28 новембар 2013, СРБски ФБРепортер

Пише: Миодраг Новаковић

————————-

АЗИЛАНТИЗАЦИЈА СРБИЈЕ…

Ових дана смо сведоци, спорадичних, али све више распрострањенијих и „жустријих“, протеста грађана Србије против „азилантизације“ њихових локалних заједница. Многи „душебрижници“ оптужују те јавне и спонтане манифестације забринутих грађана за ксенофобију, расизам, нехуманост, исл. Али да ли је то прави разлог (или једини разлог) за такво понашање наших грађана, који су и сами у огромном броју осиромашени, обесправљени и остављени на маргинама овог друштва- док истовремено широм Србије, и то више од две деценије, живе десетине хиљада протераних Срба (из наших бивших „братских република и покрајина“) у оронулим баракама, контејнерима, или приградским кућерцима- који се на развијеном северу нашег континента не би квалификовали ни као кокошињац !?

——————-

Још колико јуче, стотине огорчених грађана из Ушћа и Скеле, у близини Термо-електране Обреновац, су својим телима спречавали смештај- пар стотина, углавном тамнопутих азиланата, са „рога“ Африке и са Блиског Истока- у дотрајале бараке ТЕ Обреновац; Које по речима обреновачког председника општине Мирослава Чучковића, не испуњавају елементарне услове за живот, јер су у тим баракама разваљене све инсталације, нема грејања, недостају прозори итд.

Чучковић је такође поставио и питање безбедности ТЕ Обреновац, нашег стратегијског енергетског постројења, у чије „двориште“ држава намерава да усели пар стотина, углавном млађих мушкараца „војног доба“ (већина су иначе исламског порекла), за које није урађена никаква, или можда површна, безбедносна провера (ако је уопште била и могућа, с обзиром да већина њих долази без икаквих докумената)!? За саме мештане околних насеља, највећа је брига, да кад им се деца, супруге и ћерке враћају ноћу касно кући да им се нешто не деси (и крајем у коме живе „нови тамнопути суседи“, који им не улевају много поверења)…

Иначе ови азиланти стижу у „обреновачки комшилук“, управо „протерани“ од стране забринутих становника Боговађе, из њихове средине- у нову, такође „непожељну“. Слична прича се последњих пар година понавља широм Србије. Забележени су високопрофилни инциденти са азилантима у Бањи Ковиљачи, и више места у Војводини као и на другим локацијама…

Овде се поставља и оправдано питање, зашто је овај проблем оволико „интензивиран“ последњих пар година, да ли се ради само о „неразумевању“ грађана Србије, или просто о револту већинског и осиромашеног становништва, које не жели да им неко на већ постојећу властиту беду, прикачи и туђу, или можда наша осиромашена држава једноставно нема више ресурса за животно адекватне и безбедне институције, па ове несрећнике трпа где год им се укаже неко „празно пољанче“?

Или се можда овде ради о нечему другом? Јер на крају крајева, азиланти су на ове просторе стизали и у прошлости, и у другим сличним кризним временима, али никада у оволиком броју, и никада нису изазивали сличне негативне реакције локалног становништва (бар не на овој скали).

Својим истраживањем сам дошао до закључка, да се овде ипак ради о нечему другом.

———————

Наша држава, укључујући и њене „претходнице“, је већ деценијама потписница Женевске конвенције из 1951 и Протокола из 1967- о заштити избеглица. Ти акти обавезују државе потписнице да прихвате избеглице (азиланте) којима је у матичним земљама угрожено право на живот или слободу. И ту нема ништа погрешно, такви „азиланти“ већ више од пола века, стижу на наше просторе, и то углавном у транзиту, јер су им одувек биле атрактивније Западне државе, од ове наше- и по одобреном азилу у тим земљама, напуштају наше просторе за стално.

Такав тренд постоји и код ових данашњих „модерних азиланата“, већина једноставно жели да се дочепа „богате и просперитне“ Европе, или бар северно-америчког континента. Овде постоји само један мали проблем- тај „богати и просперитни“ Западни свет, њих једноставно не жели…

…Тај„мали проблем“, за нас у Србији, потом постаје много већи, јер ми овде имамо на власти прозападну, сервилну и бескичмену владу, који чини све да задовољи своје господаре у Бриселу- па макар и по цену „комплетне азилантизације и нихилизације“ наше отаџбине.

———————–

О чему се овде ради?

Наша западно-поданичка власт, је почевши од 2007, у склопу такозваних преговора са ЕУ „о придруживању“, потписала низ билатералних уговора о „ре-адмисији“ азиланата (али и других сродних докумената)- који се пре свега односе на обавезу пријема (и то по скраћеном поступку) протераних „лажних азиланата“ држављана Србије, из земаља Евроуније- али наша влада је такође потписала и обавезу да прихвати (назад) и све остале азиланте који су у Србији били у транзиту и илегално се докопали Евроуније, шта више, прецизне ставке тих уговора обавезују Србију да прихвати и протеране азиланте из ЕУ, који немају ничије држављанство. Наравно, сада већ постаје јасније, зашто је „азилантски проблем“ у Србији у последњих пар година толико видљив и све више „болан“ за наше грађане- Једноставно Србија је постала једна од ободних „азилантских депонија“ Евроуније…

———————-

Да документујемо горњу тврдњу…

Европа је већ дуже време припремала терен за овакво „коначно решење“ азилантског питања.

