Category: Мишљење

ЗОРАН ЂИНЂИЋ, АНТИКОМУНИСТА НА ТИТОВОМ ПУТУ
Пише: Миша Матић
Зоран Ђинђић, српски премијер, дао је живот за Србију. Политиком почиње да се бави од тренутка када је у Србији уведен вишепартијски систем. Учествује у оснивању Демократске странке, и читав његов опозициони политчки рад је прожет упечатљивом нотом антикомунизма и антититоизма. Балансирајући између левице и центра, током опозиционог деловања, није му недостајало ни патриотизма, за разлику од острашћених левичара, који су се згражавали када је др Зоран Ђинђић на Палама пекао вола са четничким сином др Радованом Караџићем и шекспирологом др Николом Кољевићем. Убијен је 12. марта 2003. године у Београду. Суђење за његово убиство завршено је у Одељењу специјалног суда окружног суда у Београду. Иако су оптужени постали осуђени, није до краја рационално разјашњен мотив осуђених извршиоца из подземља формираног у доба владавине Слободана Милошевића, Момира Булатовића, Мила Ђукановића, Добрице Ћосића, Милана Панића, Радоја Контића, Милана Милутиновића… Део данашње јавности и даље врти разне кулоарске приче о човеку који је најављивао велики успон и велико реформисање Србије у односу на читав поратни период. До тих реформи није дошло. Да ли су разлози изостанка напредка Србије у гласинама које квалификују Зорана Ђинђића као издајника, страног агента, атеисту, протестанта и ко зна шта се још врти у главама оних који га исконски мрзе или је разлог у низу потеза који чине наставак времена владавине комуниста. Евидентно је да Влада Зорана Ђинђића ничим није могла да се одупре погубним утицајима из иностранства, али да ли је Зоран Ђинђић могао да се одупре утицају „унутрашњег непријатеља“ и разних паразита из редова „брозних“ идеолошких наследника? Можда још није прошао довољно дуг период да би са историјске дистанце могао утврдити значај Ђинђићевих дела и недела, али после више од десет година од његове смрти, треба издвојити, на основу чињеница, оно због чега се може сматрати зашто нас Зоран Ђинђић није одвео са пута у чије не скретање се Мунира Алечковић клела свом маршалу и другу Брозу. Уз свесно или несвесно Ђинђићево учешће, са Титовог пута као држава нисмо скренули.
Зашто?
– Зато што је приликом разлаза ДС са др Војиславом Коштуницом стао на страну бољшевика др Драгољуба Мићуновића.
– Зато што је одстранио старог ознаша и злочинца др Драгољуба Мићуновића[1] и његово бољшевичко друштво из ДС, па га је после уз почасти вратио са све тим окружењем.
– Зато што је после 5. октобра 2000. допустио да Србија постане жртва међуфракцијске борбе комуниста.
– Зато што је у тој међуфракцијској комунистичкој борби стао на једну страну, на страну Стамболићевих титоиста.
– Зато што је у том међуфракцијском комунистичком обрачуну жртвовао ДСС , који му је идеолошки најближи коалициони партнер у ДОС-у.
– Зато што је изручио Слободана Милошевића Хашком трибуналу на Видовдан.
– Зато што није судио Слободану Милошевићу за велеиздају ( барем за то што је након референдума 1998. упркос негативном резултату допустио учешће страних представника у решавању проблема на Косову и Метохији ), већ му је изручењем Хашком трибуналу омогућио да о себи створи лажни мит националног хероја.
– Зато што је комунистичко руководство, уместо да му суди у земљи, послао у Хашки трибунал и од најгорих комуниста створио националне јунаке.
– Зато што је саставио Владу Србије са нагорим комунистичим шљамом српске политичке титоистичке сцене.
– Зато што је за потпредседника Владе именовао Небојшу Човића, комунисту кога је отерао и Слободан Милошевић.
– Зато што је именовао за потпредседника Владе Србије Вука Обрадовића, комунисту и агента КОС-а склоног насиљу и сексуалним аферама.
– Зато што је именовао за потпредседника Владе Србије др Жарка Кораћа, комунисту, некадашњег универзитетског секретара комитета СК, чија странка СДУ је имала више потпредседника него чланова.
– Зато што је именовао за потпредседника Владе Србије Јожефа Касу, који је пре тога уништио град Суботицу и суботичко позориште уз помоћ генералског детета и вође Јула Љубише Ристића.
