Category: Мишљење

ВАГА ЗА КУМИРА


пише: Здравко Крстановић

пише: Здравко Крстановић

          На нашој књижевној позорници већ деценијама влада, Колриџовим речима речено, Киклоп са оком на потиљку.  Умножен у много примерака. Критичари, књижевни историчари и универзитетски професори књижевности даноноћно производе привиђења. Ако им се неко супротстави, чека га  хајка и позиву на линч. Истакнути српски песник и есејиста Небојша Васовић (од 1988. живи у Канади), након објављивања књиге Лажни цар Шћепан Киш (Београд, 2004, 2005) био је изложен бесомучним нападима у којима су, поред осталих, учествовали и хелсиншко-каубојска Соња Бисерко, демократа, колумниста листа Комунист Филип Давид и истинољубац Александар Јерков. Сада је пред читаоцима Васовићева књига Зар опет о Кишу? у којој аутор, мирно и аргументовано, осветљава лик и дело једног, по његовом суду, осредњег писца од кога су овдашњи и светски махери начинили генија, прецизније речено: кумира. Не треба сумњати у то да ће се хајкачи поново огласити. Но, Васовићева лековита критика сигурно ће наћи и праве читаоце и биће од помоћи онима који тек приспевају и могу бити збуњени неким кишолозима који своју празнину заодевају рухом науке.             

          Анализирајући Час анатомије, Васовић закључује да је овај спис „у својој основи једно комично штиво.“ Рекао бих да то важи безмало за све што је Киш написао. Кишологија је , сматра аутор,  свуда иста, страни кишолози нису бољи од наших, и њихови хвалоспеви Кишу врве бесмислицама. Тако Викторија Радич о Кишу пише „стално је брусио свој ум“, за Ж. В. Ришара Пешчаник је „ремек дело и по“, а за Ива Лaгласа Енциклопедија мртвих је „камен мудрости“ и „минерал са неке друге планете“.

Васовић је обилато цитирао Киша, гомила кумирових небулоза мора нас и насмејати, „језичке и логичке бесмислице нису некакви изузеци већ битна одлика Кишовог стила.“ Ево праве књиге о лажном дисиденту и лажном великану и киклопима без којих не би био могућ. Остали кумири (а много их је) још чекају свог Васовића.

zar_opet_o_kisu_vv

Здравко Крстановић

Николић: ЕУ нам неће тражити Косово за „чланство“, пошто смо им га већ поклонили!?


„Ако Брисел има неких истоветних захтева добро би било да их одмах истакне да бисмо знали на чему смо, а не на крају овог нашег тешког и мукотрпног издајничког пута. Сигуран сам да у Србији постоји политика прихватања успостављања дипломатских (јер сам и осмислио и тај издајнички сегмент) односа са Косовом, зато и размењујемо дипломатске „официре“ са ратним злочинцем Тачијем. Наравно ми то нашој јавности, путем „строго контролисаних медија“ у Србији представљамо сасвим другачије и зато очекујемо да поново обезбедимо победу на изборима, да бих ја могао (као квалификовани гробар) да Србији укуцам последњи ексер у „мртвачки ковчег“…“

—————————–

Превод Орвелијанског текста „Томислав Николић: Нећемо у ЕУ ако нам траже Косово“ на Српски урадио Миодраг Новаковић

***

Николић: ЕУ нам неће тражити Косово за „чланство“, пошто смо им га већ поклонили!?

Председник Србије Томислав Николић у празничном интервјуу за Телеграф.рс искрено и без “длаке на издајничком језику” сумира дешавања у прошлој години, говори о саботираним односима Србије са Русијом, о Бриселском споразуму и избацивању Косова и Метохије из Српског уставног поретка, о превременим изборима, као и о својим издајничким заслугама за добијање датума за отпочињање преговора са Унијом и истиче да ће 2020. године, али вероватно на „свети никад“,  Србија бити чланица Европске уније!

Председник Србије каже за Телеграф да Владимир Путин и Русија имају свашта против издајничког и „анти-руског“ европског пута Србије, и да ће „да нам пребију ноге“ ако пробамо да уђемо у НАТО, да нас у предстојећој години очекује још веће нагомилавање економских проблема и погоршање животног стандарда, као и да ће Србија одбити улазак у ЕУ уколико услов за то буде признање независности Косова и Метохије- пошто смо га већ признали и „де јуре и де факто“, па нема никакве логике да га признајемо два пута (остаје само још задатак Дачићу, да Тачију обезбеди ту „столицу у УН“ коју му је јавно обећао).

Како би сте са политичког аспекта оценили 2013. годину, шта је позитивно урађено, а на чему још мора доста да се ради?

– У 2013. години решена су велеиздајничка питања која су деценијама гурана под тепих. Без обзира на то, што спровођење издајничке агенде наших претходника до краја није донело никакав бољитак, грађани су свесни да без тога није могуће ићи напред „у властиту пропаст“. Пре свега почели су издајничко-сепаратистички разговори са Приштином, према Издајничкој Платформи за преговоре коју сам дефинисао на основу мог непроцењивог „гробарског искуства“ и искуства у разбијању родољубивих политичких странака, на основу које је национално уштројена партократска скупштина Србије усвојила Издајничку Резолуцију. Уз све могуће препреке и проблеме, Издајнички Бриселски споразум се имплементира, и ми очекујемо да ће пребацивањем питања судова у надлежност сепаратиста, процес нормализације издајничких односа са терористима и сепаратистима из Приштине кренути убрзаним током. Што се тиче борбе против корупције и криминала, мислим да је Србија и у 2013. години направила велики корак назад, пошто смо неке тајкуне кобајаги хапсили- али наше „који краду у наше име“ нисмо ни пипнули. Очекујем од правосудних органа да буду безусловно послушни овом издајничком режиму,   и да се предано и посвећено баве својим делом нашег заједничког издајничког посла. У предстојећој години очекује нас даље компликовање економских проблема и уништење животног стандарда грађана. Значајно је то што од Србије покушавамо да створимо поданичку, јањичарску и „поунијаћену“ земљу, значајно је то што су многа до сада запостављана (од стране претходног режима) издајничка питања покренута и сада се спроводе до краја тачно онако како нам Брисел каже, али још пуно тога прљавог и издајничког треба да се уради. С обзиром на то да је толико тога у Србији уништено и тек ће бити уништено само ако успемо да опстанемо на власти, ти издајнички задаци се не могу решити преко ноћи, али, једноставно, то је „Јудин посао“ који се мора завршити, важно је да постоји политичка воља и сагласнот међу нама издајницима на власти, и ми ћемо на томе истрајати.

Србија је значајно уназадила свој положај у свету, по први пут смо имали позитиван извештај наших издајничких напора савета министара ЕУ, добили смо датум по принципу „обећање лудом радовање“ за отпочињање преговора, како видите ту чињеницу?

– Видим је као плод великог издајничког труда који смо сви ми „бриселски папучари“ уложили у последњих годину и по дана. Много тога је урађено да се уназади положај Србије у свету, који нас данас види као бескичмену нацију. Уништена су стара пријатељства са правим савезницима, а створена су нова са српским непријатељима и душманима,  која су непотребно запостављана у претходном периоду. Ми смо направили велики помак у трајној дестабилазицији  „Српског национа“ у региону, и трајном јачању свих других етничких ентитета. Нисмо то чинили да би добијали похвале, мада нас тапшу и „чашћавају испод стола“, нити искључиво да би добили датум  за отпочињање преговора, пошто га је у стварности немогуће добити јер је „флуидан“ и стално ће се померати у складу са бриселским принципом „штапа и шаргарепе“. То смо учинили да би омогућили бољи живот за људе који су на власти или су део „елите“ Србије. Да би цео овај регион учинили привлачнијим за западне лешинаре и створили услове за даљу разградњу Србије. То што је, након свега тога, Србија кобајаги добила датум за отпочињање преговора, само је логичан след издајничких догађаја и даљег обмањивања наше лаковерне јавности.

Када сте ступили на функцију председника Србије, чини се да сте храбро ушли у препуштање Косова шиптарским терористима и преузели огроман терет на Ваша „камелеонска плећа“, а креатор сте и Издајничке Платформе о Косову и Метохији, како оцењујете читав ток елиминисања Косова и Метохије из устава Србије, локалних сепаратистичких избора у којима је активно учествовао и Ваш петоколонашки режим, и мукотрпних понижавања наше нације у току издајничких преговора са Приштином у Бриселу?