– Савет министара ЕУ је 1997 наложио потписивање билатералних уговора о ре-адмисији азиланата, и то не само држављана земаља потписница, већ и лица из трећих земаља у транзиту…

– Терен за такву одлуку је припремила Даблинска конвенција из 1990, која је ступила на снагу 1997 (исте године кад је донешена одлука ЕУ о „ре-адмисији“. Та конвенција је дефинисала „концепт трећих земаља“, што је био темељ за горњу одлуку.

– Амстердамским уговором из 1997, чланице ЕУ су препустиле своја овлашћења из области имиграције и „азилантизма“ Бриселу. Европска комисија, 2002 године доноси посебан пропис којим регулише проблем азиланата на целој територији ЕУ.

Дакле, из ових горњих аката, се јасно види да је „богата и просперитетна“ Европа све учинила са своје стране да (се)реши проблем азиланата- наравно на туђу штету.

—————————–

А сада, да видимо шта је осиромашена (и обогаћена евроатлантским осиромашеним уранијумом) Србија учинила, да би задовољила своје бриселске (НАТО) газде….

– Србија је у склопу споразума о придруживању прихватила беспоговорно све понуђене „билатералне уговоре“, и у складу са њима донела Закон о азилу 2007 (ступио на снагу 2008)- тим законом је јасно прецизирано да Србија има обавезу да прихвати назад (ре-адмисија) све азиланте које протерује Евроунија, укључујући и оне који нису њени држављани (то је уређено у посебној ставци билатералног споразума, који је у то време потписала Тадићева влада). Оно што је посебно индикативно, Тадићев режим је потписао и ставку да овај „билатерални азилантски споразум“ са Еврозаједницом (којој чак и не припадамо), има ПРИМАТ над свим осталим споразумима и међународним актима, које је Србија претходно потписала. Тако да се, по мом личном убеђењу, овде поставља и питање уставности таквих „деградирајућих“ правних аката које је потписала влада Србије са Евроунијом!?

Све ово што сам изложио у претходном пасусу, детаљано је описала професорка Факултета политичких наука у Београду, Дренка Вуковић, у свом научном раду под насловом: „Реадмисија и управљање емиграцијом“.

———————-

РЕГИОНАЛИЗАЦИЈА СРБИЈЕ…

29 августа 2009, свом раду под насловом „Докусурити српску државност“, старији научни сарадник Руске Академије наука, магистар Пјотр Искендеров, је у детаље описао планове Евроуније из 2008 да кроз такозвани процес „административно територијалне реформе“ трансформише Српску државу у „Заједницу српских региона (ЗСР)“.

ЕУ је 2008 наложила Србији горњи процес као услов за наводни пријем у Европску заједницу. Колико су евроатлантски колонизатори „немаштовити“, сведочи и примена исте терминологије (и методологије) коју ЕУ данас примењује на северу Косова, у форми „Заједнице српских општина (ЗСО)“, са идентичним циљем- елиминације Српске државе (на нашем вековном простору)!?

Но, кренимо редом…

– Приликом своје посете Београду 2008, ЕУ изасланик Јелко Кацин је отворено уценио српске власти „регионализацијом“ Србије, нагласивши да ће им бити укинута финансијска асистенција из Брисела, ако не испуне тај захтев.

– Одмах потом (2009) тадашњи председник Србије Борис Тадиће је иницирао тај „дезинтеграциони“ процес у Народној скупштини. Он је шта више, захтевао да се неке кључне ингеренције државе одмах пренесу на будуће регионе.

– У јулу 2009 Скупштина Србија усваја Закон о регионализацији, којим се Србија (у почетној фази) дели на седам региона. Овде је индикативно да је овај закон дефинисао и Косово и Метохију као један од региона Србије, али је Брисел одбио да тако нешто усвоји у својим документима, инсистирајући на посебном статусу Косова, под контролом цивилно-полицијске мисије ЕУ. Кацин је отишао и корак даље, нагласивши да „нерегулисани статус Косова“ не сме да буде препрека регионализацији остатка Србије. Том приликом је поново прибегао уценом, ускраћивања помоћи Србији из ЕУ фондова, ако не „заборави“ Косово…

– Као носиоци пројекта регионализације Србије, одређени су Млађан Динкић, Ненад Чанак и Бошко Ничић (Млађин „пајтос“ и Чанков колега у „Савету за децентрализацију“). Ничић није крио, да је регионализација осмишљена као оживљавање „социјалистичког конфедералног“ уређења Брозове Југославије, чији је концепт почивао на принципу „Слаба Србија, Јака Југославија“. У тој новој квази-држави (ЗСР) Србијом би управљала дводомна Скупштина са Већем региона и Већем грађана. Слично, Брозовој анти-српској Југославији, региони би имали право вета у односу на „републичку власт“, региони би били охрабрени да се директно повезују са „сродним“ суседним земљама, и од њих примају финансијску и сваку другу асистенцију. Другим речима- Албанија би била присутна у Јужном (прешевском) региону (где локални албански челници већ најављују интеграцију са Косовом, одмах по ступању на снагу „регионализације), Босна и Турска у Западни (рашки) регион, Мађарска у Војвођански, Румунија и Бугарска у Источи, Другим речима отвара се „Пандорина кутија“.

Док је посебна прича са Централним регионом (област Шумадије и Поморавља), овде се сада враћамо на „азилантизацију“ Србије. Наиме, према истраживању професора Искендерова, постоји план ЕУ да се у „Централни регион“ населе Роми из бивших чланица Југославије и других региона Србије. Тиме би дефакто Централни регион Србије постао „Ромска република“ са главним градом Нишом. Иначе ЕУ у последње време потенцира трајно решење ромског статуса (стварању ромске државе), али наравно изван самог језгра ЕУ. Очигледно је данашња, ослабљена, осирмашена и издана Србија, са квислиншком гарнитуром на власти, више него погодна дестинација за тај пројекат (бар у главама бриселских планера). За овако нешто је већ припремљен терен од стране Тадићеве гарнитуре, наиме потписани билатерални споразуми о „реадмисији“ азиланата, предвиђају „повратак у Србију“ ромских азиланата који нису наши држављани (и већина вероватно никада нису ни живели у Србији), или немају ничије држављанство (што је иначе чест случај са ромском етничком скупином).

