28 новембар 2013, СРБски ФБРепортер

Пише: Миодраг Новаковић

————————-

АЗИЛАНТИЗАЦИЈА СРБИЈЕ…

Ових дана смо сведоци, спорадичних, али све више распрострањенијих и „жустријих“, протеста грађана Србије против „азилантизације“ њихових локалних заједница. Многи „душебрижници“ оптужују те јавне и спонтане манифестације забринутих грађана за ксенофобију, расизам, нехуманост, исл. Али да ли је то прави разлог (или једини разлог) за такво понашање наших грађана, који су и сами у огромном броју осиромашени, обесправљени и остављени на маргинама овог друштва- док истовремено широм Србије, и то више од две деценије, живе десетине хиљада протераних Срба (из наших бивших „братских република и покрајина“) у оронулим баракама, контејнерима, или приградским кућерцима- који се на развијеном северу нашег континента не би квалификовали ни као кокошињац !?

——————-

Још колико јуче, стотине огорчених грађана из Ушћа и Скеле, у близини Термо-електране Обреновац, су својим телима спречавали смештај- пар стотина, углавном тамнопутих азиланата, са „рога“ Африке и са Блиског Истока- у дотрајале бараке ТЕ Обреновац; Које по речима обреновачког председника општине Мирослава Чучковића, не испуњавају елементарне услове за живот, јер су у тим баракама разваљене све инсталације, нема грејања, недостају прозори итд.

Чучковић је такође поставио и питање безбедности ТЕ Обреновац, нашег стратегијског енергетског постројења, у чије „двориште“ држава намерава да усели пар стотина, углавном млађих мушкараца „војног доба“ (већина су иначе исламског порекла), за које није урађена никаква, или можда површна, безбедносна провера (ако је уопште била и могућа, с обзиром да већина њих долази без икаквих докумената)!? За саме мештане околних насеља, највећа је брига, да кад им се деца, супруге и ћерке враћају ноћу касно кући да им се нешто не деси (и крајем у коме живе „нови тамнопути суседи“, који им не улевају много поверења)…

Иначе ови азиланти стижу у „обреновачки комшилук“, управо „протерани“ од стране забринутих становника Боговађе, из њихове средине- у нову, такође „непожељну“. Слична прича се последњих пар година понавља широм Србије. Забележени су високопрофилни инциденти са азилантима у Бањи Ковиљачи, и више места у Војводини као и на другим локацијама…

Овде се поставља и оправдано питање, зашто је овај проблем оволико „интензивиран“ последњих пар година, да ли се ради само о „неразумевању“ грађана Србије, или просто о револту већинског и осиромашеног становништва, које не жели да им неко на већ постојећу властиту беду, прикачи и туђу, или можда наша осиромашена држава једноставно нема више ресурса за животно адекватне и безбедне институције, па ове несрећнике трпа где год им се укаже неко „празно пољанче“?

Или се можда овде ради о нечему другом? Јер на крају крајева, азиланти су на ове просторе стизали и у прошлости, и у другим сличним кризним временима, али никада у оволиком броју, и никада нису изазивали сличне негативне реакције локалног становништва (бар не на овој скали).

Својим истраживањем сам дошао до закључка, да се овде ипак ради о нечему другом.

———————

Наша држава, укључујући и њене „претходнице“, је већ деценијама потписница Женевске конвенције из 1951 и Протокола из 1967- о заштити избеглица. Ти акти обавезују државе потписнице да прихвате избеглице (азиланте) којима је у матичним земљама угрожено право на живот или слободу. И ту нема ништа погрешно, такви „азиланти“ већ више од пола века, стижу на наше просторе, и то углавном у транзиту, јер су им одувек биле атрактивније Западне државе, од ове наше- и по одобреном азилу у тим земљама, напуштају наше просторе за стално.