– Са комплетном издајом Косова и Метохије претходне власти нису имале смелости да се ухвате у коштац. Због тога је Србија изгубила превише времена, а ми се нашли у веома тешкој позицији, када је остало веома мало маневарског простора. Нисмо желели да тај вишедеценијски, нарастајући проблем остављамо будућим генерацијама, већ смо решили да спроведемо издају до краја. То смо урадили свесни чињенице да то политички не доноси поене али нама у државном врху сигурно доноси „лични ћар“, и тако смо без увијања донели важне веле-издајничке одлуке, јер не желимо да се скривамо иза чиновника као што се Борис скривао иза Борка и да од свега оперемо руке- већ смо „јуначки“ упрљали наше издајничке руке. Показало се да сам био у праву када сам инсистирао да се разговори са сепаратистима подигну на највиши „међудржавни ниво“, јер је тек тада постигнут видљив напредак у заокруживању „шиптарске државности“ на КиМ. Сада смо на добром путу да препустимо Тачију контролу над Српским општинама на Северу, сматрам то великим издајничким успехом, али је сигурно да нас још очекује дугачак пут „пузања и повијања“ до потпуне елиминације Јужне покрајине из нашег државног поретка. Свакако да ће ту бити потребно много издајничког труда и много повијања, али разуме се да не постоји граница до које као држава (читај петоколонашки режим) ми нисмо спремни да идемо у тим компромисима.

Да ли је и колико реално остварљив циљ да Србија 2020. године постане чланица Европске уније?

– Ја се надам да ће Србија постати чланица Европске уније 2020. године, али реално гледајући то ће се десити на „свети никад“. Видели сте да смо за само годину и по дана наше издајничке владавине остварили огромну разградњу наше државе у сваком погледу. Добијање наводног датума за отпочињање преговора представља истовремено и неку врсту шаралаже по принципу „обећање лудом радовање“. Међутим, моје мишљење је, и то сам увек истицао, да је јако важно да, и пре него што Србија схвати да никада неће постати чланица Европске уније, у њој почну да се примењују колонијални стандарди у интересу те исте Уније, пошто смо то обећали нашим газдама у Бриселу. Ето ја сваки пут кад се изнапивам уз оно моје казанче у Бајчетину маштам „Зашто ми не би имали државу која је системски уређена као Велика Британија? Или економију која је снажна као Немачка?  Наравно да то никада нећемо постићи у нашој земљи,и никада нећемо постати чланица Европске уније. Али ето нико не може да ми одузме моје снове, па они макар били и „веле-издајнички“.

Постоји ли апсурдна могућност да на крају пред Србију буде постављен услов да призна независност Косова (пошто га је већ признала) уколико жели у ЕУ и да ли ће Србија пристати на такав ултиматум?

– Ако Брисел има неких истоветних захтева добро би било да их одмах истакне да бисмо знали на чему смо, а не на крају овог нашег тешког и мукотрпног издајничког пута. Сигуран сам да у Србији постоји политика прихватања успостављања дипломатских (јер сам и осмислио и тај издајнички сегмент) односа са Косовом, зато и размењујемо дипломатске „официре“ са ратним злочинцем Тачијем. Наравно ми то нашој јавности, путем „строго контролисаних медија“ у Србији представљамо сасвим другачије и зато очекујемо да поново обезбедимо победу на изборима, да бих ја могао (као квалификовани гробар) да Србији укуцам последњи ексер у „мртвачки ковчег“. Став нашег издајничког режима је јасан од самог старта: никада, ни по коју цену нећемо формално признати самопрокламовану независност Косова и Метохије, али ћемо обезбедити да тај сепаратистички ентитет добије све „државне атрибуте“- што смо уосталом већ и урадили: успостављањем чврстог граничног режима са „Републиком Косово“, укидањем Српских и успостављањем шиптарски сепаратистички институција на Северу (у овој фази само на општинскм и полицијском нивоу, али већ радимо и на комплетном укидању Српског судства, школства, здравства, и потпуној елиминацији свих српских симбола- ето натерали смо и „наше“ градоначелнике да положе заклетву Тачију и ставе званичан потпис под грб „Републике Косово“- па шта више очекујете од нас издајнка- мало ли је?). Уколико би неко из Европске уније на крају преговора ипак поновио такав услов који смо ми већ испунили и „де факто и де јуре“, то би за нас био јасан знак да тај неко не жели наш опстанак на власти у Србији, и то би за нас издајнике „капиталце“ био знак да кренему у бежанију, пре него што овај фарматизовани и форматизовани народ укапира о чему је реч.. Онда би морали да тражимо неки други начин и неку „нову државу“ да својим потомцима обезбедимо још бољу будућност (мада смо их већ дебело обезбедили).

Састали сте се са председником Русије Владимиром Путином са којим, Ви тврдите, да имате одличне односе- док он тврди нешто супротно, и кад отрчите у Москву да кукате за паре, он вас остави да га чекате на „магарећој клупи“ и по пар сати. Да ли је он икада изразио негодовање, или Вам је можда чак и урадио „нешто гадно“, што Србија жели да уђе у ЕУ?

– Јесте, али ми је обећао да неће у јавност да износи наш прљав веш. Ми са Русијом једва да имамо сарадњу, и тамо се само гребемо за паре. Заједно смо ушли у бројне пројекте да би их одмах потом саботирали, потписали Споразум о стратешком партнерству који наравно немамо намеру да спроведемо, заједно радимо (али га истовремено и саботирамо) на “Јужном току“, а планирамо још много заједничких послова под условом да нам они дају паре а ми да наставимо да радимо у интересу бриселских евроатлантиста и против интереса Русије. Русија се никада није мешала у спољну политику Србије за разлику од Брисела и Вашингтона. Ми НЕискрено разговарамо са њима, као и са свим другим државама, и увек играмо дуплу игру- јер шта ћемо, такви смо од кад смо ушли у политику- јер кад сам могао да издам Кума и растурим највећу родољубиву странку у Србији, што онда не бих издао и земљу. Они су свесни да је наше издајничко опредељење за имагинарно чланство у Европској унији и против су тога, али су сувише фини да нам то јавно кажу. Нажалост, оног тренутка када Србија схвати да неће постати чланица Европске уније, изгубиће и своје место у Евроазијској Унији, али везе Србије и Русије тада неће бити нарушене, јер их (веза) више неће ни бити. Друга ће бити ствар, када Србија постане чланица НАТО. Ту су и наши руски партнери били јасни- усмериће одмах и према нама њихове стратешке нуклеарне системе, јер овакви какви смо, издајници и превртљивци, боље и да не постојимо. Међутим, Србија је јавно војно неутрална док истовремено полу-тајно  уводи НАТО стандардизацију, индоктринацију војних кадрова али и младих нараштаја, и тајне припреме да уђе у тај фашистички војни савез, и има намеру да ратује за потребе НАТО господара, где год јој се нареди. Зато мислимо да је неопходно да наша земља приступи Западном војном блоку, а никако Источном.

Изјавили сте: “да није било Ваше победе не би ни било овакве издајничке и неспособне Владе Србије”. Према Вашем мишљењу, да ли је реалније да ова Влада одради читав свој мандат или да у 2014. години буде ванредних избора?

– Да није било моје победе на изборима 2012. године, издаја за потребе Запада никада не би била спроведена до краја. Не би било кобајаги борбе против корупције и криминала, не би било смелости да се држава на прави начин  разгради и да се трајно решимо Косова и Метохије, не би добили још један фиктивни датум отпочињања приступних преговора са Европском унијом, не би били покренути многи лажни пројекти и бројне промашене инвестиције… Актуелна Влада Републике Србије заслужна је за отпочињање економско поражавајућих, против-уставних, морално декадентних, и национално деструктивних, реформи које су Србији наметнуте од колонијалне Евроуније. То је њена огромна издајниича заслуга и по томе ће истиснути из историје и самог Вука Бранковића. Са друге стране, о томе да ли ће бити ванредних избора ове године одлучују, као и увек, Западне амбасаде у Београду. Дакле, само од њих зависи да ли ће Влада опстати цео свој мандат, или ће се ићи на нове изборе.

Шта би сте за крај пожелели грађанима Србије у 2014. години?

– Грађанима Србије бих у Новој 2014. години пожелео, пре свега, да наставе да гутају све лажи што им сервирамо преко великих и малих екрана режимских и тајкунских телевизија јер једино тако ћемо моћи до краја да обавимо свој прљави посао. Пожелео бих далеко мање брига и далеко мање неизвесности него што су их до сада имали- јер кад им на крају све узмемо, издамо, продамо и распродамо- неће више имати о чему да се брину. И пожелео бих- да чим почну да осећају негативне ефекте и мучнину (као и друге болне симптоме) ове наше издајничке борбе за евроатлантске колонијалне интересе и разградњу њихове отаџбине- да одмах укључе телевизор и препусте се опојним звуцима оријенталног мелоса, очаравајућем лику Сулејмана (који је наше претке набијао на колац),  да утону што дубље у каљугу Фарме и Великог брата- и да остану загњурени у тој каљузи, јер на крају ове наше катастрофалне „татарско-хунске“ владавине више им се неће ни исплатити да излазе на светлост дана…

А мене ако се другови из Брисела сете, сете- нека доделе Тачију и мени тог „Нобела“ – а ако не, онда нека је дају оном љигавом Ивици „Коферчету“ !? Мени ће свакао бити драго да сам успешно окончао још један свој мега-издајнички пројекат- Изјави „Тома од Бајчетине“, и остаде жив….