—————–

ИСЛАМИЗАЦИЈА СРБИЈЕ…

Да би овај наш планирани „јад“ у форми дезинтеграције и десрбизације Србије био потпун, потрудио се и овај најновији плагијаторски Српски режим, оличен у „Станлију и Олију“ наше политичке сцене- Алексу Вучићу и Ивици „коферчету“ Дачићу, који поред распродаје најплодније Српске земље арапским шеицима, планирају и „мега-исламизацију“ Српских универзитета.

О чему се овде ради…

Према тврдњи министра просвете Томислава Јовановића (од 11 октобра 2013) Српски режим планира да у Србију „увезе“, посредством једне блискоисточне „родитељске“ фондације богатих арапских земаља, ни мање ни више- него 10,000 арапских студената.

По речима министра Јовановића, долазак ове једне целе дивизије младих арапских академских грађана у Србију (пре свега у Београд) би знатно ојачао нашу економију, и о нама створио бољу слику у свету!?

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА…

Сада се поставља питање, да ли је нама у Србији, са већ постојећим процесима исламизације југа Србије и Рашке области, потребна и оваква „академска исламизација“ наших универзитетских градова. Или је можда то све део једног ширег плана, стављања целе Србије „под турбан“.

Ако се пак све ово постави у шири контекст, горе споменуте- „азилантизације“, регионализације (читај ромизације) и ове последње „академске исламизације“, неизоставно се намеће закључак, да ће ова наша Србиј(иц)а постати комфорна за све друге, осима нас Србе!?

Или ја можда нисам у праву- уосталом сами извуците властите закључке…

М. Новаковић

„…Ако и све ово није било довољно- окупатору се у наставку овог члана дају одрешене руке да по Србији гради властите објекте, и ту сврху доводи „иностране контракоре“, који се такође стављају изнад свих српских закона, и тек евентуално подлежу законима САД. Можете ли да замислите тај сценарио да по Србији вршљају у форми „војних контрактора“ САД, хрватске, шиптарске или бошњачке фирме, и да још буду стављене „изнад српских закона“.“

————

„СОФА“: ДОКУМЕНТОВАНА ВЕЛЕИЗДАЈА СРПСКОГ РЕЖИМА- „Орвелијански превод“ режимско-окупаторског уговора…

пише: Миодраг Новаковић

***

ТАДИЋ ПОТПИСАО „КАПИТУЛАЦИЈУ“ 2006, И ТИМЕ ДЕ-ФАКТО ЛЕГАЛИЗОВАО НАТО ОКУПАЦИЈУ СРБИЈЕ!

УВОД

…Ако и овај истинити политички хорор сценарио који произилази из наслова овог чланка није довољан, онда треба нагласити да је тај чин легализован у Народној Скупштини Србије 2009, од стране скупштинске већине, чиме је она озаконила рушење уставног поретка Србије- и то у форми овог Закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе САД о заштити статуса и приступу и коришћењу војне инфраструктуре у Републици Србији. Све је то лепо заведено 29 маја 2009 у Службеном гласнику РС под ознаком 42-09.

У овом документу, који само на први поглед изгледа као један од многобројних формалних споразума Владе Србије и других страних земаља, кључна реч, овог политичког и државног „самоубиства“ Србије, је садржана у самом наслову документа: „о заштити статуса…“ Јер тај „статус“, америчке агресоре (читај НАТО), у пракси озакоњује у статусу окупатора, док Тадић без знања, и противно вољи већинског српског народа, озакоњује у Србији статус потпуне и безусловне капитулације, и то „без иједног испаљеног метка“.

Тадић све то ради одмах по доласку на власт у Србији, док се још није ни осушило мастило на хартији његове свечане председничке заклетве – у којој каже да ће штитити уставни поредак, територијални интегритет и војну неутралност државе Србије. Сви смо ми задњих година били неми сведоци „начина“ на који је он чувао те наше свете уставне тековине. Сада, овај документ који је већ дуже у циркулацији али „испод радара“ и непознат широј српској јавности, представља крунски и веома материјализован доказ Тадићеве велеиздаје Српских националних интереса!

Иако сам ја писао доста на тему горњег, сада већ капитулантског Тадићевог режима, и могао бих овде да још доста „разглабам“, и наводим безбројне документе и друге форме сведочанстава, који би само учврстили теорију тог осведоченог Тадићевог велеиздајничког патерна- одлучио сам се да ипак упутим потенцијално заинтересоване читаоце да моје текстове који се надовезују на горњу тему, сами прегледају на ауторовом блогу: www.srpski zurnal.wordpress.com, референца се налази у средњем стубцу насловне стране под садржајем блога. А сада ћемо прећи на анализу овог криминалног документа…

АНАЛИЗА ТАДИЋЕВОГ ЗАКОНА, КОЈИМ СЕ НАТО ОЗАКОЊУЈЕ КАО ОКУПАТОР…

Члан 1. Овај члан јасно упућује на то да се „припадници оружаних снага САД, цивилно особље Министарства одбране и сва имовина, опрема и средства Оружаних снага САД“- већ налазе на територији Србији!?