– Зато што је за потпредседника Владе Србије именовао комунистичког генарала Момчила Перишића, иако је морао знати да је уцењен од стране иностраних обавештајних служби у вези изручења Хашком трибуналу.
– Зато што је за потпредседника Владе Србије именовао Душана Михаиловића, удбашког агента, који је догурао до последњег потпредседника комунистичог Извршног већа Србије у једнопартијском систему. Као власник фирме Лутра, био је у сукобу интереса.
– Зато што је за министра економије и финансија у Влади Србије именовао Божидара Ђелића, који је иза себе имао негативне резултате у ранијим пословима у Пољској, Руској федерацији и Румунији.
– Зато што је за министра пољопривреде у Влади Србије именовао Драгана Веселинова, политиколога, сина комунистичког зликовца Јована Веселинова Жарка и комунистичке министарке и љубавнице Матије Бећковића Станке Веселинов.[2] Њеогова странка је бројала двоцифрен број чланова.
– Зато што је за министра просвете у Влади Србије именовао Гаша Кнежевића, професора међународног приватног права, припадника секте Јеховини сведоци.[3]
– Зато што је за министра саобраћаја и телекомуникација у Влади Србије именовао Марију Рашету Вукосављевић, сарадницу комунисте Милутина Мркоњића[4], чије je министровање прозвело велики број афера.
– Зато што је за министра рада и запошљавања у Влади Србије именовао Драгана Миловановића, комунистичког синдикалног вођу, без озбиљнијег образовања,опскурну личност, који је касније сумњичен за пуцање на сарадницу Ранку Cавић.[5]
– Зато што је за министра за раст привреде и приватизације у Влади Србије именовао Александра Влаховића, једног од власника консултантске фирме Дилојт туш, који је тиме био у сукобу интереса.
– Зато што је за шефа посланичке групе ДОС-а у Народној Скупштини Србије именовао Чедомира Јовановића, тада несвршеног студента ФДУ, без дана радног стажа.
– Зато што је за савезног министра спољних послова именовао Горана Свилановића, човеку који се отворено залаже за независност Косова.
– Зато што је за савезног министра унутршњих послова именовао Зорана Живковића, приватног предузетника из Ниша.
– Зато што је за савезног министра за телекомуникације, именовао Бориса Тадића, клиничког психолога, искреног праксисовца, коме је за време Броза било мало комунизма.
– Зато што је за председника савезне скупштине именовао већ више пута поменутог стаљинисту др Драгољуба Мићуновића.
– Зато што је вођење Административног одбора, а потом и Одбора за безбедност Народне скупштине Србије поверио Горану Весићу, некадашњем члану СПС-а, члану београдског Извршног одбора из времена градоначелниковања Небојше Човића. У исто време када је водио скупштинске одборе, Горан Весић је био и саветник савезног министра за унутрашње послове Зорана Живковића.
– Зато што је на јавну сцену уздигао Ненада Чанка, комунисту титоидног профила, који подржава сецесију Војводине и пропагира све што је антисрпско.
– Зато што је бригу о решавању проблема Косова и Метохије поверио Небојши Човићу, бившем члану ЦК СКЈ Момчилу Трајковићу и Милошевићевој министарки за бригу о породици Ради Трајковић са листе СРС.
– Зато што је у власт и политички живот увео странке које не би прешле цензус ни на најмањој општини у Србији, а од њихових такозваних лидера створио личности који управљају животима грађана Србије.
– Зато што је уз враћање веронауке у школски систем, допустио и беспотребно увеђење грађанског васпитања.
– Зато што је свој први премијерски савет примио од комунистичког идеолога, калемара Добрице Ћосића из Велике Дренове и са њим се редовно консултовао.
– Зато што је наставио негативну селекцију који су комунисти увели 1944.
– Зато што препустио управу джавним институцијама нестручним људима са маргиналних партијских листа.
– Зато што је допустио оружани упад у државне институције људима из криминогене средине.
– Зато што је неспосбним људима дозволио неуспешно спровођење Закона о екстра профиту.
– Зато што је погрешним потезима дозволио афирмацију људима на којима треба спровести лустрацију за период од 1944.
– Зато што је одуговлачио са променом Милошевићевог Устава, коју није заправо ни започео, упркос Уговору са народом.
– Зато што је обећао изборе након 18 месеци, које је одбио да спроведе.