 

За Вас и све Нас „прочитао између редова“ Миодраг Новаковић

——————————————–

Телеграф- Србин.инфо(линк на оригинални чланак)– ФБР обрада

СНС ЗАПОЧЕЛА АКЦИЈУ ВРБОВАЊА ПОЛИТИЧКИХ СЛЕДБЕНИКА У БЕОГРАДСКИМ ОБДАНИШТИМА !?


ПРЕВОД ОРВЕЛИЈАНСКОГ ЧЛАНКА „СНС ДЕЛИЛА ПАКЕТИЋЕ НАЈМЛАЂИМ БЕОГРАЂАНИМА“ НА СРПСКИ, УРАДИО МИОДРАГ НОВАКОВИЋ...

eto-sta-je-ostalo
29/12/2013 – 13:59 извор ТЕЛЕГРАФ– ФБР „ОРВЕЛИЈАНСКА“ ОБРАДА

„ДЕДА МАРКС“ ЈЕ ПАКЕТИЋИМА КУПОВАО БУДУЋЕ ГЛАСОВЕ(?): СНС ЗАПОЧЕЛА АКЦИЈУ ВРБОВАЊА ПОЛИТИЧКИХ СЛЕДБЕНИКА У БЕОГРАДСКИМ ОБДАНИШТИМА !?

————————————-

Потпредседник СНС Небојша Стефановић (онај исти који је прекршио Устав Србије, и одбија да распише локалне изборе у САП КиМ, и који „једе Вучићу и Дачићу из руке“) и политички комесари СНС делили су зајдно са Деда Марксом „проспективним члановима СНС“ предшколског узраста „политички зачињене пакетиће“, скренувши пажњу збуњеним малишанима да морају да се веселе уз забавни програм јавног РТС сервиса (јер тамо је „и после Тијанића Тијанић“), да кад порасту послушају своје родитеље и „чике у кожним мантилима“ и постану чланови СнС…

—————————————–

Српска н(апредна)азадно-превратничка странка организовала је данас у центру Београда масовну акцију политичког поткупљивања малишана и њихових другосрбијанских родитеља, а потпредседник највеће преварантске странке СНС Небојша „Уставокршитељски“ Стефановић је малишанима и родитељима пожелео послушну и беспоговорну Нову 2014. годину и много више про-режимске оданости него у претходној, када су другови из СНС и СПС успели да им „навуку маме и тате“ да саучествују у издаји и разграђивању отаџбине…

Стефановић и „политички комесари СнС у кожним мантилима“, заједно са нашим универзитетски образованим (и како сазнајемо „докторисаним“ доктором наука) председником Томиславом Николићем, за ову прилику пререушеног у „Деда Маркса“ су делили „политички заслађене“ пакетиће наивним и неупућеним малишанима, а такође им је приређен и „игроказ“ под називом „Наша нам је борба дала да имамо вУЧКа за маршала„….

Како је рекао потпредседник СнС, који је уједно и председник наше „уставо-расколничке“ Скупштине Србије, овим чином су желели да малишанима (у раном животном добу) задају „правилне политичке смернице“.

Foto: Tanjug/Filip Krainčanić

Foto: Tanjug/Filip Krainčanić

————————————

Наравно, гладни родитељи и још гладнија деце, престонице земље „која само што није ушла, тамо где никада неће ни да уђе“ су похрлили у буљуцима, када су чули да овај режим даје нешто за џабе (навикли су да им до сада само отимају), али пре доделе „мито-пакетића“ сви учесници овог „срећног скупа“ су морали да одслушају политичку тираду „доглавника“ СнС  Небојше „Уставокршитељског“ Стефановића –

„Желимо малишанима да у 2014 буду максимално „прикључени“ на јавни дезинформациони сервис РТС, али и друга „сорошко-мафијашка“ електронска гласила и да тако утичу на своје родитеље да беспоговорно прате нешег Вођу. Такође, да већ од малих ногу почну да размишљају искључиво „партократски“ јер у Србији „земљи дембелији“ (како за кога) неће бити места за „неистомишљенике“- а од њихових тата и мама очекујемо да својим наивним и заведеним малишанима отворе очи и укажу на сурову чињеницу да живе у земљи која нема будућност (бар не, све док смо ми на власти) . Такође им желим да се под хитно адаптирају на наше „евронијатски дизајнирано“ образовање у оквиру кога ће најбрже научити да никада нису ни имали своје деде и бабе, како су их нажалост неки лагали свих ових година.

Али оно што ја као „доглавник“ СнС желим да им скренем пажњу, то је да морају да кад порасту да гласају за ову власт која им је тате и маме претворила у „Игоове беднике“, јер кад порасту– иако тада ни за њих (као што је то случај са њиховим татама и мамама) вероватно неће бити радних места (а и Србија се тада вероватно више неће ни звати Србија)- чекеће их веома богат забавно-лоботомски програм који ћемо емитовати даноноћно са великих и малих екрана наших партократских телевизија. Јер та  наша деца, ако већ не буду имала хлеба да једу, бар ће моћи да ђускају уз звуке турског мелоса и опијају се мирисима туђег прљавог веша и другим „великобратовским и фарматизованим“ ТВ садржајима…

Иако сам ја „доглавник“ једне „напредне странке“, могу само да обећам овим наивним и лако поткупљивим малишанима јесте, да ћемо нажалост једино успети да њихова дедовина и бабовина (и моја прћија), „назадује„…

Наравно ти наши малобројни- и НАТО уранијумом, „вестернизацијом“, материјализацијом, стерилизацијом, де-србизацијом, исл.- десетковани малишани морају да очекују да буду срећни, па чак и по цену да не буду („или да их не буде“).

Свим десрбизованим Београђанима желим још (не)срећнију годину, и да се ове године много више радују (и активно учествују) у паради поноса- јер једино тако „хомосексуализовани“ могу да се надају неким мрвицама са бриселске трпезе- а за остатак Србије „кој ги шиша“…“

Завршио је свој надахнути говор председник „Однарођене Скупштине Србије“ Небојша „Уставокршитељски“ Стрефановић…

За Вас и Све нас „прочитао између редова“ Миодраг Новаковић

ИНФОРАТНИЦИ Б. ЂОРОВИЋ СА ФБР УРЕДНИКОМ И ДРУГИМ ГОСТИМА- 28ДЕЦ2013 (ВИДЕО)



Инфоратници 28.12.2013.

У емисији: „Инфоратници против Новог светског поретка“ која је на програму радија „Снага народа“ од 14-16 часова, говорићемо о:
•позадини етикетирања српских родољуба од стране „евроатлантских фашиста“ и глобалистичких медија;
•улози новинара у Новом светском поретку,
•методологији дављења Срба уз пропагандну буку и бес медија ангажованих на задатку лоботомизације народа тако да он не пусти ни гласа док га убијају, као и
•о „култури“ као простору у коме се континуирано Срби форматизују у злочинце.
•због чега тако велики број Срба учествује у убијању истине, сопственог народа и државе?

Гости у емисији су:
•Миодраг Новаковић, оснивач и главни уредник ФБ Репортера,
•Небојша Малић, политички коментатор Инфоратника из Вашингтона,
•Милан Митровић, новинар ИН телевизије у Бијељини и Мр Пеђа Тодоровић.