Како ћете касније сазнати, овај закон даје пун дипломатски имунитет окупатору, и забрањује српској држави и грађанима Србије да туже окупаторске америчке НАТО војнике, за било која кривична и прекршајна дела, укључујући најтежа попут: убистава и силовања… У овом члану се јасно наводи да одредбе тог закона о имунитету, важе не само за америчко војно особље, већ и за све њихове иностране „партнере“, укључујући запослене из суседних антисрпских , квазидржавних ентитета.

Овај члан такође дефинише надлежне органе за спровођење америчке НАТО окупације Србије: Министарство одбране Србије на челу са Шутановцем и америчко Министарство одбране.

Члан 2. Овај члан је кратак, али јасно указује да поред такозваног Програма међудржавног партнерства (читај окупације), овај „закон“ отвара сиву зону у форми „других активности“ НАТО окупатора, које се овде не дефинишу, и самим тим дозвољавају НАТО окупаторима да раде некажњено и неконтролисано шта год хоће у нашој отаџбини. Такође овде се наводи веома понижавајућа и економски, по Србију, поражавајућа клаузула- да се окупаторима даје (бесплатно) право, следи цитат: „ на превоз, магацине и објекте за обуку“.

Приступ и коришћење ових објеката биће омогућени без икакве накнаде.“ Дакле не само да амерички окупатори имају право да вршљају војним возилима, ваздухопловима и речним пловилима по Србији, и да користе како им се „ћефне“ наше касарне, магацине и полигоне- него ће то радити на штету и грбачу, овог већ опљачканог до голе коже, народа- абсолутно без икакве накнаде!?

Члан 4. „Наш“ председник Тадић је дозволио америчким НАТО окупаторима да улазе, излазе и вршљају по нашој отаџбини, само са личним америчким документима и обичним путним налозима.

Овај члан наглашава да амерички НАТО окупатори имају право да се крећу слободно по Србији без икаквих рестрикција. Скандалозно!? Од наших обичних српских грађана са двојним држављанством, се захтева да се уредно пријаве полицији одмах по доласку у отаџбину- док се овим окупаторима што су нам унаказили отаџбину 1999, не само дозвољава да вршљају како хоће, већ се нашим органима забрањује и било каква контрола над њима.

Потом се нашим државним органима наређује да морају да прихвате америчке возачке дозволе, или чак уверења издата од америчких каубојских општина да амерички окупатори „знају да возе“, и ако ту није било доста националног понижења- нашим органима се забрањује да америчким НАТО окупаторима наплате било какве возачке и аутомобилске таксе и порезе. Дакле од Србије праве проститутку којој наређују да се подаје џабе!

Члан 5. Јесте кратак, али катастрофалан за наш национални суверенитет, и има потенцијал за веома тешке импликације по нашу колективну и личну безбедност у властитој земљи. Овим чланом се америчком особљу, дакле не само америчким НАТО оружаним снагама, већ свом америчком особљу, укључујући „партнере“ и њихово особље (врло вероватно из околних антисрпских ентитета) даје потпун дипломатски имунитет, како то овај члан овде дословце наводи: „у складу са Бечком конвенцијом о дипломатским односима…“

Другим речима, ово значи, да када ови Тадићеви пријатељи, убију неког, силују нечије дете, или згазе нечију мајку на пешачком прелазу, наша полиција неће смети нити да их саслуша, а камоли да их ухапси. Наравно у таквим случајевима никада неће ни доћи до судског поступка пред нашим судовима! Истовремено, на другој страни наш однарођени режим нема никаквих проблема са против-уставним хапшењима и испоручивањима нелегалном хашком суду не само обичних српских грађана, већ и доказаних националних хероја попут Радована Караџића и Ратка Младића, да не спомињемо срамну испоруку комплетног бившег српског државног врха!?

Члан 6. Јесте такође кратак као и претходни, али истоветно „убитачан“. Њиме се америчким НАТО окупаторима даје право да вршљају по Србији у униформама војске САД, и да са собом носе оружје без икаквих рестрикција. И да понижење буде потпуно, у овом члану се наређује српским државним органима да пруже додатну безбедност и помоћ америчким НАТО окупаторима.

Шта то у пракси значи? Ако се рецимо, неки грађанин, или група грађана одлуче (хипотетички) да се наоружаном НАТО окупатору супроставе оружјем на територији Србије, што би уосталом било њихово уставно право и обавеза (нарочито у ситуацији када то сама држава не чини), дакле у таквом хипотетичком случају, овај Тадићев закон „наређује“ нашим полицијским и војним органима, да оружано заштите НАТО окупаторе – другим речима да им помогну, ако треба, и у физичкој ликвидацији, ових (хипотетичких) наоружаних патриота. Опет другим речима, овај члан озакоњује потенцијална убиства српских грађана, не само од стране окупатора, већ и „наших“ српских државних органа!?

Члан 7. Овај члан наноси додатно понижење, нашој већ економски пониженој и унакаженој држави. Дакле овде се јасно каже да су амерички НАТО окупатори ослобођени плаћања свих пореза и дажбина које су важеће по српским законима (очигледно нису важеће за Тадићеве окупаторске пријатеље).

Али оно што је најопасније по наш национални интерес у овом члану, јесте да се америчким НАТО окупаторима овде даје зелено светло да могу да увозе и извозе из Србије, сва могућа средства, опрему, укључујући борбена средства, попут наоружања, муниције, бојних отрова и оружја за масовно уништење… Иако то све није појединачно именовано у овом члану, узимајући обзир да члан не поставља никакве рестрикције на увоз и извоз борбених средстава и технологије- такав закључак се логично намеће.