– Зато што је допустио неконтролисано финансирање из иностранства организацијама које су под контролом страних влада.
– Зато што је одустао од реституције.
– Зато што га је као премијера чувало приватно обезбеђење састављено од нестручних људи. Пошто је своју главу ставио на поверење људима попут Милана Веруовића Бургије, чему грађани могу да се надају?
Председник Србије Томислав Николић се поново састао са Добрицом Ћосићем, калемаром из Велике Дренове, а Небојша Човић, комуниста кога је отерао Милошевић, поново управља Београдом, помаже му Горан Весић.
Београд, 2. децембар 2013.
[1] Лука Степановић, Равна Гора победити мора, Београд 2001.
[2] Војин Лукић, Сећања и сазнања, Београд 1989.
[3] Петар Милатовић Острошки, Политичари наши, белосветски секташи, Истина бр 28, Беч 4. септембар 2005
[4] Рада Ковачевић, Од афере до озбиљне оптужнице, Ревија 92, Београд 31. март 2007.
[5] Бивши министар рада пуцао у председницу АСНС, Глас јавности, Београд 9. август 2007.

За „режимског професора“ Дарка Трифуновића Русија је „фактор енергетске нестабилности“- Реплика ФБР уредника …
Напомена аутора М. Новаковића: У нашу редакцију је јуче (3 дец,) стигла претња тужбом за кривично дело увреде од стране г. Трифуновића поводом овог чланка, који сам оригинално објавио 25 нов. 2013.- уколико не повучем чланак у року од 24 часа (што ми наравно не пада на памет- јер у чланку нисам написао ни једну реч увреде „на рачун“ г. Трифуновића- што ће усталом наши читаоци најбоље сами проценити).
На примедбу г. Трифуновића, да су неки читаоци у својим коментарима упутили личне увреде на његов рачун (што сам ја након те опаске накнадно и приметио- јер наш постојећи механизам „контроле коментара“ дозвољава да након што је коментар неког читаоца одобрен по први пут, да се сваки следећи пут објави аутоматски (дакле потпуно нецензурисано). Ми као волонтерска и „самофинасирајућа“ редакција , наравно немамо техничке, нити кадровске могућности, да едитујемо све коментаре- што сам ја у овом случају урадио накнадно, и из њих уклонио све личне увреде упућене г. Трифуновићу, од стране неких наших читалаца. У том смислу бих замолио све ФБР читаоце да се у својим коментарима уздрже од увредљивих, вулгарних и претећих израза- да не би беспотребно давали муницију нашим „непријатељима“, а нас принудили на „цензуру“ истих…
…Истовремно, г. Трифуновић је у својим коментарима испољио „веома упадљив“ и снажан анти-руски сентимент (што је вероватно сада за њега, као јавну личност која делује у оквиру једне високо-профилне и „режимске високошколске институције“- Факултета Безбедности- прилично „неповољно“), нарочито у постојећем политичком климату економског приближавања Руске Федерације и Србије, и г. Трифуновић би сада вероватно највише волео да овај чланак једноставно нестане, чак и са наше „неупадљиве“ алтернативне медијске сцене у Србији, која очигледно у постојећем медијском мраку у Србији, добија на све већем значају и популарности (не само у нашој земљи, већ у иностранству).
У овај чланак су сада убачене и све фотокопије ФБ дискусије на горњу тему (јавно објављене у оквиру отворене ФБ групе „Унмик-Косово“), које по мени додатно инкриминишу г. Трифуновића, јер његов последњи ФБ иступ указује да је он починио (и то веома јавно) кривично дело увреде према руском амбасадору Чепурину- што се јасно види из последње приложене фото-копије његове дискусије у оквиру ФБ групе УНМИК- где он јавно назива Руског амбасадора Чепурина: „ИДИОТ“!?
Из приложених докумената се такође примећује вулгарност (непримерена за једног доктора наука и професора) у наступу г. Трифуновића којом он (ин)директно омаложава остале учеснике ФБ дискусије-
…Наравно, ја се не бојим никаквих режимских судова, и ова претња је за мене само још једна у низу претњи од разни режимских и про-режимских личности и институција (списак асоцираних чланака је приложен у дну овог текста) које су упућене мени лично и другим члановима редакције- што нама из редакције само указује да смо на правом путу у борби за истину у данашњој „медијски окупираној“ Србији.