Аутор емисије је Биљана Ђоровић

——————————-

ПОЗАДИНА ЕТИКЕТИРАЊА СРПСКИХ РОДОЉУБА ОД СТРАНЕ „ЕВРОАТЛАНТСКИХ ФАШИСТА“ И ГЛОБАЛИСТИЧКИХ МЕДИЈА…

ПОЗАДИНА ЕТИКЕТИРАЊА СРПСКИХ РОДОЉУБА ОД СТРАНЕ „ЕВРОАТЛАНТСКИХ ФАШИСТА“ И ГЛОБАЛИСТИЧКИХ МЕДИЈА…


Ако знамо, да ми живимо у земљи, која је последњих седам деценија грађена на „коминтеровским вредностима“ анти-фашизма, комунизма (касније социјализма- значи друге, вероватно још више атроцијске врсте политичког  тоталитаризма) и да је тај пост-комунистички тоталитаризам итекако данас присутан, не само у политичким структурама које су на власти у Србији, већ и у многим „националним“ институцијама- Онда и лаику постаје јасно, да се овде ради о „замени теза“, односно да џелат на себе преузима улогу жртве…

————————

ПОЗАДИНА ЕТИКЕТИРАЊА СРПСКИХ РОДОЉУБА ОД СТРАНЕ „ЕВРОАТЛАНТСКИХ ФАШИСТА“ И ГЛОБАЛИСТИЧКИХ МЕДИЈА…

28 децембар 2013, СРБски ФБРепортер

Пише: Миодраг Новаковић

——————————

U92

Свакодневно смо сведоци „провидне“ замене теза од стране режимских „спинера“ и њихових медијских „синера“(грешника) – који услед своје интелектуалне импотенције и страха од уступања „мега-медијског“ простора својим неистомишљеницима- прибегавају организованом и оркестрираном медијском, али често и јавном (понекад и физичком) линчу својих неистомишљеника…

…Догодило се пре пар седмица на Филозофском факултету, када је добро логистички организована и инструментализована група младих „антифашиста“ ометала трибину о ГМО- односно учешће у јавној расправи познатог публицисте и еколошког активисте Биљане Ђоровић, и представника Двери, експерта за ГМО Мирослава Живковића…

…Догодило се и јуче на званичној седници Скупштине града Земуна, када је „општинска режимска клика“ спречила одборника Двери да у дневни ред уврсти веома виталну тачку о непланском и дивљем насељавању Земуна (повод је био тај што је одборник Тврдишић уместо исполитизоване и идеолошке  речи „ром“ користио народну „циган“).

Наравно, у оба случаја, неистомишљеници и политички опоненти су спремно „крштени“ изразима: фашисти, десничари… отворено су вређани национални и верски симболи Српске нације, и јавно су изречене многе друге увреде. Наравно, све то некажњено, и медијски игнорисано, или Српској јавности накнадно представљено у „искривљеном светлу“.

Ако се питате како је то могуће, одговор је једноставан- такве ствари се данас у Србији раде уз отворену подршку и учешће режима, и њихових спонзора, у виду- западних амбасада, односно налогодаваца из Брисела и Вашингтона. Све је то једноставно део осмишљеног „духовног и културног геноцида“ над Српском нацијом…

———————

Још педесетих, Џорџ Орвел је писао да је политичка употреба појма „фашизам“ постала бесмислена. Орвел је нагласио да је тај појам изразито политизован и коришћен за дискредитацију појединаца или одређених група, и да самом таквом употребом тај израз губи свој смисао. Он појам фашизма везује за „систем“- идеолошки, државни, политички, империјалистички исл…

…Тако, да ако у Србији данас и постоји фашизам као појава,  по овом Орвеловом тумачењу, он може да буде једино „системски и институционализовани“- односно спроведен од стране државе, или владајућих политичких партија, а не појединаца и маргинализованих група !?

Орвел је још пре више од пола века указао на тенденцију да се сви национализми, чак и ако они презентују оправдану борбу за национална права (као што је то рецимо случај у данашњој Србији), етикетирају као „фашизми“- шта више, да се било какав организовани покушај јавног деловања, уколико није по вољи оних других, једноставно прогласи „фашизмом“.

Ако знамо, да ми живимо у земљи, која је последњих седам деценија грађена на „коминтеровским вредностима“ анти-фашизма, комунизма (касније социјализма- значи друге, вероватно још више атроцијске врсте политичког  тоталитаризма) и да је тај пост-комунистички тоталитаризам итекако данас присутан, не само у политичким структурама које су на власти у Србији, већ и у многим „националним“ институцијама- Онда и лаику постаје јасно, да се овде ради о „замени теза“, односно да џелат сада на себе преузима улогу жртве !?

Ако погледамо дефиницију фашизма у разним енциклопедијама на интернету, видећемо да се она углавном примењује као опис „идеологије државне репресије над личним слободама“ (Википедија). Дакле, ако познајемо стање слободе медија у данашњој Србији, стање личних слобода- пре свега, слободе окупљања, говора и протеста, онда је очиглено да је једина страна на коју може да се примени идеолошка квалификација „фашизама“- режим који је данас на власти у Србији, што сам ја и учинио у својој последњој анализи под насловом: „НационалСоцијалистичка“ Страховлада- Или политика једног Бешчашћа“.

———————————

„Етикетирање“ идеолошких противника оваквим (претходно наведеним) тешким вербалним квалификацијама, није данас присутно једино у Србији, мада овде поприма димензије параноје и „лова на вештице“- ова појава је такође веома присутна и такозваним високо цивилизованим западним земљама.

————————————-

Професор Калифорнијског државног универзитета (хрватског порекла) Том Сунић наводи опасности од овакве неодговорне политичке употребе појма фашизма, називајући такве појаве „совјетизацијом“ Западног друштва. Професор Сунић каже да свако ко жели да дисквалификује либералне или неке друге вредности, данас посеже за таквим квалификацијама. Он тврди да је таква пракса видљиво присутна у последњих тридесет година на Западним високошколским институцијама, који су се претворили у „политичке комесаријате“- где је су професори доведени  у ситуацију да више воде рачуна о „политичкој коректности“ својих наступа, али такође и својих студената (чији цензори постају на тај начин), него усавршавању својих академских вештина и промоцији интелектуалних вредности.

Он конкретно наводи пример (зло)употребе речи анти-семитизам, нацизам, и фашизам, где се инсистирањем на институлизацији префикса „анти“ (семитизам) и  појмова фашизам и нацизам, тим терминима тако даје „негативна легитимација“ и одрживост у јавној употреби чак и онда „када би сви анти-семисти, нацисти и фашисти (хипотетички) нестали- по Сунићу ти идеолошки произведени термини (од стране „система“) би се онда „регенерисали“ тражећи (измишљајући) оне којима би могла да се прикачи таква етикета, као симбол новог универзалног зла.

Као пример такве само-инкриминације и идеолошког етикетирања, па чак и пенолошког санкционисања, професор Сунић наводи данашњу Немачку, где Кривични закон предвиђа кажњавање „за погрешно приказивање историје“, не само немачке ратне прошлости, већ рецимо и улоге „савезника“ у рату. Ако се узме у обзир да истим законом у Немачкој није дефинисан ни холокауст, чаки ни опис геноцида над јеврејима, а да истовремено немачки устав гарантује пуну слободу говора- онда су по Сунићу отворена врата за системске злоупотребе таквог закона.

—————————–

Злоупотребе термина „фашизам“ су забележене и у области верских слобода и религијских опредељења. Тако се на Западу данас комотно етикетирају разне верске групе као фашистичке, зато што то погодује политичкој и ратној агенди водећих Западних сила.

Рецимо Хиндутва група у Ираку, Исламистички ирански режим, Исламске побуњеничке групе у Ираку- све се оне данас од стране водећих НАТО земаља, пре свега Америке, декларишу фашистичким.

Иста логика се примењује према марксистичким револуционарним покретима у Индији- УСФИ и Хекматистима (како наводи Википедија). Интересантно је да на страницама ове интернет енциклопедије пише да је употреба израза фашизам, у смислу изворне дефиниције, заправо најприкладнија за опис државно монополистичког капитализма базираног на војно индустријском комплексу, какав је постојао у Америци 60их година !?

Наравно, многи водећи Западни интелектуалци и данас декларишу амерички нео-либерални капиталистички концепт, као отворено фашистички…

———————————————-

О политичкој злоупотреби појма „фашизам“ је доста писао и угледни амерички интелектуалац Доналд Шнајдер.

Његово истраживање (анкета) америчких грађана је показало да 85 посто испитаника немају појма шта значе изрази „фашизам и комунизам“ али верују да се ради о „лошим речима“.

Шнајдер у указао на чињеницу да је реч „фашизам“ једна од најчешће коришћених речи у америчким изборним кампањама (од стране свих учесника) управо из разлога што просечан грађанин нема појма шта је права дефиниција тог израза, али зато „зна да се ради о лошој речи“. Овде је очигледно да се ради политизацији и злоупотреби тог идеолошког термина…

————————————–

Други угледни амерички интелектуалац Марк Ејмс, је пре пар година, у свом раду „Слобода, само још једна реч која замењује фашизам“, описао да је интернационалној злоупотреби термина „фашизам“ највише допринела америчка про-владина НВО „Фридом Хаус“, коју је 1941 основала Елеонор Рузвелт (супруга америчког председника Теодора Рузвелта).