Такође веома опасан елемент овог члана јесте садржан у одредби да се српским државним органима забрањује било каква инспекција, царина или контрола „средстава и технологија“, које ови амерички окупатори, уз Тадићев благослов, имају право да унесу у Србију, ваздушним, речним или копненим путем. По мени потенцијално најстрашнији сценарио, те одредбе је у томе, што ови окупатори овом одредбом добијају одрешене руке да опљачкају и извезу наше национално благо, па чак и некажњено киднапују наше грађане, потпуно неометано од српских државних органа, којима је управо посао да тако нешто спрече….

Овај члан такође дозвољава неограничену употребу свих српских аеродрома, речних лука, и то потпуно бесплатно, уз изричиту забрану наплаћивања такси и дажбина. Америчким НАТО окупаторима не само да се дозвољава неограничени прелет ратном авијацијом кроз српски ваздушни простор, већ се од наших органа захтева да им за то пруже асистенцију у навигацији и коришћењу терминала и аеродрома- наравно све бесплатно. Истовремено се нашим државним органима изричито забрањује да обављају било какву инспекцију над „ваздухопловима, возилима и пловилима САД“!? Да ли се такве окупационе одредбе примењују било другде у свету, према било којој слободној и независној нацији? По мени, ово је најцрњи окупациони сценарио, који је, да зло буде горе, озаконила управо наша издајничка влада и такозвана „народна скупштина“!

Члан 8. Дефинише даљу примену овог „окупационог споразума“ у погледу других партнера америчког НАТО окупатора- и наглашава да у том погледу не постоје никаква ограничења за САД. Окупатору с е дозвољава да све протоколе „употребе“ партнера и контрактора, као и релевантних материјала и опреме, спроводи искључиво по свом ћефу и „у складу са законима и прописима САД.“ Овде се опет наглашава да сва добра и услуге које користе окупатори не подлежу било каквим царинским санкцијама, порезима или дажбинама државе Србије. Ако и све ово није било довољно- окупатору се у наставку овог члана дају одрешене руке да по Србији гради властите објекте, и ту сврху доводи „иностране контракоре“, који се такође стављају изнад свих српских закона, и тек евентуално подлежу законима САД. Можете ли да замислите тај сценарио да по Србији вршљају у форми „војних контрактора“ САД, хрватске, шиптарске или бошњачке фирме, и да још буду стављене „изнад српских закона“.

Дакле, не само да је америчка оружана окупаторска НАТО сила, изузета од свих дажбина, царина, инспекција и рестрикција у увозу и извозу „добара“ и опреме, већ се то у овом члану примењује на „партнере“. Такође „партнери“ имају право да вршљају по Србији без пасоша, и да користе властите возачке дозволе и друга локална документа из матичних земаља. Ово би требало да буде веома забрињавајуће за све нас, ако нам је позната чињеница, да је у друге земље (за разлику од Србије, где је окупација прикривена) под отвореном америчком окупацијом, управо под маском „партнера“ увожена ЦИА агентура и војни котрактори- „пси рата“…

Члан 9. Ако се неко надао, да како идемо даље, нашег националног понижења ће бити мање, онда се грдно преварио. Девети члан, дефакто наређује Српској страни да се одрекне свих права на накнаду „у вези са штетом, губитком или уништењем имовине од друге Стране (НАТО окупатора), или услед повреде или смрти особља једне од Страна (овде није тешко закључити да се од законских санкција изузима само окупатор) насталих приликом обављања службених дужности у складу са овим споразумом.“ Овде се појављује још једна „црна рупа“ у овом споразуму- наиме нигде се не наводи које су то тачно „службене дужности“ америчког НАТО окупатора, које овај спроводи у „независној и слободној“ држави Србији!?

У наставку се, готово цинично, српском законодавству одузима надлежност над властитом територијом , уз образложење да је за евентуалну накнаду за материјалне или људске губитке, и могуће сабсеквентне захтеве „трећих лица“ за накнаду, искључиво надлежно законодавство САД. Напомена- овде се искључиво говори о материјалној одговороности. Како смо претходно показали и доказали, амерички НАТО окупатори и њихови партнери и контрактори су изузети од било какве кривичне или прекршајне одговорности за почињена (не)дела на територији Србије.

Члан 10. Понижењима нема краја. Овај члан децидирано наводи да амерички НАТО окупатори и њихови „партнери“ имају право да користе воду, струју и друге комуналије под истоветним условима који важе за Војску Србије. Другим речима, пошто су горе поменути трошкови наше војске субвенционирани од стране државе, овим чланом се дакле, наша, већ економски и финансијски опустошена држава, обавезује да субвенционира и горње трошкове америчких НАТО окупатора!?

У наставку се Србија обавезује да америчим НАТО окупаторима бесплатно уступи и државне радио фреквенције. На овај начин „наша“ држава не само да уступа бесплатно државне радио фреквенције, већ и тим чињењем омогућава америчким НАТО окупаторима да неометано пришлушкују, и када нађу за сходно онеспособе наше комуникације, својом супериорном технологијом!

Члан 13. Овај члан је веома произвољан, и практично даје „супериорност“ овом споразумом над свим другим сличним споразумима у будућности. Другим речима- ако на пример Србија одлучи да ступи у сличан „споразум“ са братском Русијом- овај „окупаторски споразум“ то изричито забрањује!?