За мене као аутора, и остале уважене чланове наше редакције, једини меродаван суд, јесте суд јавности…
Аутор Миодраг Новаковић,
власник и уредник портала СРБски ФБРрепортер
За „режимског професора“ Дарка Трифуновића Русија је „фактор енергетске нестабилности“- Реплика ФБР уредника …
25 новембар 2013, СРБски ФБРепортер
Пише: Миодраг Новаковић, ФБР уредник
—————————————————
КОМЕНТАР ДАРКА ТРИФУНОВИЋА НА ЧЛАНАК М. НОВАКОВИЋА : „Давенпорт: Преговарачка платформа са ЕУ је тајна, зато што намеравамо, поред Косова, да вам…“
Darko Trifunović (оригинална „латинична“ преписка са Фејсбука)
Juzni tok je inicijalna kapisla za destabilizaciju Srbije. Sad smo legitimna meta Zapada. Srbija nije ni u EU niti u NATO. Krecu, Albanci, Madjari, Rumuni…jos malo i Romi…muftija…Zukorlic…sami smo krivi za elementarno nepoznavanje geopolitike….Amerika nikad nece dozvoliti da Rusija energetski kontrolise Evropu….Srbija nova meta ZAPADA. Bravo za srpske fasiste, inforbiroovce, ruske spijuncine….bravo…
….Srbe su tj. nas smatrali ruskom kolonijom i zastitinikom ruskih interesa na Balkanu u trenutku kad se raspao Berlinski zid…u trenutku kad je Zapad krenuo na Rusiju…ruski spavaci i inforbiroovci su uspeli….skrenuli su Zapad sa RUsije na Srbije. Naravno…platili smo mi i nasa deca. Platicemo izgleda ponovo…Juzni tok je dokaz za to. Tako da….samo napred…usijanih glava…jebite mater kome stignete na Zapadu…pa kad bombe ponovo pocnu da lete nad glavama….opet u misije rupe. ..
…. Amerika je odnedavno postala najveca izvoznica i proizvodjac nafte na svetu sa novim nalazistima. Takodje, vec je u zavrsnoj fazi Juzni koridor koji treba da obesmisli Juzni tok. Srbija ne sme nikako da udje u fazu konfrontacije sa Zapadom jer bi to znacilo da smo ultimativna meta. Nemamo ni Vojsku ni mogucnost da se branimo…a, iskreno…ne smemo da dozvolimo dalje stradanje i gubitak teritorijie. Moramo biti hladne glave i bez emocija…narod mora da se sacuva kao i zemlja. Ako me razumete…
….Rusija je faktor energetske destabilnosti jer svojom politikom unosi nemir u svetske cene energenata. Ona cene prirodnog gasa odredjuje prema politickim pirlikama, sto je vandalizam koji niko na svetu od Amerike do Kine ne prasta. Slazem se sa Vama da je nastup Аmerike posebno u vodjenju spoljne politike nasilan. Isto tako je i Ruski samo umanjen u onoj meri ruskog smanjenog uticaja…Ne vidim racionalnu odluku da se Srbija nadje u preseku sukoba Amerike i Rusije, posebno u trenutku kad je Srbija desetkovana u svim mogucim sferama od privrede do bezbednosti….
——————-
ОДГОВОР АУТОРА…
Миодраг Новаковић @ Дарко Трифуновић:
Какво то „геополитичко право“ има Америка, да „енергетски контролише“ Европу (а Русија га по вама нема), кад је сама Америка, тамо далеко- „с оне стране баре“?
Друга ствар, Америка није највећи произвођач нафте, већ највећи „лопов нафте“, коју могу да прерађују и препродају једино захваљујући војној окупацији нафтних региона на Блиском Истоку и у неким другим земљама.
Америчка економија није у успону, већ у вртоглавом паду. Градови широм америке банкротирају, Америка нема уопште златне резерве које „покривају њену валуту“ већ лажно приказује своју валуту као стабилну, и одржава се као водећа финансијска сила, највише захваљујући финансијским манипулацијама Вол Стрита.
Док с друге стране, Русија која јесте у Европи, и то као највећа сила у сваком погледу , и једна од најстаријих цивилизација, има свако право да „енергетски контролише“ Европу- али она европске земље, за разлику од Америке третира као равноправне партнере .
Коју је то земљу окупирала или бомбардовала Руска Федерација, да би заштитила своје „геостратешке војне економске интересе?