Као пример злоупотребе тог термина у иделошко-пропагандном рату, Марк Ејмс је цитирао речи Џејмса Вулсија, председника „Фридом Хауса“ који је пре пар година у интервјуу за Радио Европу отворено изјавио да је „главни циљ“ њихове пропаганде Русија- да би потом више пута узастопно етикетирао „Путинову Русију“ као фашистичку. Наравно  исти „Фридом Хаус“ има можда најзаслужнију улогу у инстигирању анти-владиних немира у Украјини ових дана. Ако свему томе додамо чињеницу, да јеј Џејмс Вулси до недавно био на челу америчке ЦИА, онда се добија комплетна слика и позадина оваквог интернационалног „фашистичког етикетирања“ својих идеолошких и стратешких опонената.

———————————-

„Неизоставна пропагандна одлука актуелног политичког сукоба у данашњој Србији, у све већој мери постаје бесмислено етикетирање, то јест прозивање супротне стране за фашизам, уз самоповезивање на антифашизам. Као што потпуно неосновано владајући антисрбски кругови упорно поистовећују србски национализам са фашизмом…

 …Поистовећивање србског национализма са фашизмом већ је потпуно компромитовано, истрошено и неубедљиво. Ово најчешће долази од стране оних који ни о фашизму не знају скоро ништа, јер у супротном, знали би да је фашизам идеологија настала у конкретном народу и времену и да није намењена копирању нити имитирању. Супротно, али ни мало исправнија тенденција долази из кругова који данашњи србски националистички отпор глобалном завојевачу настоје да прогласе антифашистичком борбом…

(цитат из текста „Бесмисао србског антифашизма“)

——————————————————

По Дејану Савићу (његов текст из 2012 „Пројекат: Србија земља фашизма“)- „Фашизам је систем јачања државе или народа или колективитета, без обазирања, па чак и вршењем репресије,против права појединаца, то јест индивидуалних права појединаца“

И по овој дефиницији фашизма, очигледно је да се на примеру данашње Србије етикета фашизма једино може прикачити постојећем напредњачко-социјалистичком режиму, а не родољубивим појединицима, независним интелектуалцима и патриотским покретима!?

Дејан потом каже: „Када сваког политичког или идеолошког противника називате фашистом, понашате се фашистички. Антифашисти су савремени фашисти.“

——————–

У свом тексту „Друга Србија и фашизација Срба“, Златан Богдановић доказује зашто у Србији нема фашизма, тамо где га „виде“ режимски идеолози и њихови налогодавци, али такође и указује на опасност такве (про)режимске индоктринације, којој су свакодневно изложени грађани Србије:

„У односу на суседну Хрватску, а тек на Мађарску, Србија је попут доброћудне земље дембелије. У Србији нема таквих и тако популарних певача попут чувеног Томпсона, нити странке попут праваша, нити има масовних демонстрација против увођења службених табли на писму неке националне мањине у неразвијеној општини У Србији нема странке попут мађарског Јобика, а камо ли да се таква странка налази у парламенту или учествује у власти. Нема чак ничег налик Фидесу Виктора Орбана, а камо ли неког попут тог истог Орбана.

У Србији нема параде нациста као у прибалтичким државама. У српском парламенту не седе посланици ничега налик грчкој Златној зори. У Србији нема антимуслиманских партија попут оне у Холандији, нити је могуће замислити постојање партије која се зове Прави Срби, по угледу на финску партију Прави Финци. У Србији нема чак ни нечег што би подсећало на аустријску Слободарску партију, нити на покрете какви постоје у Шведској, Шпанији, нити има клерофашистичких странака каквих имамо у Пољској. Замислимо у Србији постојање Лиге српских породица по угледу на Лигу пољских породица!

Истина је, у Србији постоје политички и верски екстремисти, постоје расисти, ксенофоби, антисемити, шовинисти, сви они постоје, али зар такви не постоје свуда по државама ЕУ, па су чак ту и тамо на власти? Још их у Србији мало и има, с обзиром да је та „фашизација“ заправо последица невиђеног денацификаторског вербалног терора постпетооктобарских власти, медија, невладиних организација, интелектуалаца, уметника, политичара, страног фактора итд., него некакве ендемско-патолошки српске склоности ка фашизму и расизму.

Свако појављивање разних гротескних ликова из тзв Друге Србије на националним фреквенцијама у овој земљи створи најмање стотину нових „фашиста“. На појаву неких индивидуа многи у Србији аутоматски и несвесно реагују напрасном аутофашизацијом као својственом одбрамбеном рефлексу.

На сваки талас неконтролисане медијске хистерије поводом стварног или умишљеног говора мржње или каквог графита, просечан становник Србије, гледалац тих медија, згрожен таквом паником, може да реагује једино развијањем симпатије спрам сваког ко је томе изложен.“

————————

На крају, уместо властитог, закључке по обичају препуштам читаоцима.

Ја лично немам дилему, с које стране „евроатлантске завесе“, у данашњој Србији се налазе прави фашисти– а ви?

М. Новаковић

——————————————————–

РЕФЕРЕНЦЕ:

http://orwell.ru/library/articles/As_I_Please/english/efasc

http://exiledonline.com/freedoms-just-another-word-for-fascism/

http://rdonaldsnyder.newsvine.com/_news/2010/10/08/5255880-poll-the-word-fascist-and-its-abuse-in-modern-political-discourse-is-it-over-used

http://en.wikipedia.org/wiki/Fascist_(insult)

http://www.westernrevival.org/double_talk.htm

http://plato.stanford.edu/entries/nationalism/

http://srbin.info/2013/04/30/zlatan-bogdanovic-druga-srbija-i-fasizacija-srba/

http://www.srpskikulturniklub.com/fasizam-u-srba

http://arijevska-zora.blogspot.ca/2013/07/blog-post_15.html

„НационалСоцијалистичка“ Страховлада- Или, о Бешчашћу Српског Режима …


…То је једноставно предаторски закон природе, којим се руководи овај нацистички глобалистички поредак- Ништа не привлачи боље лешинаре и хијене, од полуживог трупла, а то на жалост данас јесте ова наша мученица Србија, једно полуживо и располућено трупло, којим се хране, не само спољни предатори, већ и ови наши домаћи, режимски (које смо уосталом ми сами довели на власт оног трагичног 5 октобра, када смо у „нео-глобалистичким ешалонима“ јуришали на своју државу, и спаљивали властиту Народну скупштину- да би данас сви ти заведени „јуришници“ завршили као последњи „Игоови јадници“, а њихови „политички комесари“ (отпораши и канвасовци) се башкарили на приватним острвима на Пацифику, отворено се подсмевајући нашој муци и пропасти…

*******

KETRIN ESTON, IVICA DACIC

„НационалСоцијалистичка“ Страховлада- Или политика једног Бешчашћа…

17 децембар 2013 СРБски ФБРепортер

Пише: Миодраг Новаковић

—————————————

Српски Титаник, чији капетан седи у Бриселу, а унајмљена посада и богаташи у чамцима за спашавање- док је обичан народ закључан у потпалубљу- хита пуном паром ка својој леденој судбини, и када се евроатлантски вртлог затвори над њим, на површини вероватно неће остати трагова, да је икада и постојао…

У свету постоји мало (али много вероватније ниједан) народа на чијем челу седе људи, заклети (неком другом) да униште ту свој државу и народ, чијих „сељачких опанака“ и Светиња се тако отворено стиде- а да се тај народ овако резигнирано, и поданички беспоговорно препушта планираној трагичној судбини!?