Такав тренд постоји и код ових данашњих „модерних азиланата“, већина једноставно жели да се дочепа „богате и просперитне“ Европе, или бар северно-америчког континента. Овде постоји само један мали проблем- тај „богати и просперитни“ Западни свет, њих једноставно не жели…

…Тај„мали проблем“, за нас у Србији, потом постаје много већи, јер ми овде имамо на власти прозападну, сервилну и бескичмену владу, који чини све да задовољи своје господаре у Бриселу- па макар и по цену „комплетне азилантизације и нихилизације“ наше отаџбине.

———————–

О чему се овде ради?

Наша западно-поданичка власт, је почевши од 2007, у склопу такозваних преговора са ЕУ „о придруживању“, потписала низ билатералних уговора о „ре-адмисији“ азиланата (али и других сродних докумената)- који се пре свега односе на обавезу пријема (и то по скраћеном поступку) протераних „лажних азиланата“ држављана Србије, из земаља Евроуније- али наша влада је такође потписала и обавезу да прихвати (назад) и све остале азиланте који су у Србији били у транзиту и илегално се докопали Евроуније, шта више, прецизне ставке тих уговора обавезују Србију да прихвати и протеране азиланте из ЕУ, који немају ничије држављанство. Наравно, сада већ постаје јасније, зашто је „азилантски проблем“ у Србији у последњих пар година толико видљив и све више „болан“ за наше грађане- Једноставно Србија је постала једна од ободних „азилантских депонија“ Евроуније…

———————-

Да документујемо горњу тврдњу…

Европа је већ дуже време припремала терен за овакво „коначно решење“ азилантског питања.

– Савет министара ЕУ је 1997 наложио потписивање билатералних уговора о ре-адмисији азиланата, и то не само држављана земаља потписница, већ и лица из трећих земаља у транзиту…

– Терен за такву одлуку је припремила Даблинска конвенција из 1990, која је ступила на снагу 1997 (исте године кад је донешена одлука ЕУ о „ре-адмисији“. Та конвенција је дефинисала „концепт трећих земаља“, што је био темељ за горњу одлуку.

– Амстердамским уговором из 1997, чланице ЕУ су препустиле своја овлашћења из области имиграције и „азилантизма“ Бриселу. Европска комисија, 2002 године доноси посебан пропис којим регулише проблем азиланата на целој територији ЕУ.

Дакле, из ових горњих аката, се јасно види да је „богата и просперитетна“ Европа све учинила са своје стране да (се)реши проблем азиланата- наравно на туђу штету.

—————————–

А сада, да видимо шта је осиромашена (и обогаћена евроатлантским осиромашеним уранијумом) Србија учинила, да би задовољила своје бриселске (НАТО) газде….

– Србија је у склопу споразума о придруживању прихватила беспоговорно све понуђене „билатералне уговоре“, и у складу са њима донела Закон о азилу 2007 (ступио на снагу 2008)- тим законом је јасно прецизирано да Србија има обавезу да прихвати назад (ре-адмисија) све азиланте које протерује Евроунија, укључујући и оне који нису њени држављани (то је уређено у посебној ставци билатералног споразума, који је у то време потписала Тадићева влада). Оно што је посебно индикативно, Тадићев режим је потписао и ставку да овај „билатерални азилантски споразум“ са Еврозаједницом (којој чак и не припадамо), има ПРИМАТ над свим осталим споразумима и међународним актима, које је Србија претходно потписала. Тако да се, по мом личном убеђењу, овде поставља и питање уставности таквих „деградирајућих“ правних аката које је потписала влада Србије са Евроунијом!?

Све ово што сам изложио у претходном пасусу, детаљано је описала професорка Факултета политичких наука у Београду, Дренка Вуковић, у свом научном раду под насловом: „Реадмисија и управљање емиграцијом“.

———————-

РЕГИОНАЛИЗАЦИЈА СРБИЈЕ…

29 августа 2009, свом раду под насловом „Докусурити српску државност“, старији научни сарадник Руске Академије наука, магистар Пјотр Искендеров, је у детаље описао планове Евроуније из 2008 да кроз такозвани процес „административно територијалне реформе“ трансформише Српску државу у „Заједницу српских региона (ЗСР)“.

