЗНАДЕЖНИХ ВОЗАЧА“.

Потом сам сео у „својо ауто“ и ноншалантно се одвезао кући, док они остадоше да се (с)носе са последицама своје „неодлучности“ и „накострешености“.

Тог дана сам дефинитивно одлучио да дигнем сидро и одједрим у бели свет, јер сам схватио, да ако останем овде, да је само питање дана када ћу и ја бити „слупан и ојађен“ као она двојица, и да ми „сендвич“- између њих: већинских и неодлучних („кркобабића“) да направе било какву важну одлуку у свом животу, и између оних „све мање мањинских“, брзогалопирајућих и накострешених („поевроунијаћених“), који би што пре да уђу „тамо где никада неће“- не гине…

А сад ви „пријатељи моји фејсбуковачки“ просудите, да ли сам био у праву што сам се „измакао“, или сам можда требао и ја да зажмурим, нагазим на кочницу, па да онда, тамо останемо сви заједно на гомили, слупани, накострешени и ојађени…

М. Новаковић, врућег јула 2017, ФејзбуМестан

 

Драма у Свршеном Чину: Премијер „Ја сам јавио министру где је скривено оружје за атентат на мене“


 

СРБски ФБРепортер

НОВИНАРКА ПОЛИТИКЕ: Да ли је истина да сте љути на себе?

ПРЕМИЈЕР: (острашћен)

Љут сам страшно на себе, нарочито кад станем пред огледало, дође ми да убијем оног идиЈота који пиљи у мене. Али након тога одем до мог друга Лазе, легнем мало на кауч, опустим се, и онда мој самоубилачки нагон прерасте у убилачки… А шта то значи то ћете тек да осетите на својој кожи, мајку вам новинарску, и шире…

(уз острашћене и све дубље уздахе, премијер „апарентли“ доживљава мини нервни слом)

…А Азотара, њима ћу све по списку, има да их дигнем у ваздух, и то боље него што су то урадили моји НАТО колеге. Узимају гас за џабе од Србија гаса, а онда га пуштају у ваздух такође за џабе. Па ко су бре они, ако неко треба да гасира свој народ, онда сам то ја. Кад је мого Садам кога су Амери мрзели-…

View original post 4.353 more words

3. Политички некоректна анализа Ислама као насилне политичке идеологије: АПОСТАЗИЈА- СМРТНА КАЗНА ЗА НАПУШТАЊЕ ИСЛАМА


 

СРБски ФБРепортер

Јусуф Ал Карадиви: „Када би муслимани из своје религијске праксе избацили Апостазију као форму кажњавања, Ислам данас вероватно не би ни постојао“ 

III – „АПОСТАЗИЈА“- ИЛИ КАКО ИСЛАМ ПОД ПРЕТЊОМ СМРЋУ ДРЖИ ТАОЦИМА СТОТИНЕ МИЛИОНА МУСЛИМАНА

Дежурни западни исламски школарци и национално и верски кастрирани (про)западни квази-филантропи ће одмах устврдити- како је апостазија (одредба Курана и других верских књига, која прописује сурово кажњавање „свих оних који напусте Ислам, али и других „неверника“) фиктивни појам и мртво слово на папиру Курана. Али то на жалост није тако. Апостазија је, заједно са 164…

View original post 1.205 more words

2. Политички некоректна анализа Ислама као насилне политичке идеологије- ИСЛАМОФОБИЈА „КУКАВИЧЈЕ ЈАЈЕ“ ОИК-а


 

СРБски ФБРепортер

II – ЗАШТО „ИСЛАМОФОБИЈА“ ТРЕБА ДА СЕ ЗОВЕ „ХРИСТОФОБИЈА“!?

КОПЉЕ ИСЛАМА- КОРИЦЕ ЗА КЊИГУСвих седам наставака ове „политички некоректне“ анализе, и хронолошка анализа исламизације и „азилантизације“ наших простора су садржани на 150 страница у управо објављеној књизи „Копље Ислама у Срцу Европе“ аутора Миодрага Новаковића. Кликом на слику добијате линк за куповину књиге (ускоро ће бити омогућена и бесплатна електронска верзија књиге на Скрибду)…

Ових дана нас са глобалистичких медија и политичких говорница на Западу и у Србији бомбардују једним страшним изразом, који би требало да нам утера страх у кости и спречи сваку критику (и голим оком видљиве) исламизације наших традиционално хришћанских простора, не само на Балкану, већ и на целом старом континенту- Тај политички коректан и орвелијански израз јесте: Исламофобија.

Као што је и западна замена теза (коју сам описао у претходном поглављу) у тумачењу ратова 90их на нашим просторима, срачуната да ућутка стварну жртву…

View original post 1.461 more words

1. Политички некоректна анализа Ислама као насилне политичке идеологије- УВОД


I – УВОД

ИСЛАМ

„Нису сви муслимани терористи, али `сви` терористи јесу муслимани…„

Горњу реченицу (у поднаслову) је изговорио током једног (или више) од многобројних јавних наступа екстравагантни амерички председнички кандидат Доналд Трамп. Са овом његовом изјавом се готово у потпуности слажем, али ипак дозвољавам да у свету постоји можда пар процената и „неких других“ терориста. Из тог разлога сам у поднаслову реч „сви“ ставио под наводнике. У сваком случају терористи који су у недавној прошлости за своју мету узели западну и хришћанску цивилизацију, искључиво и јесу муслимани.