Сви претходни, „постпетооктобарски“ режими, су ревносно радили да нам државу и нацију разграде, за рачун својих Западних господара- Али ниједан то није чинио са овако беспоговорном ревношћу, острашћеношћу и нескривеним анимозитетом према властитом народу- као што то данас чини овај трагикомични трио састављен од:

– самоубилачког параноида Вучића а.к.а. Алекс, који је у себи објединио све државне и партијске функције,

– Вечитог чепића за шуљеве свих „анте & пост“ петооктобарских (анти)српских режима, џемкастог и „неприродно руменог“ премијера Дачића а.к.а. „Коферче“ (који више воли пендрек и „Тачијев рукољуб“ него леба да једе),

– И на крају наравно оног ноторног идеолошког превратника, националистичког мутанта, и дописног „доктора наука“, а.к.а. „казанџија из Бајчетине“ који нам је и закувао ову „брљу“…, друга, брата и господина Николића (у народу познатијег као „Тома Гробар“)…

Дакле, они нам отворено раде о глави, и што дубље засецају режимском сабљом у наше вратове, ми и оно мало остатка од наших глава, забијамо још дубље у песак. Вероватно надајући да ће та ноћна мора проћи сама од себе…

…(Само се надајмо, и све док нас има, па чак и када остане последњи од нас, и он нека се нада. Ко зна можда је тако и боље- да нас овде на родној груди гиљотинира наша рођена издајничка рука, него сутра да завршимо као сапун у евроунијским конц-логорима!?)

pol-drzavni-vrh-ide-u-brise

———————-

Приметили сте у наслову да сам режимску страховладу описао као „национал-социјалистичку“, односно отворено сам је упоредио са нацистичком Википедија: (Нацизам или националсоцијализам (нем. Nationalsozialismus), односи се углавном на тоталитарну идеологију и праксу Националсоцијалистичке немачке радничке партије (Нацистичке партије, на нем. Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei или скраћено NSDAP)

…То сам наравно намерно урадио, да бих указао на тоталитарни, недемократски, и репресивни карактер данашњег политичког режима- као што то можемо да видимо на безбројним примерима ових дана. Овај „наш“ Евроунији лојалан режим вуче потезе од којих (неких) се отворено згражавају и ограђују, чак и његови бриселско-вашингтонски налогодавци-

Ево шта рецимо о Србији ових дана пише(31.10.2013) угледни “Financial Times”>

Mr Vasic fears Brussels and Washington may turn a blind eye to democracy and media freedoms in Serbia provided its government “complies and delivers” on issues such as Kosovo. One senior foreign diplomat insists the EU will be vigilant. “With the opening of [membership] negotiations, Serbia and the government are going to be much more under the spotlight,” he says. “If they stray from the path of reform on big things like independence of the judiciary, they’re going to be upbraided.”

Господин Васић страхује да су Брисел и Вашингтон спремни да игноришу ускраћивање демократије и медијских слобода у Србији, под условом да Српска влада беспоговорно „преда“ Косово. Један угледни европски дипломата инсистира да ће ЕУ бити на опрезу- „Са новом фазом преговора о чланству у ЕУ, Србија и њена влада ће бити изложени скрутини“, он тврди- „Ако напусте зацртану стазу реформи,нарочито на крупним стварима као што је независност судства, биће стављени на поводац“

—————————-

Tan2013-11-17_11333378_5

Наравно нама није потребно тумачење људских слобода и независности судства у Србији, од стране угледног британског недељника, или неког високо рангираног ЕУ дипломате. Ми смо свакодневно сведоци веома озбиљних аномалија не само нашег судства, већ и насиља над уставним поретком земље, које може да се пореди једино са „ауто-државним ударом“.

Врхунски фијаско српске „национал-социјалистичке“ политике јесте Косово, где је српски режим успео за пар месеци да изведе оно што шиптарски терористи и сепаратисти на челу са ратним злочинцем Тачијем нису успели ни за две деценије- да заокружи „државност“ овог сепаратистичког ентитета на властитој и још увек међународно признатој територији.

Ових дана све њихове приче о остваривању аутономије и засебности неке фантомске заједнице општина на северу КиМ падају у воду. ЕУ званичници и шиптарски сепаратисти терају отворену спрдњу са срспким режимом (а ко не би) дозвољавајући „стидљиво“ да та заједница евентуално добије ингеренције неке уштројене НВО.

Овде је потребно додати да оваквом насиљу над Српским уставом и отвореном кршењу уставног поретка земље, отворено и бестидно, доприноси и највиши судски орган Србије- Уставни суд, који под „про-режимском“ палицом „суца“ Слијепчевића, не само одбија да пресуди у предмету легално заведених безбројних тужби (грађана и организација) о уставности Бриселског споразума и осталих пратећих илегалних аката потписаних између Владе Србије, Евроуније, и приштинских сепаратиста, већ штавише отворено саботира тај процес, стално га одлажући у недоглед (вероватно по узору на бешчасни хашки процес др Шешељу?)

Нашем, себи препуштеном, изданом и проданом косметском народу ових дана, бивши шиптарски УЧК терористи, сада одевени у рухо „цариника и полицајаца“ бездушно наплаћују царине и остале хараче, на потпуно логистички опремљеним „граничним прелазима“, чији легитимитет са наше (северне) стране обезбеђују Српски цариници и полицајци, чији је задатак да обезбеде, не фунционисање државе Србије, на шта их иначе устав и заклетва обавезују, већ да обезбеде постојање и функционисање „терористичке државе“ на властитој територији…

Ових дана Приштина отворено најављује прикључивање већинских (суседних) шиптарских општина Северу, чиме ће се преостали Срби у „северном гетоу“ свести на мањину, и тако аутоматски обезбедити мајоризација шиптарске већине над Србима- у свим пољима, а пре свега судству и полицији. Што јесте претпоставка за свеобухватно етничко чишћење Севера КиМ од Срба. Уосталом тај сценарио је постао очигледан, оног момента када су шиптарски сепаратисти готово листом одбили да приме „у своје редове“ бивше припаднике МУП-а Србије, који су иначе по наређењу из Београда већ били спремни да изразе беспоговорну лојалност ратном злочинцу Тачију и „уставном поретку републике косово“- али ни таква „учк лојалност“ им није помогла да не буду елиминисани са списка.

У свему овоме је најжалосније и најтрагичније, што је увод у све ово била једна бесомучна анти-уставна и анти-српска кампања „српског режима“, зачињена претњама, застрашивањима, уценама, медијским испирањем мозга- усмерена против косметског српског живља, пре свега оног на северу КиМ. На жалост, изгледа да је један миноран (али довољан да обезбеди легитимитет шиптарским квази-изборима) на све то и насео.

———————————-

5oktobar2000PaljenjeSkupstine...-300x204

…И сада, када се показује и наличје ове прљаве режимске игре, из Брисела и „берлинске Вучје јазбине“, нам стижу нове уцене. По принципу, „вруће – хладно“, или „мотка – шаргарепа“- Челична леди Ештон нам пружа листић шаргарепе у виду „датума за датум“, док нам немачки Рајхстаг (сада Бундестаг) прети новим „блицкригом“ (батином) да уколико сами не „обуздамо своје дете док га силоватељ напаствује“, односно сами не омогућимо ратном злочинцу Тачију да стекне „пуноправни посед“ над највреднијим делом наше отаџбине- јер супротно, наравно нећемо добити „датум за датум“!?

На жалост, у Србији је данас много резигнираних грађана, који су спремни зарад „америчке жваке и швабске кобасице“, да се одрекну и сами себе, а камоли југа Србије- надајући се вероватно да ће ту и бити крај ове ноћне море. Несвесни да краја нема све док постоји и један педаљ Српске земље у нашем поседу. Пандорина кутија је тек сада отворена, и многа, вероватно и много већа зла нас очекују, али не више тамо негде далеко, у некој „косовској или личкој забити“, већ у нашем дворишту, сокаку, суседном атару…

…То је једноставно предаторски закон природе, којим се руководи овај нацистички глобалистички поредак- Ништа не привлачи боље лешинаре и хијене, од полуживог трупла, а то на жалост данас јесте ова наша мученица Србија, једно полуживо и располућено трупло, којим се хране, не само спољни предатори, већ и ови наши домаћи, режимски (које смо уосталом ми сами довели на власт оног трагичног 5 октобра, када смо у „нео-глобалистичким ешалонима“ јуришали на своју државу, и спаљивали властиту Народну скупштину- да би данас сви ти заведени „јуришници“ завршили као последњи „Игоови јадници“, а њихови „политички комесари“ (отпораши и канвасовци) се башкарили на приватним острвима на Пацифику, отворено се подсмевајући нашој муци и пропасти…

—————————–

Aco-Vucic-Mladic

Сведоци смо да режимска репресија ових дана кулминира и граничи се са паранојом, нарочито је то видљиво у наступима и (не)делима апсолутистичког потпредседника владе Србије, А. Вучића. Овај бивши „Шешељев“ омладинац и „радикалски превратник“ свакодневно излази са неком афером о новом покушају атентата на властити „лик и (не)дело“.

Најсвежији је свакако, пример српског репрезентативца-падобранца А. Цветковића, чији отворени и камером снимљени, емотивни али кохерентни, позив (на међународном такмичењу) да је време да се народ дигне против овог режима, је видело на интернет медијима најмање стотину хиљада грађана Србије. Цветковић је наравно одмах ухапшен, и када полиција није успела да нађе наводне доказе за наводни „терористички напад“ (непостојећих 14 кг. експлозива) на вицепремијера Вучића (што је био иницијални повод хапшења младог Цветковића) у (режиму лојалне) медије су одмах процуреле информације о наводној менталној неурачунљивости спортисте Цветковића.