ЕУ је 2008 наложила Србији горњи процес као услов за наводни пријем у Европску заједницу. Колико су евроатлантски колонизатори „немаштовити“, сведочи и примена исте терминологије (и методологије) коју ЕУ данас примењује на северу Косова, у форми „Заједнице српских општина (ЗСО)“, са идентичним циљем- елиминације Српске државе (на нашем вековном простору)!?

Но, кренимо редом…

– Приликом своје посете Београду 2008, ЕУ изасланик Јелко Кацин је отворено уценио српске власти „регионализацијом“ Србије, нагласивши да ће им бити укинута финансијска асистенција из Брисела, ако не испуне тај захтев.

– Одмах потом (2009) тадашњи председник Србије Борис Тадиће је иницирао тај „дезинтеграциони“ процес у Народној скупштини. Он је шта више, захтевао да се неке кључне ингеренције државе одмах пренесу на будуће регионе.

– У јулу 2009 Скупштина Србија усваја Закон о регионализацији, којим се Србија (у почетној фази) дели на седам региона. Овде је индикативно да је овај закон дефинисао и Косово и Метохију као један од региона Србије, али је Брисел одбио да тако нешто усвоји у својим документима, инсистирајући на посебном статусу Косова, под контролом цивилно-полицијске мисије ЕУ. Кацин је отишао и корак даље, нагласивши да „нерегулисани статус Косова“ не сме да буде препрека регионализацији остатка Србије. Том приликом је поново прибегао уценом, ускраћивања помоћи Србији из ЕУ фондова, ако не „заборави“ Косово…

– Као носиоци пројекта регионализације Србије, одређени су Млађан Динкић, Ненад Чанак и Бошко Ничић (Млађин „пајтос“ и Чанков колега у „Савету за децентрализацију“). Ничић није крио, да је регионализација осмишљена као оживљавање „социјалистичког конфедералног“ уређења Брозове Југославије, чији је концепт почивао на принципу „Слаба Србија, Јака Југославија“. У тој новој квази-држави (ЗСР) Србијом би управљала дводомна Скупштина са Већем региона и Већем грађана. Слично, Брозовој анти-српској Југославији, региони би имали право вета у односу на „републичку власт“, региони би били охрабрени да се директно повезују са „сродним“ суседним земљама, и од њих примају финансијску и сваку другу асистенцију. Другим речима- Албанија би била присутна у Јужном (прешевском) региону (где локални албански челници већ најављују интеграцију са Косовом, одмах по ступању на снагу „регионализације), Босна и Турска у Западни (рашки) регион, Мађарска у Војвођански, Румунија и Бугарска у Источи, Другим речима отвара се „Пандорина кутија“.

Док је посебна прича са Централним регионом (област Шумадије и Поморавља), овде се сада враћамо на „азилантизацију“ Србије. Наиме, према истраживању професора Искендерова, постоји план ЕУ да се у „Централни регион“ населе Роми из бивших чланица Југославије и других региона Србије. Тиме би дефакто Централни регион Србије постао „Ромска република“ са главним градом Нишом. Иначе ЕУ у последње време потенцира трајно решење ромског статуса (стварању ромске државе), али наравно изван самог језгра ЕУ. Очигледно је данашња, ослабљена, осирмашена и издана Србија, са квислиншком гарнитуром на власти, више него погодна дестинација за тај пројекат (бар у главама бриселских планера). За овако нешто је већ припремљен терен од стране Тадићеве гарнитуре, наиме потписани билатерални споразуми о „реадмисији“ азиланата, предвиђају „повратак у Србију“ ромских азиланата који нису наши држављани (и већина вероватно никада нису ни живели у Србији), или немају ничије држављанство (што је иначе чест случај са ромском етничком скупином).