Зашто по вама г. Трифуновићу Америка има већа права у Европи од Русије. Ваши ставови мени изгледају као наивна замена теза?
Овакав отпор, који ви овде презентујете према Русији као „енергетској сили“, не показују чак ни многе водеће земље Западне Европе које радо сарађују економски са Русијом (нпр. попут Немачке).
Украјина се ових дана приклања евроазијском концепту и одбија „евроунизацију“. На улицама главног града Молдавије су десетине хиљада грађана који одбацују, срамни ЕУ ултиматум везано за њихов „споразум о придруживању“ (који је слично српској верзији, веома уцењивачки). Велика Британија одбија евроунијске прописе, и најављује референдум о изласку из уније. Слични процеси се дешавају широм те „срећне евроунијске заједнице“.
ЕУ и САД су на „умору“, и те две „глобалистичке творевине“ неће саставити (бар у постојећем географском и политичком формату, ни половину овог века. То само слепци не могу да виде. Али овде се не ради о томе коме ћемо дозволити да контролише Србију.
Русија је једина велика сила у Европи, која је спремна да прихвати Србију као равноправног партнера, без икаквих уцена, нарочито- не уцењујући нас територијалним самосакаћењем, насилном променом наше националне историје, не намећући нам девијантне и неморалне норме, попут „хомосексуализације наше деце“ у школама, и генерално „хомосексуализације целог нашег јавног живота, не намеће нам ни озакоњивање гмо отрова, обавезну вакцинацију сумњивим вакцинама, обавезно одузимање људских органа из тела покојника (без „анте, или пост-мортем сагласности“), не намеће нам инфериорни економски концепт, итд- што све, с друге стране чини Евроунија, кроз стално додавање нових уцена у текст „споразума о придруживању“ (или како они то овде називају- „платформу за преговоре“)…
У свом горњем тексту (Давенпорт: Преговарачка платформа са ЕУ је тајна, зато што намеравамо, поред Косова, да вам… ), који сам ја написао, се јасно наслућује да следи нови списак уцена, које бриселски колонизатори и београдски јањичари, немају храбрости да обелодане унапред, већ обе варијанте „предлога“ (бриселски и београдски) држе тајним.
Чега се то плаше- да буде доступно нашој јавности?
На крају, везано за вашу опаску о „српским фашистима, инфорбировцима и руским шпијунима“ који су по вама заслужни што је „Србија нова мета запада“ (ако вам није познато, Србија је мета Запада од 1999 (дословце, иначе план о уништењу „српски доминиране“ Југославије и довођењу НАТО трупа у Југославију, је разрађен још одавно, на самиту Реган-Тачер, 1984, документ “NSDD133”)-
– Данас су једини фашисти у Србији они који су на власти, јер су на власт и дошли, и одржавају се класичним фашистичким методама. Заједно са њима су и ваши „инфорбировци“ (претпостављам да сте под тим термином мислили на комунисте- инфорбировци су „изумрла врста“)- јер између комуниста и фашиста и нема суштинске разлике).
Што се тиче „руских шпијуна“, и ако их има у Србији, њихов број (и утицај) у односу на западне, је безначајан. Ако под руским шпијунима сматрате све српске родољубе- русофиле, онда директно вређате бар стотине хиљаде српских грађана!?
На крају једно конкретно питање за вас г. Трифуновићу- чије интересе ви заступате оваквим (замењеним) тезама?
Миодраг Новаковић
(аутор текста: „Давенпорт: Приложена преговарачка платформа са ЕУ је тајна…„- http://wp.me/p2SZ3j-s61)
——————
ДОДАТАК- КОПИЈЕ „ФЕЈСБУК“ ДИСКУСИЈЕ У ОТВОРЕНОЈ ФБ ГРУПИ „УНМИК КОСОВО“ (685 ЧЛАНОВА)
————————————————————–
ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ:
Давенпорт: Преговарачка платформа са ЕУ је тајна, зато што намеравамо, поред Косова, да вам ампутирамо и остале највредније делове државе … (чланак који је изазвао „реакцију и контра-реакцију“)
Russians are coming- be ready to deal with it, or “turn your tail and run”…
ПРОГОН СЛОБОДНИХ МЕДИЈА: Режимско тужилаштво покреће поступак против ФБР портала !?
НОВИ СВЕТСКИ ПОРЕДАК- чланак због кога нам је амерички “хоумленд секјурити” колеџ послао “упозорење” ….
