Category: Владимир Недељковић

Драган Симовић: ДА СЕ РОДИМО ОДОЗГО!


Наши нас врази чине још јачим!

Што је више врага и душмана, ми смо све јачи.

Гле, ми смо Народ који је дошао из Будућности, из Срца Звезданих Јата!

А они су одувек били само сенке и утваре.

Зато су тако узнемирени, слуђени и бесловесни, зато нас мрзе, нападају и убијају, јер осећају да им се ближи кончина, да се враћају у Прошлост (тамо одакле су и дошли!), да заувек нестају са Позорја Светске Повеснице, да се исписују из Божанске Књиге Живота.

Срби, ви сте ПраАријевци, ви сте Хиперборејци и Стриборјани.

Лажни аријевци двадесетог века, бејаху, уистини, прикојасе из ватиканско-германских лабораторија, човеколика сподобија стварана под надзором Аримана и Црнобога, са сврхом и намером да осујете Расне ПраАријевце, ВедСрбе Стриборјане.

Сада је битно (заиста, битно!), да будемо будни и свесни, да будемо самосвесни!

Да знамо ко смо, и чији смо!

Да знамо одакле смо пошли, и куда и зашто идемо!

Да знамо своје Претке, да будемо једно са својим Прецима, да будемо једно са својим Потомцима!

Да се Поново Родимо, али у Духу Стварања!

Да се Родимо Одозго!

Србски ДНК, србски Светлосни Запис, гле, то и јесте србска Вертикала, србска Божанска Усправница, србски Пут у Вечност!

Само је важно (кажем, заиста је битно!), да се, као Словестан Народ,

Поново

Родимо,

Одозго!

Advertisements

Драган Симовић: Србско Духовно Језгро илити Ртањ Добре Наде


 

 

Белим Србима, Ананди Перуну Белобору и Попу Стрибору од Сомбора, посвећујем ово песничко јасновиђење своје.

 

Уметнички и стваралачки покрет Ртањ Добре Наде јесте васпостављање Србског Духовног Језгра и Пут оздрављења и исцељења Бића Србства.

То је Пут повратка древним, исконским вредностима, које су темељ словесног, освешћеног и осмишљеног бивања и бивствовања; стваралачког живота и живљења са сврхом и смислом.

Уистини, Ртањ Добре Наде враћа човека на Вертикалу, на Божанску Усправницу; враћа га Божанском Бићу у Себи; враћа га Стварању и Стваралаштву као једином Смислу Присутности у Вечноме Тренутку.

Човек је створен да би био сутворцем са Створитељем, да би, усаображен са Великим Духом Стварања, и сам био творац и стваралац у Творцу и Ствараоцу.

Западна цивилизација, болесна од самога почетка и зачетка; цивилизација коју нису осмислила и стварала Божанска Бића оваплоћена у ведсрбским ПраАријвцима; цивилизација која у својој завршници показује ариманско и бесовно лице, лице грозоте тартарске и ужаса адског, посве је обесмислила живот словесног човека и убила сваки смислени порив у битију његову, исисавши и последњу кап животног сока у њему, остављајући иза себе љуштуру људскога рода и најгрознију грозоту пустоши.

Путовање западног човека завршава у понору, у понору без дна, у бесмислу и безнађу, у праисконом ништавилу језе и ужаса.

Западног пута више нема, и западно путовање се управо овде, у овоме трену, завршава.

Сваки слободан, словестан и освешћен Србин, дужан је, у овом одсудном часу, да спасава себе

и своје ближње.

Само снажним стваралачким духом, само свешћу и освешћеношћу, само јаком вером и божанским знањем, сваки ће Пробуђени Србин, Бели Србин ПраАријвац (онај који је успео да скине силне овоје таме са себе!), бити кадар, знати и умети, на прави начин, да служи Богу и Роду.

Нема сврхе више да приповедамо о западној цивилизацији, будући да та цвилизација више не постоји (ако је икада и постојала!) на Ступњу Словесности.

Сада се, пред нама, пред Белим Србством, отвара Нови Пут који води ка Животу и Светлости.

То је Пут повратка Створитељу, Пут усаображења и поновног рођења Одозго, Пут који нас узноси у више духовне светове Великог Духа Стварања.

Уметнички и стваралачки покрет Ртањ Добре Наде, можда, јесте последњи покушај да се васпостави Србско Духовно Језгро, те да се, у потоњи час, спаси Биће Србства од коначног пропадања и самопоништења.

Нека свако од нас, на свој начин и на своме путу, потражи, и препозна, самога себе!