—————–

ИСЛАМИЗАЦИЈА СРБИЈЕ…

Да би овај наш планирани „јад“ у форми дезинтеграције и десрбизације Србије био потпун, потрудио се и овај најновији плагијаторски Српски режим, оличен у „Станлију и Олију“ наше политичке сцене- Алексу Вучићу и Ивици „коферчету“ Дачићу, који поред распродаје најплодније Српске земље арапским шеицима, планирају и „мега-исламизацију“ Српских универзитета.

О чему се овде ради…

Према тврдњи министра просвете Томислава Јовановића (од 11 октобра 2013) Српски режим планира да у Србију „увезе“, посредством једне блискоисточне „родитељске“ фондације богатих арапских земаља, ни мање ни више- него 10,000 арапских студената.

По речима министра Јовановића, долазак ове једне целе дивизије младих арапских академских грађана у Србију (пре свега у Београд) би знатно ојачао нашу економију, и о нама створио бољу слику у свету!?

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА…

Сада се поставља питање, да ли је нама у Србији, са већ постојећим процесима исламизације југа Србије и Рашке области, потребна и оваква „академска исламизација“ наших универзитетских градова. Или је можда то све део једног ширег плана, стављања целе Србије „под турбан“.

Ако се пак све ово постави у шири контекст, горе споменуте- „азилантизације“, регионализације (читај ромизације) и ове последње „академске исламизације“, неизоставно се намеће закључак, да ће ова наша Србиј(иц)а постати комфорна за све друге, осима нас Србе!?

Или ја можда нисам у праву- уосталом сами извуците властите закључке…

М. Новаковић

петак, 22. нов 2013, 19:30 -> 21:08 Извор РТС- ФБР обрада

Превод са Орвелијанског текста РТС- „Зашто је преговарачка платформа са ЕУ тајна?“- на Српски, урадио Миодраг Новаковић

Основе за преговоре Србије и ЕУ наравно неће бити јавне, поручује шеф европске делегације у Србији Мајкл Давенпорт, јер као што смо то већ урадили на Косову и Метохији (присиљавајући грађане да гласају за „тајни статут“ ЗСО), тако сада и широј српској јавности хоћемо да увалимо „мачку у џаку“.

„Нажалост, пошто је наша позиција, још од нашег нелегалног доласка на власт (изборним преварама и лажним обећањима) бескичмена, против-уставна,  и потпуно сервилна и подређена евроатлантским интересима- Србија на преговарачки оквир Уније не сме ни да помисли да утиче“, објашњава премијер Ивица Дачић.

Шеф европске делегације у Србији Мајкл Давенпорт рекао је да основе за преговоре Србије и Европске уније неће бити јавне, већ веома тајне. Нажалост, Србија на преговарачки оквир Уније не сме ми да помисли да утиче, објаснио је премијер Ивица Дачић.

Нацрт еврунијске уцењивачке платформе је, подсећа наш пуначки премијер (такође широј српској јавности познат и као „Коферче“), у јулу објавио загрижени „србо-терминатор“ Штефан Филе, али се о њему сада изјашњавају државе чланице (евроунијске фатаморгане), од којих су неке отворено непријатељске према Србији, попут рецимо Мађарске, из које ових дана стижу директни захтеви (посланица ЕУ Кристина Морваи) да се- отварање преговора са Србијом за улазак у ЕУ, услови давањем аутономије војвођанским мађарима.

Да ли ће „нормализација“ односа Србије са Србијом (сепаратистима и терористима из Приштине) бити поменута у сваком поглављу, то се итекако зна– и наравно да ће бити поменута сваки пут, све док „српски“ премијер Ивица „Коферче“ Дачић, не сервира Тачију ту столицу у УН, коју му је лично (пред тв камерама) обећао .

Уцењивачка платформа са којом ће Европа наступити у преговорима са Србијом биће тајна, јер је тако страшна и криминална по свом садржају, да чак и већински, национално и политички отупљени, део српске јавности, не би имао стомак за исту.