ПРЉАВА КАМПАЊА ПРОТИВ ПАТРИОТСКИХ МЕДИЈА СЕ НАСТАВЉА, ОВАЈ ПУТ НА ФБ МРЕЖИ…
ИНСАЈДЕР ЈЕ МАЛО НЕРВОЗАН: ПИСМО ФБР ОСНИВАЧА М НОВАКОВИЋА УРЕДНИШТВУ Б92…
————————————-
Референце:
http://www.tmcrew.org/news/nato/germany_usa.htm
https://www.facebook.com/darko.trifunovic.311
https://www.facebook.com/miodrag.novakovic
https://www.facebook.com/groups/422786171118022/635538599842777/?notif_t=like

Шта је заједничко „исламизацији, азилантизацији и регионализацији“ Србије !?
….Али наша влада је такође потписала и обавезу да прихвати (назад) и све остале азиланте који су у Србији били у транзиту и илегално се докопали Евроуније, шта више, прецизне ставке тих уговора обавезују Србију да прихвати и протеране азиланте из ЕУ, који немају ничије држављанство. Наравно, сада већ постаје јасније, зашто је „азилантски проблем“ у Србији у последњих пар година толико видљив и све више „болан“ за наше грађане- Једноставно Србија је постала једна од ободних „азилантских депонија“ Евроуније…
————
Шта је заједничко „исламизацији, азилантизацији и регионализацији“ Србије !?
28 новембар 2013, СРБски ФБРепортер
Пише: Миодраг Новаковић
————————-
АЗИЛАНТИЗАЦИЈА СРБИЈЕ…
Ових дана смо сведоци, спорадичних, али све више распрострањенијих и „жустријих“, протеста грађана Србије против „азилантизације“ њихових локалних заједница. Многи „душебрижници“ оптужују те јавне и спонтане манифестације забринутих грађана за ксенофобију, расизам, нехуманост, исл. Али да ли је то прави разлог (или једини разлог) за такво понашање наших грађана, који су и сами у огромном броју осиромашени, обесправљени и остављени на маргинама овог друштва- док истовремено широм Србије, и то више од две деценије, живе десетине хиљада протераних Срба (из наших бивших „братских република и покрајина“) у оронулим баракама, контејнерима, или приградским кућерцима- који се на развијеном северу нашег континента не би квалификовали ни као кокошињац !?
——————-
Још колико јуче, стотине огорчених грађана из Ушћа и Скеле, у близини Термо-електране Обреновац, су својим телима спречавали смештај- пар стотина, углавном тамнопутих азиланата, са „рога“ Африке и са Блиског Истока- у дотрајале бараке ТЕ Обреновац; Које по речима обреновачког председника општине Мирослава Чучковића, не испуњавају елементарне услове за живот, јер су у тим баракама разваљене све инсталације, нема грејања, недостају прозори итд.
Чучковић је такође поставио и питање безбедности ТЕ Обреновац, нашег стратегијског енергетског постројења, у чије „двориште“ држава намерава да усели пар стотина, углавном млађих мушкараца „војног доба“ (већина су иначе исламског порекла), за које није урађена никаква, или можда површна, безбедносна провера (ако је уопште била и могућа, с обзиром да већина њих долази без икаквих докумената)!? За саме мештане околних насеља, највећа је брига, да кад им се деца, супруге и ћерке враћају ноћу касно кући да им се нешто не деси (и крајем у коме живе „нови тамнопути суседи“, који им не улевају много поверења)…
Иначе ови азиланти стижу у „обреновачки комшилук“, управо „протерани“ од стране забринутих становника Боговађе, из њихове средине- у нову, такође „непожељну“. Слична прича се последњих пар година понавља широм Србије. Забележени су високопрофилни инциденти са азилантима у Бањи Ковиљачи, и више места у Војводини као и на другим локацијама…
Овде се поставља и оправдано питање, зашто је овај проблем оволико „интензивиран“ последњих пар година, да ли се ради само о „неразумевању“ грађана Србије, или просто о револту већинског и осиромашеног становништва, које не жели да им неко на већ постојећу властиту беду, прикачи и туђу, или можда наша осиромашена држава једноставно нема више ресурса за животно адекватне и безбедне институције, па ове несрећнике трпа где год им се укаже неко „празно пољанче“?