…Овде је присутан већ раније виђени сценарио- ако некога не успеју да „легално“ затворе или елиминишу, онда се приступа медијском убијању карактера, и у овом случају чак и медијској припреми за „психијатријски затвор“. То је изгледа судбина намењена нашем суграђанину Цветковићу, јер његов високо-профилни наступ је био исувише опасан за овај већ пољуљани режим- осим ако ми као његови сународници не станемо у одбрану његових грађанских и људских права!?

Уосталом режимска параноја је такође, и то веома очигледно, недавно демонстрирана и на случају нашег брата Славише Милетића- „који је ухапшен приликом обележавања 99 година од Церске битке на Текеришу, ових дана је добио судску пресуду којом је кажњен због вербалног деликта јер је премијеру Ивици Дачићу добацио да је издајник Косова и Метохије“.

…Случај локалног представника Двери Милетића јесте у много чему драстичан, јер је он ухапшен по кратком поступку и судски процесуиран, због наводног вербалног деликта- што најбоље говори о стању грађанских слобода и слободе говора и мишљења у данашњој „национал-социјалистичкој“ Србији- „која само што није ушла- тамо где иначе никад ући неће..“

Наравно, државна репресија према политичким неистомишљеницима и независним медијима овде нити почиње, нити завршава.

Још један веома драстичан пример удара на медијске слободе, слободу говора и мишљења и права на информације- је показан у недавном режимском „паравојном упаду“ у новоосновани и независни радио „Снага Народа“ чији, један од спонзора, поред грађана и „дијаспоре“, јесте патриотски покрет Двери, који је сам ових дана изложен невиђеном политичко-правном прогону, и медијској блокади, нарочито за време управо завршених (још јединих у низу, режимски монтираних) локалних избора, на којима је „апсолутно победио наш апсолутистички потпредседник владе“ (наравно то је званична верзија, ако верујете водећим медијима).

…Режимски паратрупери“ су приликом упада у просторије радио станице „Снага Народа“ (последњег „слободног гласа“ у данашњој окупираној Србији) полупале и заплениле скоро сву опрему, и наравно одузели им и „радио-фреквенцију“- што њих (радио Снага Народа) очигледно није спречило да наставе рад на интернету (Линк на радио станицу „Снага Народа“ је доступан у заглављу ФБР сајта, или кликом на овај текст).

Ово све сведочи о болесном страху и параноји „национал-социјалистичког“ режима који се нажалост данас још увек „копрца“ на челу Србије…

————————————-

HEROJI SA BARIKADA

Избор пред свима нама данас је веома једноставан…

– Или да наставимо да држимо главу у песку као нојеви без мозга, коју на крају нећемо ни имати прилике „живу да изнесемо на светлост дана“, јер евроунијска гиљотина има озбиљне планове да нам је „отфикари“,

– Или да се пренемо одмах, и придружимо осведоченим родољубивим покретима у борби за наше људско и национално ослобођење…

…Јер само- Уздигнуту Главу Сабља Не Сече…

 

М Новаковић

Написао Миодраг Новаковић

НОВАКОВИЋ: „НационалСоцијалистичка“ Страховлада- Или политика једног Бешчашћа…


…То је једноставно предаторски закон природе, којим се руководи овај нацистички глобалистички поредак- Ништа не привлачи боље лешинаре и хијене, од полуживог трупла, а то на жалост данас јесте ова наша мученица Србија, једно полуживо и располућено трупло, којим се хране, не само спољни предатори, већ и ови наши домаћи, режимски (које смо уосталом ми сами довели на власт оног трагичног 5 октобра, када смо у „нео-глобалистичким ешалонима“ јуришали на своју државу, и спаљивали властиту Народну скупштину- да би данас сви ти заведени „јуришници“ завршили као последњи „Игоови јадници“, а њихови „политички комесари“ (отпораши и канвасовци) се башкарили на приватним острвима на Пацифику, отворено се подсмевајући нашој муци и пропасти…

*******

KETRIN ESTON, IVICA DACIC

„НационалСоцијалистичка“ Страховлада- Или политика једног Бешчашћа…

17 децембар 2013 СРБски ФБРепортер

Пише: Миодраг Новаковић

—————————————

Српски Титаник, чији капетан седи у Бриселу, а унајмљена посада и богаташи у чамцима за спашавање- док је обичан народ закључан у потпалубљу- хита пуном паром ка својој леденој судбини, и када се евроатлантски вртлог затвори над њим, на површини вероватно неће остати трагова, да је икада и постојао…

У свету постоји мало (али много вероватније ниједан) народа на чијем челу седе људи, заклети (неком другом) да униште ту свој државу и народ,  чијих „сељачких опанака“ и Светиња се тако отворено стиде- а да се тај народ овако резигнирано, и поданички беспоговорно препушта планираној трагичној судбини!?

Сви претходни, „постпетооктобарски“ режими, су ревносно радили да нам државу и нацију разграде, за рачун својих Западних господара- Али ниједан то није чинио са овако беспоговорном ревношћу, острашћеношћу и нескривеним анимозитетом према властитом народу- као што то данас чини овај трагикомични трио састављен од:

– самоубилачког параноида Вучића а.к.а. Алекс, који је у себи објединио све државне и партијске функције,

– Вечитог чепића за шуљеве свих „анте & пост“ петооктобарских (анти)српских режима, џемкастог и „неприродно руменог“ премијера Дачића а.к.а. „Коферче“ (који више воли пендрек и „Тачијев рукољуб“ него леба да једе),

– И на крају наравно оног ноторног идеолошког превратника, националистичког мутанта, и дописног „доктора наука“, а.к.а. „казанџија из Бајчетине“ који нам је и закувао ову „брљу“…, друга, брата и господина Николића (у народу познатијег као „Тома Гробар“)…

Дакле, они нам отворено раде о глави, и што дубље засецају режимском сабљом у наше вратове, ми и оно мало остатка од наших глава, забијамо још дубље у песак. Вероватно надајући да ће та ноћна мора проћи сама од себе…

…(Само се надајмо, и све док нас има, па чак и када остане последњи од нас, и он нека се нада. Ко зна можда је тако и боље- да нас овде на родној груди гиљотинира наша рођена издајничка рука, него сутра да завршимо као сапун у евроунијским конц-логорима!?)

pol-drzavni-vrh-ide-u-brise

———————-

Приметили сте у наслову да сам режимску страховладу описао као „национал-социјалистичку“, односно отворено сам је упоредио са нацистичком Википедија: (Нацизам или националсоцијализам (нем. Nationalsozialismus), односи се углавном на тоталитарну идеологију и праксу Националсоцијалистичке немачке радничке партије (Нацистичке партије, на нем. Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei или скраћено NSDAP)

…То сам наравно намерно урадио, да бих указао на тоталитарни, недемократски, и репресивни карактер данашњег политичког режима- као што то можемо да видимо на безбројним примерима ових дана. Овај „наш“ Евроунији лојалан режим вуче потезе од којих (неких) се отворено згражавају и ограђују, чак и његови бриселско-вашингтонски налогодавци-

Ево шта рецимо о Србији ових дана пише(31.10.2013) угледни “Financial Times”>

Mr Vasic fears Brussels and Washington may turn a blind eye to democracy and media freedoms in Serbia provided its government “complies and delivers” on issues such as Kosovo. One senior foreign diplomat insists the EU will be vigilant. “With the opening of [membership] negotiations, Serbia and the government are going to be much more under the spotlight,” he says. “If they stray from the path of reform on big things like independence of the judiciary, they’re going to be upbraided.”

Господин Васић страхује да су Брисел и Вашингтон спремни да игноришу ускраћивање демократије и медијских слобода у Србији, под условом да Српска влада беспоговорно „преда“ Косово. Један угледни европски дипломата инсистира да ће ЕУ бити на опрезу- „Са новом фазом преговора о чланству у ЕУ, Србија и њена влада ће бити изложени скрутини“, он тврди-  „Ако напусте зацртану стазу реформи,нарочито на крупним стварима као што је независност судства, биће стављени на поводац“

—————————-

Tan2013-11-17_11333378_5

Наравно нама није потребно тумачење људских слобода и независности судства у Србији, од стране угледног британског недељника, или неког високо рангираног ЕУ дипломате. Ми смо свакодневно сведоци веома озбиљних аномалија не само нашег судства, већ и насиља над уставним поретком земље, које може да се пореди једино са „ауто-државним ударом“.

Врхунски фијаско српске „национал-социјалистичке“ политике јесте Косово, где је српски режим успео за пар месеци да изведе оно што шиптарски терористи и сепаратисти на челу са ратним злочинцем Тачијем нису успели ни за две деценије- да заокружи „државност“ овог сепаратистичког ентитета на властитој и још увек међународно признатој територији.