Нацрт текста који то дефинише, пре четири месеца представио је европски „обер-фирер“ за проширење ободних концентрационих кампова, али аријевске државе чланице амандманима могу да га мењају како им се ћефне- што су (како управо сазнајемо) на сву срећу браћа украјинци укапирали на време, и неофашистичкој ЕУ дали ногу- да би своју економску и политичку будућност потражили у савезу са, снажном у сваком погледу, братском Русијом и Евроазијском унијом- и тако избегли да се укрцају на „уклети еврунијски Титаник, који хита ка леденом брегу“- како је то данас на ТВ станици РТ, сликовито закључио угледни британски новинар Нил Кларк .

„Немојте да очекујете да ће српска и ЕУ заједничка издајничка платформа за преговоре бити јавни документи који ће да се налазе на интернету у овом тренутку“, рекао је Мајкл Давенпорт- тако несвесно одајући да у овом удруженом издајничком подухвату подметања“тајних платформи Српској нацији, учествују „раме уз раме“ бриселски неофашисти и београдски квислинзи .

Према његовим речима, ипак су у питању преговори две неједнаке стране (где он српску, чак и не сматра „страном“, већ обичним „отирачем за евроунијске цокуле“) и свака има своје интересе (где су интереси инквизицијских ЕУ званичника строго у корист Еворуније- док су интереси „српских пузећих преговарача“ строго на штету Српске нације), које они морају у тим преговорима да заступају. Наравно „српски пузећи преговарачи“ то морају да раде, не само из личних материјалних интереса, већ и да не би завршили као „летећи ћилим“(читај падајући) на бриселском аеродрому, попут нашег несрећног амбасадора Милићевића.

Ни премијер Србије не зна (и не сме да зна), како ће текст нових уцена и претњи Србији, изгледати. Уверен је да са тим „нису начисто“ (пошто су у игри очигледно „нечисте силе“-тако му је лично саопштио „Видовити Раша“), ни министри спољних послова који одлучују, јер долазе из земаља које имају симпатија и сажаљења за уштројене политичке ставове Србије, као и за политичке и моралне бескичмењаке који су јој данас на челу.

„Сада је он у фази усаглашавања, заоштравања, доусловаљавања итд., разне државе дају допунске инвкизицијске амандмане, јер су једва дочекале овај историјски тренутак када ће (они се надају) моћи да докусуре Србију.

Ја сам раније више пута коментарисао (али сам био под „утицајем неких супстанци“, тако да за то одбијам сваку одговорност) да нису добри неки амандмани који су дошли од Немачке (коју иначе волим више од ове „моје“ очерупане Србије) или је то био „нон пејпер“ (читај- обећање лудом радовање), пре него што су били амандмани који говоре о томе да би независност „косовске државе“, требало да буде услов за завршетак преговора о сваком важном поглављу“, рекао је (анти-српски) премијер Дачић.

Како је рекао, ми сматрамо да „нормализација односа“ не мора да се помиње у сваком поглављу, јер се тако беспотребно јавности презентује (потура под нос) наша издајничка активност, за коју би ми желели да и у овој фази остаје строго (јавна) тајна- бар док се не евакуишемо на оно острво у Пацифику, које је ЦИА купила нашој браћи по издаји- „отпорашима“ из Канваса, на челу са оним америчким шпијуном Срђом Поповићем.

Коначни текст ове велеиздајничке платформе биће тема прве међувладине конференције у берлинској „Вучјој јазбини“. Београд се нада да ће, бар оријентациони, датум конференције бити познат после седнице Европског савета 19. или 20. Децембра- и да ће исти бити заказан у првој (идемо на другу) половини овог века (дотле ће, како се надају сви „коферчићи“ и „коферчине“- они безбедно квасити своје „шапетине и шапице“, у сланој води Малдивских острва, у друштву својих издајничких пајтоса- „отпораша“.. .