Члан 14. Практично обезбеђује бесмртност овог окупаторског споразума, јер изричито каже да ће након истека периода од годину дана, уколико се исти не откаже дипломатским путем, наставити да се примењује аутоматски…

ЗАКЉУЧАК

Морам да признам, да сам се у тумачењу овог документа, као и много пута пре приликом анализа политичких докумената, и овде користио својом „способношћу“ читања између редова, те сам на тај начин и овом приликом покушао да презентујем читаоцима све могуће сценарије, који могу да произађу из овог, очигледно озакоњеног америчког (НАТО) окупаторског статуса, уз велеиздајнички благослов „нашег“ председника Тадића.

Наравно, да се ова тиха америчка НАТО окупација одвија у Србији, још од капитулантског петооктобарског преврата пре више од једне деценије, и да је не само издајничком српском режиму, већ и НАТО окупатору јасно веома негативно расположење српског народа према НАТО-у- те су из истог разлога сво време те „тихе окупације“ одржавали низак профил… Али ето из овог документа сазнајемо црно на бело да је НАТО окупатор сво време био међу нама.

Оно што нису успели да постигну бомбардовањем Србије 1999, као и све оно што је Милошевићев режим спречио „Кумановским споразумом „и сабсеквентном резолуцијом 1244 УН-а, у пракси је поништио Тадићев капитулантски режим. Иако је сва досадашња издаја Тадићевог режима добро документована и позната јавности, овај документ („окупаторски споразум“) је веома опипљив и недвосмислени доказ тога. Његово обелодањивање у јавности, би по мени требало да иницира дипломатско поништавање такве озакоњене окупације и капитулације Србије (горњег инкриминисаног споразума), опозив председника Тадића, а потом и санкционисање свих других који су учествовали у овој (добро документованој) продаји националних интереса Србије, укључујући и све народне посланике, који су изгласали тај акт!

За све „неверне томе“ који и даље цокћу и врте главом, у наставку овог текста је оригиналан транскрипт тог „капитулацијског споразума“. Прочитајте га сами, и потом изведите властите закључке.

Завршићу овај текст са, у данашње време веома актуелним, цитатом А. Шантића: „Волови јарам трпе а не људи – Бог је слободу дао за човјека!“… Људи ли смо, ил смо волови, браћо Срби?

—————————————————————————————————————————————–

ТРАНСКРИПТ „ЗАКОНА О ПОТВРЂИВАЊУ СПОРАЗУМА ИЗМЕЂУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ВЛАДЕ СЈЕДИЊЕНИХ АМЕРИЧКИХ ДРЖАВА О ЗАШТИТИ СТАТУСА И ПРИСТУПУ И КОРИШЋЕЊУ ВОЈНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ“:

Текст Споразума у оригиналу на српском језику гласи: СПОРАЗУМ ИЗМЕЂУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ и Владе Сједињених Америчких Држава о заштити статуса и приступу и коришћењу војне инфраструктуре у Републици Србији

Влада Републике Србије (у даљем тексту: Србија) и Влада Сједињених Америчких Држава (у даљем тексту: Сједињене Државе), у даљем тексту под заједничким називом: Стране, у жељи да закључе споразум о унапређењу сарадње у области одбране између Србије и Сједињених Држава, потврђујући да је ова сарадња заснована на потпуном поштовању суверенитета Страна и Повеље Уједињених нација, имајући у виду жељу Страна да поделе одговорност за подршку оним снагама Сједињених Држава које би могле да бораве у Републици Србији, у складу са овом сарадњом, и имајући у виду потребу за унапређењем заједничке безбедности, доприносом међународном миру и изградњом ближе сарадње, сагласиле су се о следећем:

Статус особља Сједињених Држава Статус особља Сједињених Држава биће еквивалентан статусу административног и техничког особља Амбасаде Сједињених Држава у складу са Бечком конвенцијом о дипломатским односима од 18. априла 1961. године.
Члан 6. Ношење оружја и униформе Особље Сједињених Држава овлашћено је да носи униформу за време обављања службених дужности у вези са активностима у складу са овим споразумом и да носи оружје док је на дужности уколико је на то овлашћено сопственим наредбама. Стране ће сарађивати у предузимању неопходних мера ради пружања безбедности особљу Сједињених Држава и имовини у Републици Србији.

петак, 22. нов 2013, 19:30 -> 21:08 Извор РТС- ФБР обрада

Превод са Орвелијанског текста РТС- „Зашто је преговарачка платформа са ЕУ тајна?“- на Српски, урадио Миодраг Новаковић

Све раде јавно да не би изгледало тајно попут садржаја издајничке платформе, чију суштину презентујемо у нашем тексту. На слици Српски премијер безпоговорно извршавава диктат „Не-добронамерне Евроуније“…

Основе за преговоре Србије и ЕУ наравно неће бити јавне, поручује шеф европске делегације у Србији Мајкл Давенпорт, јер као што смо то већ урадили на Косову и Метохији (присиљавајући грађане да гласају за „тајни статут“ ЗСО), тако сада и широј српској јавности хоћемо да увалимо „мачку у џаку“.

„Нажалост, пошто је наша позиција, још од нашег нелегалног доласка на власт (изборним преварама и лажним обећањима) бескичмена, против-уставна,  и потпуно сервилна и подређена евроатлантским интересима- Србија на преговарачки оквир Уније не сме ни да помисли да утиче“, објашњава премијер Ивица Дачић.

Шеф европске делегације у Србији Мајкл Давенпорт рекао је да основе за преговоре Србије и Европске уније неће бити јавне, већ веома тајне. Нажалост, Србија на преговарачки оквир Уније не сме ми да помисли да утиче, објаснио је премијер Ивица Дачић.