Ових дана све њихове приче о остваривању аутономије и засебности неке фантомске заједнице општина на северу КиМ падају у воду. ЕУ званичници и шиптарски сепаратисти терају отворену спрдњу са срспким режимом (а ко не би) дозвољавајући „стидљиво“ да та заједница евентуално добије ингеренције неке уштројене НВО.

Овде је потребно додати да оваквом насиљу над Српским уставом и отвореном кршењу уставног поретка земље, отворено и бестидно, доприноси и највиши судски орган Србије- Уставни суд, који под „про-режимском“ палицом „суца“ Слијепчевића, не само одбија да пресуди у предмету легално заведених безбројних тужби (грађана и организација) о уставности Бриселског споразума и осталих пратећих илегалних аката потписаних  између Владе Србије, Евроуније, и приштинских сепаратиста, већ штавише отворено саботира тај процес, стално га одлажући у недоглед (вероватно по узору на бешчасни хашки процес др Шешељу?)

Нашем, себи препуштеном,  изданом и проданом косметском народу ових дана, бивши шиптарски УЧК терористи, сада одевени у рухо „цариника и полицајаца“ бездушно наплаћују царине и остале хараче, на потпуно логистички опремљеним „граничним прелазима“, чији легитимитет са наше (северне) стране обезбеђују Српски цариници и полицајци, чији је задатак да обезбеде, не фунционисање државе Србије, на шта их иначе устав и заклетва обавезују, већ да обезбеде постојање и функционисање „терористичке државе“ на властитој територији…

Ових дана Приштина отворено најављује прикључивање већинских (суседних) шиптарских општина Северу, чиме ће се преостали Срби у „северном гетоу“ свести на мањину, и тако аутоматски обезбедити мајоризација шиптарске већине над Србима- у свим пољима, а пре свега судству и полицији. Што јесте претпоставка за свеобухватно етничко чишћење Севера КиМ од Срба. Уосталом тај сценарио је постао очигледан, оног момента када су шиптарски сепаратисти готово листом одбили да приме „у своје редове“ бивше припаднике МУП-а Србије, који су иначе по наређењу из Београда већ били спремни да изразе беспоговорну лојалност ратном злочинцу Тачију и „уставном поретку републике косово“- али ни таква „учк лојалност“ им није помогла да не буду елиминисани са списка.

У свему овоме је најжалосније и најтрагичније, што је увод у све ово била једна бесомучна анти-уставна и анти-српска кампања „српског режима“, зачињена претњама, застрашивањима, уценама, медијским испирањем мозга- усмерена против косметског српског живља, пре свега оног на северу КиМ. На жалост, изгледа да је један миноран (али довољан да обезбеди легитимитет шиптарским квази-изборима) на све то и насео.

———————————-

5oktobar2000PaljenjeSkupstine...-300x204

…И сада, када се показује и наличје ове прљаве режимске игре, из Брисела и „берлинске Вучје јазбине“, нам стижу нове уцене. По принципу, „вруће – хладно“, или „мотка – шаргарепа“- Челична леди Ештон нам пружа листић шаргарепе у виду „датума за датум“, док нам немачки Рајхстаг (сада Бундестаг) прети новим „блицкригом“ (батином) да уколико сами не „обуздамо своје дете док га силоватељ напаствује“, односно сами не омогућимо ратном злочинцу Тачију да стекне  „пуноправни посед“ над највреднијим делом наше отаџбине- јер супротно, наравно нећемо добити „датум за датум“!?

На жалост, у Србији је данас много резигнираних грађана, који су спремни зарад „америчке жваке и швабске кобасице“, да се одрекну и сами себе, а камоли југа Србије- надајући се вероватно да ће ту и бити крај ове ноћне море. Несвесни да краја нема све док постоји и један педаљ Српске земље у нашем поседу. Пандорина кутија је тек сада отворена, и многа, вероватно и много већа зла нас очекују, али не више тамо негде далеко, у некој „косовској или личкој забити“, већ у нашем дворишту, сокаку, суседном атару…

…То је једноставно предаторски закон природе, којим се руководи овај нацистички глобалистички поредак- Ништа не привлачи боље лешинаре и хијене, од полуживог трупла, а то на жалост данас јесте ова наша мученица Србија, једно полуживо и располућено трупло, којим се хране, не само спољни предатори, већ и ови наши домаћи, режимски (које смо уосталом ми сами довели на власт оног трагичног 5 октобра, када смо у „нео-глобалистичким ешалонима“ јуришали на своју државу, и спаљивали властиту Народну скупштину- да би данас сви ти заведени „јуришници“ завршили као последњи „Игоови јадници“, а њихови „политички комесари“ (отпораши и канвасовци) се башкарили на приватним острвима на Пацифику, отворено се подсмевајући нашој муци и пропасти…

—————————–

Aco-Vucic-Mladic

Сведоци смо да режимска репресија ових дана кулминира и граничи се са паранојом, нарочито је то видљиво у наступима и (не)делима апсолутистичког потпредседника владе Србије, А. Вучића. Овај бивши „Шешељев“ омладинац и „радикалски превратник“ свакодневно излази са неком афером о новом покушају атентата на властити „лик и (не)дело“.

Најсвежији је свакако, пример српског репрезентативца-падобранца А. Цветковића, чији отворени и камером снимљени, емотивни али кохерентни, позив (на међународном такмичењу) да је време да се народ дигне против овог режима, је видело на интернет медијима најмање стотину хиљада грађана Србије. Цветковић је наравно одмах ухапшен, и када полиција није успела да нађе наводне доказе за наводни „терористички напад“ (непостојећих 14 кг. експлозива) на вицепремијера Вучића (што је био иницијални повод хапшења младог Цветковића) у (режиму лојалне) медије су одмах процуреле информације о наводној менталној неурачунљивости спортисте Цветковића.

…Овде је присутан већ раније виђени сценарио- ако некога не успеју да „легално“ затворе или елиминишу, онда се приступа медијском убијању карактера,  и у овом случају чак и медијској припреми за „психијатријски затвор“. То је изгледа судбина намењена нашем суграђанину Цветковићу, јер његов високо-профилни наступ је био исувише опасан за овај већ пољуљани режим- осим ако ми као његови сународници не станемо у одбрану његових грађанских и људских права!?

Уосталом режимска параноја је такође, и то веома очигледно, недавно демонстрирана и на случају нашег брата Славише Милетића- „који је ухапшен приликом обележавања 99 година од Церске битке на Текеришу, ових дана је добио судску пресуду којом је кажњен због вербалног деликта јер је премијеру Ивици Дачићу добацио да је издајник Косова и Метохије“.

…Случај локалног представника Двери Милетића јесте у много чему драстичан, јер је он ухапшен по кратком поступку и судски процесуиран, због наводног вербалног деликта- што најбоље говори о стању грађанских слобода и слободе говора и мишљења у данашњој „национал-социјалистичкој“ Србији- „која само што није ушла- тамо где иначе никад ући неће..“

Наравно, државна репресија према политичким неистомишљеницима и независним медијима овде нити почиње, нити завршава.

Још један веома драстичан пример удара на медијске слободе, слободу говора и мишљења и права на информације- је показан у недавном режимском „паравојном упаду“ у новоосновани и независни радио „Снага Народа“ чији, један од спонзора, поред грађана и „дијаспоре“, јесте патриотски покрет Двери, који је сам ових дана изложен невиђеном политичко-правном прогону, и медијској блокади, нарочито за време управо завршених (још јединих у низу, режимски монтираних) локалних избора, на којима је  „апсолутно победио наш апсолутистички потпредседник владе“ (наравно то је званична верзија, ако верујете водећим медијима).

…Режимски паратрупери“ су приликом упада у просторије радио станице „Снага Народа“ (последњег „слободног гласа“ у данашњој окупираној Србији) полупале и заплениле скоро сву  опрему, и наравно одузели им и „радио-фреквенцију“- што њих (радио Снага Народа) очигледно није спречило да наставе рад на интернету (Линк на радио станицу „Снага Народа“ је доступан у заглављу ФБР сајта, или кликом на овај текст).

Ово све сведочи о болесном страху и параноји „национал-социјалистичког“ режима који се нажалост данас још увек „копрца“ на челу Србије…

————————————-

HEROJI SA BARIKADA

Избор пред свима нама данас је веома једноставан…

– Или да наставимо да држимо главу у песку као нојеви без мозга, коју на крају нећемо ни имати прилике „живу да изнесемо на светлост дана“, јер евроунијска гиљотина има озбиљне планове да нам је „отфикари“,

– Или да се пренемо одмах, и придружимо осведоченим родољубивим покретима у борби за наше људско и национално ослобођење…

…Јер само- Уздигнуту Главу Сабља Не Сече…

 

М Новаковић

Написао Миодраг Новаковић