Раније су као могући термини одржавања међувладине конференције помињани децембар или јануар, али у Бриселу постоји бојазан да ова издајничка и неспособна влада у Београду неће ни толико да траје- упркос чињеници да је очајни српски премијер данас присуствовао помпезном отварању „занатске радње за производњу олука и чункова“, у Баточини, у присуству неизбежног народног посланика Палме (у јагодинској јавности такође познатом и као Драган „Жирафа“). Наравно ту је био и његов чувени дувачки оркестар из Гуче, којим је за ову прилику лично дириговао Палмин кафански друг Моцарт…

 

За Вас и све Нас, прочитао између редова, Миодраг Новаковић

Превод „орвелијанског текста“ режимског РТС „Екстремисти прекинули гласање, Вучић тражи интервенцију“ на српски, и додатну анализу-  урадио М. Новаковић

————————-

недеља, 03. нов 2013, 17:22 -> 17:52

РТС- ФБР обрада

ВАНРЕДНА ВЕСТ СА РТС: ВУЧИЋ ТРАЖИ ИНТЕРВЕНЦИЈУ ПРОТИВ СВОЈИХ РЕЖИМСКИХ БАТИНАША МАСКИРАНИХ У „РОДОЉУБЕ“ !?

***

На неколико места у Косовској Митровици режимски батинаши (припадници полиције из Србије у цивилу) полупали гласачке кутије, након чега је прекинуто гласање. Први потпредседник Владе Александар Вучић затражио од међународне заједнице право да Србија интервенише сама против себе- односно против сопственог Српског народа на северу Косова, који му тоталним бојкотом шиптарских избора, квари издајничку идилу (читај фарсу) са ратним злочинцем Хашимом Тачијем.

Први потпредседник Владе Александар Вучић затражио од међунаредне заједнице право да Србија интервенише сама против себе, и против властитог уставобранитељског народа, после напада српских режимских екстремиста (из редова полиције и напредњачких батинаша) на неколико бирачких места у северној Косовској Митровици.

Гласање је прекинуто када су Вучићеви режимски екстремисти са фантомкама на главама упали у Техничку, Медицинску и Основну школу „Свети Сава“ и полупали празне шиптарске гласачке кутије, да би тако прикрили приштинско-београдски изборни дебакл на северу КиМ.

Вучић је затражио од окупатора и сепаратиста „да му дају 45 минута да Србија смири стање“ (које је иначе сам изазвао) у Косовској Митровици, али на овај захтев још нема одговора међународних званичника. Овде је индикативно, да Вучић тражи само „45 минута“ за режимско дивљање и пребијање српских родољуба и уставобранитеља- што јасно указује да је су ови инциденти претходно испланирани од стране београдског квислиншког режима, који је унапред припремио своје режимске фаланге за оружану интервенцију против властитог народа.

ФБР КОМЕНТАР- Уосталом, током дана су унапред на такав сценарио упозоравале скоро све патриотске организације које су на КиМ на терену у улози „посматрача“, као и легални представници Срба са севера КиМ. ЦИТАТ ОБАВЕШТЕЊА КОЈА СУ У НАШУ РЕДАКЦИЈУ ПРИСТИГЛО НЕКОЛИКО САТИ ПРЕ РЕЖИМСКЕ „ВАНРЕДНЕ ВЕСТИ“ :

„Информативна служба Србског Образа: Крах избора на северу КиМ, режим планира упад маскираних лица на биралишта! Како сазнаје Антиизборни штаб у Косовској Митровици, због изузетно малог одзива грађана на нелегалним локалним изборима на Косову и Метохији, режим планира упад маскираних лица на биралишта око 16 часова и разбијање гласачких кутија! По том плану режимских структура, дотична лица би на себи носила мајице са натписом БОЈКОТ и обележја патриотских организација, а за тај инцидент би биле лажно оптужене присталице антиизборне кампање и припадници родољубивих организација! Према подацима са бирачких места на северу Косова и Метохије, до 10 часова је гласало свега 315 грађана, или 0,77%.“