Драган Симовић: Поновно рођење ВедСрба


Већ се заокружује Време Буђења и Освешћивања оних Словесних Бића на Мајци Земљи која радосно прихватају Велике Промене, а из Језгра Звезданих Јата, из Створитељева Суштаства, преко Великог Духа Стварања, све нас снажније запљускује Светлосно Дејство које би требало да нас узнесе на Виши Ступањ Битисања и Бивствовања, на Вишу Раван Божје Присутности.

Они што су радосно кренули у сусрет Великим Променама, они који радосно и смирено прихватају све што наилази из Срца Свих Збивања, нека се све више и све боље усаображавају са Великим Духом Постања, са Створитељем свих бића, битија и светова, и нека пребивају у стању молитвеног тиховања.

У овом Времену Свих Времена, у Времену кад се Биће Времена згушњава и сажима у Вечност, важно је да будемо будни, освешћени и самовесни; да појмимо, схватимо и освестимо да Неко, Сушт и Свемоћан, над нама (ако смо васаображени са Њим, ако смо ужижени и усредсређени на Њега), над нама, без престанка, без предаха, бдије!

Само је то битно, а све друго може бити мање или више важно, мање или више споредно, мање или више значајно, или, пак, безначајно!

Стварање, Љубав, Доброта, Свест и Знање биће Пут којим ће Човечанство одсада па надаље путовати према Бићу и Суштаству ПраСветлости.

Све друго, изван Овога Поља, биће опсене и омаје, биће привеђења и варке, биће сенке и утваре.

Нека се нико, од оних који су схватили и освестили ово, који су својим Унутарњим Бићем препознали шта нам то, и одакле, иде у сусрет, не плаши за себе, нити за ближње своје, јер Милост Створитељева јесте вечна и бескрајна, не само у овоме свету, већ и у свим иним световима!

Ми смо само путници на Путу, тајинствени путници на пропутовању, путници што од Искони па све до ПраИскони бивају и бивствују једно са својим Путом, који нема ни почетка нити свршетка.

Сва ова минула страдања ВедСрба, страдања и патње Срба ПраАријеваца кроз векове, била су, по Божјем Промислу, са Сврхом и Смислом.

Време Жетве већ се низводи на Земљу, и свако ће од нас да жање управо оно што је кроз векове и светове сејао својим мислима, својим осећањима, својим помислима, својим речима, својим делима, својим бивствовањем и својим присуством.

Каква нам Сетва бејаше, таква ће нам и Жњетва бити!

Свакоме спрам дела његових!

Зашто је наслов овога поетског писанија Поновно рођење ВедСрба?

Зато што Велике Промене почињу од Срба, од ВедСрба, од Србије, и убрзо ће се свеколиким Земним Шаром проширити и на народе ине.

Отуда тако жесток напад на Србе, отуда толика мржња према Србима, свуда и одасвуда, како из окружења, тако и са Запада. Никада, у повесници човечанства, није вођен тако прљав рат против једног народа, никада у историји људскога рода један народ није био тако наружен и нагрђен, тако сатанизован и понижен, као што су Срби у овоме часу!

Али, ако се само мало уздигнемо и узнесемо на Гору Присуства, онда схватимо и освестимо, у трену, да је то управо због Овога што нам наилази из Језгра ПраВасељене.

Наше је, као што рекосмо, да будемо будни, освешћени и самосвесни, а Створитељ већ зна шта ће, и како ће, с нама да чини; али је, не само важно, већ и битно, да и ми сами знамо шта ћемо, и како ћемо, са собом да чинимо!

Тада је Створитељу много лакше да чини за нас оно што је најбоље за нас!

Песникова разјасница.

 

Ово своје поетско писаније посвећујем пробуђеним и освешћеним Србима, који, у овоме часу, дејствују за Свето Србство, за поновно рођење ВедСрба.

 Они су од света скривени, и њихова се имена држе у тајности, да их синови таме не би ометали у обављању Божанског Задатка.

Надаље, ово поетско писаније посвећујем и оним пробуђеним чуварима Мајке Земље, на Србској ПраВасељенској Гори, који вас позивају да дођете на Гору РТАЊ, на Сабор Белих Срба, 21. децембра

7520/2012. године.

И, на концу, поетско писаније посвећујем и једној дивној дами, која пише топле песничке коментаре на моје текстове (заиста, пише из Душе и Срца!), а потписује се са Јадранка.

Драган Симовић: О богатима и о сиромасима


На самом почетку, хајде да разјаснимо ове појмове, будући да све полази од Речи и Слова.

Реч богат одсликава онога човека који је усаображен са Богом, који живи по Божјему Закону, онога ко ствара и несебично предаје и даје.

Старији србски израз за сиромаха јесте убог, а упоредо с тим и божјак. Реч сиромах је много доцније ушла у србски језик, и нема то дејство нити суштаство које имају речи убог и божјак.