ЗА КИМ ЗВОНА ЗВОНЕ- Када се почетком 2015 огласе звона на Богородичној Цркви у Паризу, у „граду светла“ на Сени муслиманска популација ће достићи скоро половину становништва. Сама Европска Заједница ће стењати под теретом једне „целе муслиманске Немачке“- скоро 80 милиона „про-јевропски оријентисаних“ потомака Ататурка, који ће у непрекидним колонама и даље надирати ка Бриселском Царству, и који ће заувек изменити хришћански пејзаж Старог Континента. (извод из чланка из 2010, аутора М. Новаковића: ЕВРОПА 2015- ЕЛЕКТРОНСКИ АУШВИЦ)

Врло је лако разумети напоре добронамерних и недобронамерних исламских школараца са Запада да се у име западне исламске заједнице ограде од монструозних злочина „Исламске државе (ИД)“ и других (глобалних) муслиманских терористичких организација. Једни то чине из страха од реперкусија држава чије гостопримство уживају, други то чине с намером обмане и стварања осећаја лажне сигурности код својих „кауринских домаћина[1]“, јер знају (и многи од њих у томе учествују активно) да ће ускоро нови и многи страшнији терористички злочини у име Ислама, задесити њихове „хришћанске суграђане“, и врло вероватно неке значајније симболе западне моћи.

Они покушавају да оправдају своје терористичке акте на Западу, и стравичне злочине над хришћанима и другим не-муслиманским заједницама на Блиском истоку и рогу Африке, западним интервенционизмом и наводним „Крсташким походом“ на Ислам. Свакако да је западни неоколонијални интервенционизам, у форми „хуманитарног бомбардовања“ (које смо ми Срби први искусили на својој кожи пре тачно 17 година) у исламским земљама, пружио изговор, и постао изванредан регрутни алат, за настанак функционалне терористичке државе (ИД), и консеквентне стравичне злочине, који нас сваког дана засипају у форми мултимедијских садржаја на друштвеним мрежама и електронским медијима.

Наравно да такво правдање исламиста за властите нељудске, незаконите и у правом смислу речи богохулне злочине против човечности, не држи воду.

Пратећи такву логику, ми Срби би требали да будемо водећи терористи у свету- Као што знамо, ми то нисмо, осим можда у холивудским филмовима и монтираним хашким судским процесима. Нама је свакако јасна мотивација западних фактора зашто у нашем случају врше такву провидну замену теза- Ућуткивањем праве жртве и политичко медијском дистракцијом, прикривају властите, и злочине својих балканских сателита, на нашим просторима 90их година. Многи од тих злочина над православним Србима су почињени у име Ислама од стране наших муслиманских „суграђана“ у Босни и на Косову, али и значајним делом од стране муџахедина (увежених из исламских земаља), у чијем допремању (и војном опремању) су, поред исламских држава, активно учествовале и неке водеће западне земље.

Да се „нешто кува“ на Косову, потврђују и веома угледни западни медији- 7 августа 2014, новинар „Фајненшел Тајмса“, и признати експерт за Блиски исток, Дејвид Гарднер је коментарисао „рамаданску декларацију“ ИСИС-а којом се успоставља врховни религијски ауторитет над свим сунитским муслиманима у свету. Новинар Гарднер је указао на чињеницу да је та декларација била преведена на шест кључних (за ИСИС) језика: Енглески, Француски, Немачки, Турски, Руски и Албански. Гарднера је заинтригирао мотив ИСИС-а да међу свим овим великим нацијама, у плановима терористичког калифата, своје место нађе и релативно мала албанска нација!? Он је то протумачио снажном базом „Вахабизма“ на Косову, и плановима ИСИС-а да преко Албанаца „пенетрирају“ цео западни Балкан… (извод из чланка из феб. 2015 аутора М. Новаковића: КОСОВСКО БУРЕ БАРУТА- ИЛИ ПРИЧА О АЗИЛАНТИМА, КОЈИ ТО НИСУ…)

 

Управо из тог разлога је важно да сагледамо „обе стране медаље“ религијског феномена Ислам, нарочито његов аспект „теократске политичке идеологије“, или како сам ја то дефинисао у наслову- његову политички некоректну верзију…

[1] „Каурин“- турски израз за неверника

Написао Миодраг Новаковић

***

Следи: II – ЗАШТО „ИСЛАМОФОБИЈА“ТРЕБА ДА СЕ ЗОВЕ „ХРИСТОФОБИЈА“!?

—————————————————————-

ПОВЕЗАНО:

НАЈАВА ФЕЉТОНА Политички некоректна анализа Ислама као насилне политичке идеологије

ИСЛАМ

СРБски ФБРепортер ће у наредним седмицама својим читаоцима презентовати ексклузивну интернет презентацију „политички некоректне“ фељтонске анализе насилног аспекта исламске политичке доктрине. Анализа се бави политичким и медијским табуима везаним за политички (теократски) […]