„СНП НАШИ преноси вест са КиМ да је започело ломљење кутија под командом Драгана Дикића рођеног брата смењеног команданта жандармерије Братислава Дикића, који је у Косовској Митровици упао са групом батинаша на изборно место код школе Свети Сава и поломио изборне кутије. СНП НАШИ је током читавог дана најављивао хаос који се спрема и нико није реаговао. Информативна служба“

Инцидент се догодио када је незнатан број грађана, и то углавном шиптара, кренуо на гласање. Избила је туча коју је српски режим исценирао, а косовска (шиптарска сепаратистичка) полиција,  је употребила сузавац и гласање је прекинуто да би се прикрио „изборни дебакл“ на том биралишту.

Само у ОШ „Свети Сава“ налази се чак 16 од 33 „бирачка места“ за избор илегалних локалних органа у складу са уставом илегалне шиптарске „републике“ (политичку ситуацију за одржавање ових илегалних шиптарских избора је управо створио Вучићев издајнички режим, својим противуставним и кривичним деловањем, када је самовољно распустио постојеће легалне органе власти државе Србије- који су ту опстали под НАТО окупацијом читавих деценију и по- све док нашу нацију није „снашао“ Бриселско-београдски Атила Бич божији- а.к.а. Александар Вучић), колико их има у северној Косовској Митровици.

Стакла на школи су поразбијана, а шиптарска полиција (која по питању приштинско-београдске изборне фарсе тесно сарађује са Вучићем) се налази испред школе. Особље ОЕБС-а евакуисано је из школе- да би били спречени да открију праву позадину догађаја. Припадници ОЕБС-а напустили су северну Косовску Митровицу око 17.15 у двадесетак џипова, јавља Танјуг– да би омогућили Вучићу да заврши свој намеравани прљави посао- насилну интервенцију од стране режимске полиције против властитог уставо-бранитељског народа на северу КиМ .

Косовска (шиптарска сепаратистичка) полиција привела је једно лице, али се наводно не зна да ли је повезано са тим догађајем (очигледно, да би се унапред направио алиби за Вучићеве батинаше).

Својом спремношћу да режира овакве насилне инциденте и спремношћу да оружано интервенише против властитог народа на Космету (кога свих ових протеклих година, никад није заштитио од шиптарског зулума)- овај (не)српски режим је још једном показао своје право лице…

За Вас, и све Нас, написао Миодраг Новаковић

У ОВОМ ТРЕНУТКУ СЕ СТИДИМ ШТО САМ СРПКИЊА…

******

Волела бих да што више људи ово прочита и да ми одговоре, колико мобилних телефона, колико шминке, курви , аутомобила и путовања, колико нерада и паразитизма , њима треба да би били срећни? Колико и да ли вреди људски живот?

————-

fbr

Уважена Слађана,

У потпуности се слажем са Вашим коментаром. Ја сам пре више од недељу дана написао текст на сличну тему, који је објављен и у штампаном издању Православног Гласа, и у коме је такође све ово (мање више) изречено- тако да свестан поплаве разних анализа и патриотских есеија, на исту или сличну тему- И нисам намеравао да се до “избора” више оглашавам овим поводом.

Нажалост директан повод, који ме је испровоцирао да напишем ову анализу, је био мучки ударац једног од наших “дојучерашњих братских” и наводно патриотских медија (односно његовог главног уредника- не именујем га из личних обзира), који је пре два дана изгледа “преломио ћурак”, и својим текстом са потпуно супротним садржајем (овом горњем) и веома сличним (контра)насловом одлучио да заузме “режимску позицију” и јавно позове косметске Србе на “шиптарске изборе”- И потом прозове као издајничке: многе родољубиве групе и организације које су данас присутне на КиМ, као и све патриотске медије који се данас отворено противе овим “квази-изборима”…

Он је ту своју “медијску интервенцију” оправдао заштитом лика и (не)дела Патријарха српског. Али временско темпирање чланка и садржај те његове анализе указују на (не)скривену намеру да се нанесе максимална штета напору родољубивих снага широм Србије, и бојкоту шиптарских избора на КиМ.