Нацрт еврунијске уцењивачке платформе је, подсећа наш пуначки премијер (такође широј српској јавности познат и као „Коферче“), у јулу објавио загрижени „србо-терминатор“ Штефан Филе, али се о њему сада изјашњавају државе чланице (евроунијске фатаморгане), од којих су неке отворено непријатељске према Србији, попут рецимо Мађарске, из које ових дана стижу директни захтеви (посланица ЕУ Кристина Морваи) да се- отварање преговора са Србијом за улазак у ЕУ, услови давањем аутономије војвођанским мађарима.

Да ли ће „нормализација“ односа Србије са Србијом (сепаратистима и терористима из Приштине) бити поменута у сваком поглављу, то се итекако зна– и наравно да ће бити поменута сваки пут, све док „српски“ премијер Ивица „Коферче“ Дачић, не сервира Тачију ту столицу у УН, коју му је лично (пред тв камерама) обећао .

Уцењивачка платформа са којом ће Европа наступити у преговорима са Србијом биће тајна, јер је тако страшна и криминална по свом садржају, да чак и већински, национално и политички отупљени, део српске јавности, не би имао стомак за исту.

Нацрт текста који то дефинише, пре четири месеца представио је европски „обер-фирер“ за проширење ободних концентрационих кампова, али аријевске државе чланице амандманима могу да га мењају како им се ћефне- што су (како управо сазнајемо) на сву срећу браћа украјинци укапирали на време, и неофашистичкој ЕУ дали ногу- да би своју економску и политичку будућност потражили у савезу са, снажном у сваком погледу, братском Русијом и Евроазијском унијом- и тако избегли да се укрцају на „уклети еврунијски Титаник, који хита ка леденом брегу“- како је то данас на ТВ станици РТ, сликовито закључио угледни британски новинар Нил Кларк .

„Немојте да очекујете да ће српска и ЕУ заједничка издајничка платформа за преговоре бити јавни документи који ће да се налазе на интернету у овом тренутку“, рекао је Мајкл Давенпорт- тако несвесно одајући да у овом удруженом издајничком подухвату подметања“тајних платформи Српској нацији, учествују „раме уз раме“ бриселски неофашисти и београдски квислинзи .

Према његовим речима, ипак су у питању преговори две неједнаке стране (где он српску, чак и не сматра „страном“, већ обичним „отирачем за евроунијске цокуле“) и свака има своје интересе (где су интереси инквизицијских ЕУ званичника строго у корист Еворуније- док су интереси „српских пузећих преговарача“ строго на штету Српске нације), које они морају у тим преговорима да заступају. Наравно „српски пузећи преговарачи“ то морају да раде, не само из личних материјалних интереса, већ и да не би завршили као „летећи ћилим“(читај падајући) на бриселском аеродрому, попут нашег несрећног амбасадора Милићевића.

Ни премијер Србије не зна (и не сме да зна), како ће текст нових уцена и претњи Србији, изгледати. Уверен је да са тим „нису начисто“ (пошто су у игри очигледно „нечисте силе“-тако му је лично саопштио „Видовити Раша“), ни министри спољних послова који одлучују, јер долазе из земаља које имају симпатија и сажаљења за уштројене политичке ставове Србије, као и за политичке и моралне бескичмењаке који су јој данас на челу.

„Сада је он у фази усаглашавања, заоштравања, доусловаљавања итд., разне државе дају допунске инвкизицијске амандмане, јер су једва дочекале овај историјски тренутак када ће (они се надају) моћи да докусуре Србију.

Ја сам раније више пута коментарисао (али сам био под „утицајем неких супстанци“, тако да за то одбијам сваку одговорност) да нису добри неки амандмани који су дошли од Немачке (коју иначе волим више од ове „моје“ очерупане Србије) или је то био „нон пејпер“ (читај- обећање лудом радовање), пре него што су били амандмани који говоре о томе да би независност „косовске државе“, требало да буде услов за завршетак преговора о сваком важном поглављу“, рекао је (анти-српски) премијер Дачић.

Како је рекао, ми сматрамо да „нормализација односа“ не мора да се помиње у сваком поглављу, јер се тако беспотребно јавности презентује (потура под нос) наша издајничка активност, за коју би ми желели да и у овој фази остаје строго (јавна) тајна- бар док се не евакуишемо на оно острво у Пацифику, које је ЦИА купила нашој браћи по издаји- „отпорашима“ из Канваса, на челу са оним америчким шпијуном Срђом Поповићем.

Коначни текст ове велеиздајничке платформе биће тема прве међувладине конференције у берлинској „Вучјој јазбини“. Београд се нада да ће, бар оријентациони, датум конференције бити познат после седнице Европског савета 19. или 20. Децембра- и да ће исти бити заказан у првој (идемо на другу) половини овог века (дотле ће, како се надају сви „коферчићи“ и „коферчине“- они безбедно квасити своје „шапетине и шапице“, у сланој води Малдивских острва, у друштву својих издајничких пајтоса- „отпораша“.. .

Раније су као могући термини одржавања међувладине конференције помињани децембар или јануар, али у Бриселу постоји бојазан да ова издајничка и неспособна влада у Београду неће ни толико да траје- упркос чињеници да је очајни српски премијер данас присуствовао помпезном отварању „занатске радње за производњу олука и чункова“, у Баточини, у присуству неизбежног народног посланика Палме (у јагодинској јавности такође познатом и као Драган „Жирафа“). Наравно ту је био и његов чувени дувачки оркестар из Гуче, којим је за ову прилику лично дириговао Палмин кафански друг Моцарт…

За Вас и све Нас, прочитао између редова, Миодраг Новаковић

Превод „орвелијанског текста“ режимског РТС „Екстремисти прекинули гласање, Вучић тражи интервенцију“ на српски, и додатну анализу-  урадио М. Новаковић

————————-

недеља, 03. нов 2013, 17:22 -> 17:52

РТС- ФБР обрада

ВАНРЕДНА ВЕСТ СА РТС: ВУЧИЋ ТРАЖИ ИНТЕРВЕНЦИЈУ ПРОТИВ СВОЈИХ РЕЖИМСКИХ БАТИНАША МАСКИРАНИХ У „РОДОЉУБЕ“ !?