Реч уБОГ односи се на човека који је, такође, у Богу, али мало другачије, на неки свој, можда, чудан начин.

Значи, када уронимо у само Биће Језика наших Божанских Предака, онда у трену схватимо, да су наши Свети Преци, подједнако вредновали, да су истим очима гледали, и богатога и сиромаха, штавише, никакву разлику нису правили између онога ко нешто више има у вештаственом свету, од онога ко има мање или, пак, ништа нема.

Човек се у то Златно Доба Стриборије уопште није вредновао по томе. То Древно Знање се у Срба дуго неговало, чувало и преносило с колена на колено.

У неких србских племена, тај равнодушан однос према материјалном свету, сачувао се, скоро, све до Првога светског рата.

Човек се ценио по Вертикали, по Божанској Оси, по бистрини Ума, по отмености Духа, по Души и душевности, по Срцу и срчаности.

Ако ћемо бити у Истини, онда ћемо рећи, да то, управо то, и јесте одлика Срба Аријеваца, илити Расних Срба Стриборјана.

Овај болесни, настрани однос савремених Срба, који, уистини, и нису потомци Оних Расних Срба, ушао је у Србство пре једног века и, као што видите, за мање од једнога столећа посве је расточио и разорио Србство изнутра.

Многе су болести и настраности, за последњих стотину година, са Запада или преко Запада, ушле у Србско Биће, и још увек улазе, све нове и нове болести, и све горе и грђе настраности.

Све је то последица мешања међу народима, тартарска замисао Отпалих Синова и њиховога Господра Кнеза Таме, замисао давно преумљена и осмишљена, преко које намеравају да униште ПраАријевце, потомке ВедСрбских Богова.

Гомилање материјалних добара јесте последица болести Ума, Духа и Душе, и, само у томе светлу, може да се види куда иде, и где ће да заврши, ова болесна и декадентна западна цивилизација, цивилизација која и није то, већ сушта оречност самом Бићу Цивилизације.

Мајка Земља, Језгро Звезданих Јата, Велики Дух Стварања, и Сам Створитељ желе Новог Човека, Човека Ствараоца, за Ново Доба!

Они који се и даље буду везивали за вештаство, за материјална добра, биће, у Времену што је већ дошло, и прошло, заувек збрисани са Лица Земље.

То је Закон ПраВасељенски, који од нас, али убрзано, очекује корените унутарње промене, и наше усаображавање, у ходу, са Суштаством Свих Суштастава.

А приче о богатима и о сиромасима, јесу приче из далеке прошлости која никада и није била Садашњост!

Драган Симовић: СЛОБОДАН ЧОВЕК ПРОТИВ КРДА ИНСАЈДЕРА


Слободан Човек јесте Личност, а Личност обитава изван чопора, изван крда.

У крду су увек персоне, инсајдери, људи без Вертикале.

Хајде, за почетак, да разјаснимо реч инсајдер.

Ова туђица, као и све туђице, обично ништа не казује.

Ко користи туђице у говору, у писању?

Туђице користе персоне, надобудне, једва некако описмењене, особе које умишљају да су веома паметне.

Те персоне најчешће припадају техничкој интелигенцији, а техничка је интелигенција одувек била у служби власти, неке и нечије власти.

Техничкој интелигенцији је веома важно да буде у служби власти, будући да нема никаквих других вредности.

Јер, ако не служе власти људи који чине техничку интелигенцију, онда су они нико и ништа, безимени и никоговићи!

Следимо унутарњи редослед у разјашњавању речи и појмова.

На једној страни, имамо Слободног Човека, Личност и Ствараоца, а на другој страни, наспрам Личности, имамо чопоре, крда, инсајдере, персоне, безличне и никоговиће.

Слободан Човек живи по начелима Вертикале, Усправнице, Божанске Осе, усаображен са Духом Стварања.

Инсајдери су нествараоци, потрошачи, грабљивци и паразити. Они ништа не стварају, будући да су то пале душе, већ, из зависти и пакости, на све могуће начине гледају да ометају оне што стварају, оне који мисле и сневају, и, Оне Који Јесу!

Слободан, Словестан и Освешћен Човек никада не размишља о инсајдерима, о персонама, о људима из чопора и крда.

Слободан Човек следи свој Унутарњи Глас и путује властитим Путом.

Инсајдери, персоне лају око њега кано псине, али се он не осврће на њих, већ само путује и путује.

Персијанци би рекли: Пси лају карава пролази!

И, на концу, да закључимо, и заокружимо.

Освешћен Стваралац и не примећује персоне и ине инсајдере; Он је у Бићу Стварања, и сви светови, и сва звездана јата, Њему припомажу при Стварању