Тако да овај мој текст представља детаљну „контра-анализу“ његове анализе, коју сам рашчланио у сегменте, јер сам сматрао недопустивим да једна таква бескруполозна про-режимска медијска пропаганда прође “некажњено”.
—————

Што се тиче опасне и неизвесне ситуације на северу КиМ коју је створио и изазвао (анти)српски режим из Београда саботирањем властите српске државе на том званичном делу наше територије- Сво бреме отпора и одговорност, као и којим мерама ће се наш мученички српски народ на том делу најсветије Српске земље, супротставити агресорима из Приштине, Брисела и Београда,  лежи пре свега на њима самима (свака част појединцима, и родољубивим групама и организацијама из уже Србије који им несебично помажу).

Добра је ствар да је као контрамера на против-уставне мере српског режима, створена привремена Скупштина АП КиМ, тако да народ на КиМ данас није “обезглављен”. Ја сам у овој горњој анализи саветовао све облике ненасилног “цивилног отпора” и интернационализацију питања севера КиМ, изван оквира ЕУ и НАТО- али свима је јасно да развој догађаја на терену може лако да доведе и до значајне “радикализације”…

Из досадашњег је очигледно да по питању организованог грађанског отпора постоји сагласнот и одлучност код народних вођа са севера и већине грађана. Први корак ка интернационализији питања КиМ (у овој фази севера) и враћању проблема под окриље УН је већ учинила делегација АП КиМ пре неколико дана, својом званичном посетом Москви. Сад на је на већинском делу српског народа на северу да остане доследан својој досадашњој борби, да се не поколеба пред разним притисцима, и не поклекне подмуклој (про)режимској медијској пропаганди.

Ако ненасилни свенародни отпор на северу КиМ заживи у истој форми као што је био испољен у протеклих пар година, и физички (али и политички) блокира све напоре окупатора и домаћих квислинга- верујем да ће то онда бити искра која ће запалити и сличан отпор у централној Србији, где су данас у току десетине (за сада изолованих) радничких и других протеста. Наш народ широм Србије је данас очигледно клонуо својим националним духом, али искра родољубља, и пре свега незадовољства све тежом економском и политичком, тиња код већине њих. И биће довољна само једна снажна варница, да ту искру претвори у пламен. А када се то деси, у земљи Србији, ништа више неће бити као пре…
——————

Пишући овај опширан одговор на Ваш садржајни коментар, немам намеру да “намећем” никаква решења- Курс акције и начин отпора, или “политички одговор” на све ово, су у искључивом “домену” Српског народа са севера КиМ и њихових доследних и бескомпромисних вођа- јер на крају крајева ради се о њиховим животима, али је ипак важно нагласити, да се и данас, као и много пута у нашој историји, судбина Србије решава на Космету. Евентуално издвајање КиМ из уставно-правног поретка Србије ће отворити “пандорину кутију” комплетне дезинтеграције Србије- која ће потом и буквално бити сведена на “Београдски пашалук”…

Моја теза је одувек била, да Косово неће моћи да се “ослободи”, све док се не ослободи Београд. Нажалост, главни и најподмуклији српски непријатељ, данас није више ни у Загребу, Сарајеву, Приштини, Бриселу, или Вашингтону- већ у Београду…

Аутор М. Новаковић

——————————-

НАПОМЕНА АУТОРА- ГОРЊИ ТЕКСТ ЈЕ ОРИГИНАЛНА ПРЕПИСКА (КОМЕНТАРИ) У ОКВИРУ ЧЛАНКА (У НАСТАВКУ- КОЈИ САМ ОБЈАВИО 1 НОВЕМБРА 2013):

Новаковић: Свакако бојкотовати илегалне изборе – Или шта се крије иза „изборног иступања“ Патријарха!?