***

На неколико места у Косовској Митровици режимски батинаши (припадници полиције из Србије у цивилу) полупали гласачке кутије, након чега је прекинуто гласање. Први потпредседник Владе Александар Вучић затражио од међународне заједнице право да Србија интервенише сама против себе- односно против сопственог Српског народа на северу Косова, који му тоталним бојкотом шиптарских избора, квари издајничку идилу (читај фарсу) са ратним злочинцем Хашимом Тачијем.

Први потпредседник Владе Александар Вучић затражио од међунаредне заједнице право да Србија интервенише сама против себе, и против властитог уставобранитељског народа, после напада српских режимских екстремиста (из редова полиције и напредњачких батинаша) на неколико бирачких места у северној Косовској Митровици.

Гласање је прекинуто када су Вучићеви режимски екстремисти са фантомкама на главама упали у Техничку, Медицинску и Основну школу „Свети Сава“ и полупали празне шиптарске гласачке кутије, да би тако прикрили приштинско-београдски изборни дебакл на северу КиМ.

Вучић је затражио од окупатора и сепаратиста „да му дају 45 минута да Србија смири стање“ (које је иначе сам изазвао) у Косовској Митровици, али на овај захтев још нема одговора међународних званичника. Овде је индикативно, да Вучић тражи само „45 минута“ за режимско дивљање и пребијање српских родољуба и уставобранитеља- што јасно указује да је су ови инциденти претходно испланирани од стране београдског квислиншког режима, који је унапред припремио своје режимске фаланге за оружану интервенцију против властитог народа.

ФБР КОМЕНТАР- Уосталом, током дана су унапред на такав сценарио упозоравале скоро све патриотске организације које су на КиМ на терену у улози „посматрача“, као и легални представници Срба са севера КиМ. ЦИТАТ ОБАВЕШТЕЊА КОЈА СУ У НАШУ РЕДАКЦИЈУ ПРИСТИГЛО НЕКОЛИКО САТИ ПРЕ РЕЖИМСКЕ „ВАНРЕДНЕ ВЕСТИ“ :

„Информативна служба Србског Образа: Крах избора на северу КиМ, режим планира упад маскираних лица на биралишта! Како сазнаје Антиизборни штаб у Косовској Митровици, због изузетно малог одзива грађана на нелегалним локалним изборима на Косову и Метохији, режим планира упад маскираних лица на биралишта око 16 часова и разбијање гласачких кутија! По том плану режимских структура, дотична лица би на себи носила мајице са натписом БОЈКОТ и обележја патриотских организација, а за тај инцидент би биле лажно оптужене присталице антиизборне кампање и припадници родољубивих организација! Према подацима са бирачких места на северу Косова и Метохије, до 10 часова је гласало свега 315 грађана, или 0,77%.“

„СНП НАШИ преноси вест са КиМ да је започело ломљење кутија под командом Драгана Дикића рођеног брата смењеног команданта жандармерије Братислава Дикића, који је у Косовској Митровици упао са групом батинаша на изборно место код школе Свети Сава и поломио изборне кутије. СНП НАШИ је током читавог дана најављивао хаос који се спрема и нико није реаговао. Информативна служба“

Инцидент се догодио када је незнатан број грађана, и то углавном шиптара, кренуо на гласање. Избила је туча коју је српски режим исценирао, а косовска (шиптарска сепаратистичка) полиција,  је употребила сузавац и гласање је прекинуто да би се прикрио „изборни дебакл“ на том биралишту.

Само у ОШ „Свети Сава“ налази се чак 16 од 33 „бирачка места“ за избор илегалних локалних органа у складу са уставом илегалне шиптарске „републике“ (политичку ситуацију за одржавање ових илегалних шиптарских избора је управо створио Вучићев издајнички режим, својим противуставним и кривичним деловањем, када је самовољно распустио постојеће легалне органе власти државе Србије- који су ту опстали под НАТО окупацијом читавих деценију и по- све док нашу нацију није „снашао“ Бриселско-београдски Атила Бич божији- а.к.а. Александар Вучић), колико их има у северној Косовској Митровици.

Стакла на школи су поразбијана, а шиптарска полиција (која по питању приштинско-београдске изборне фарсе тесно сарађује са Вучићем) се налази испред школе. Особље ОЕБС-а евакуисано је из школе- да би били спречени да открију праву позадину догађаја. Припадници ОЕБС-а напустили су северну Косовску Митровицу око 17.15 у двадесетак џипова, јавља Танјуг– да би омогућили Вучићу да заврши свој намеравани прљави посао- насилну интервенцију од стране режимске полиције против властитог уставо-бранитељског народа на северу КиМ .

Косовска (шиптарска сепаратистичка) полиција привела је једно лице, али се наводно не зна да ли је повезано са тим догађајем (очигледно, да би се унапред направио алиби за Вучићеве батинаше).

Својом спремношћу да режира овакве насилне инциденте и спремношћу да оружано интервенише против властитог народа на Космету (кога свих ових протеклих година, никад није заштитио од шиптарског зулума)- овај (не)српски режим је још једном показао своје право лице…

За Вас, и све Нас, написао Миодраг Новаковић