Или се можда овде ради о нечему другом? Јер на крају крајева, азиланти су на ове просторе стизали и у прошлости, и у другим сличним кризним временима, али никада у оволиком броју, и никада нису изазивали сличне негативне реакције локалног становништва (бар не на овој скали).
Својим истраживањем сам дошао до закључка, да се овде ипак ради о нечему другом.
———————
Наша држава, укључујући и њене „претходнице“, је већ деценијама потписница Женевске конвенције из 1951 и Протокола из 1967- о заштити избеглица. Ти акти обавезују државе потписнице да прихвате избеглице (азиланте) којима је у матичним земљама угрожено право на живот или слободу. И ту нема ништа погрешно, такви „азиланти“ већ више од пола века, стижу на наше просторе, и то углавном у транзиту, јер су им одувек биле атрактивније Западне државе, од ове наше- и по одобреном азилу у тим земљама, напуштају наше просторе за стално.
Такав тренд постоји и код ових данашњих „модерних азиланата“, већина једноставно жели да се дочепа „богате и просперитне“ Европе, или бар северно-америчког континента. Овде постоји само један мали проблем- тај „богати и просперитни“ Западни свет, њих једноставно не жели…
…Тај„мали проблем“, за нас у Србији, потом постаје много већи, јер ми овде имамо на власти прозападну, сервилну и бескичмену владу, који чини све да задовољи своје господаре у Бриселу- па макар и по цену „комплетне азилантизације и нихилизације“ наше отаџбине.
———————–
О чему се овде ради?
Наша западно-поданичка власт, је почевши од 2007, у склопу такозваних преговора са ЕУ „о придруживању“, потписала низ билатералних уговора о „ре-адмисији“ азиланата (али и других сродних докумената)- који се пре свега односе на обавезу пријема (и то по скраћеном поступку) протераних „лажних азиланата“ држављана Србије, из земаља Евроуније- али наша влада је такође потписала и обавезу да прихвати (назад) и све остале азиланте који су у Србији били у транзиту и илегално се докопали Евроуније, шта више, прецизне ставке тих уговора обавезују Србију да прихвати и протеране азиланте из ЕУ, који немају ничије држављанство. Наравно, сада већ постаје јасније, зашто је „азилантски проблем“ у Србији у последњих пар година толико видљив и све више „болан“ за наше грађане- Једноставно Србија је постала једна од ободних „азилантских депонија“ Евроуније…
———————-
Да документујемо горњу тврдњу…
Европа је већ дуже време припремала терен за овакво „коначно решење“ азилантског питања.
– Савет министара ЕУ је 1997 наложио потписивање билатералних уговора о ре-адмисији азиланата, и то не само држављана земаља потписница, већ и лица из трећих земаља у транзиту…
– Терен за такву одлуку је припремила Даблинска конвенција из 1990, која је ступила на снагу 1997 (исте године кад је донешена одлука ЕУ о „ре-адмисији“. Та конвенција је дефинисала „концепт трећих земаља“, што је био темељ за горњу одлуку.
– Амстердамским уговором из 1997, чланице ЕУ су препустиле своја овлашћења из области имиграције и „азилантизма“ Бриселу. Европска комисија, 2002 године доноси посебан пропис којим регулише проблем азиланата на целој територији ЕУ.
Дакле, из ових горњих аката, се јасно види да је „богата и просперитетна“ Европа све учинила са своје стране да (се)реши проблем азиланата- наравно на туђу штету.
—————————–
А сада, да видимо шта је осиромашена (и обогаћена евроатлантским осиромашеним уранијумом) Србија учинила, да би задовољила своје бриселске (НАТО) газде….
– Србија је у склопу споразума о придруживању прихватила беспоговорно све понуђене „билатералне уговоре“, и у складу са њима донела Закон о азилу 2007 (ступио на снагу 2008)- тим законом је јасно прецизирано да Србија има обавезу да прихвати назад (ре-адмисија) све азиланте које протерује Евроунија, укључујући и оне који нису њени држављани (то је уређено у посебној ставци билатералног споразума, који је у то време потписала Тадићева влада). Оно што је посебно индикативно, Тадићев режим је потписао и ставку да овај „билатерални азилантски споразум“ са Еврозаједницом (којој чак и не припадамо), има ПРИМАТ над свим осталим споразумима и међународним актима, које је Србија претходно потписала. Тако да се, по мом личном убеђењу, овде поставља и питање уставности таквих „деградирајућих“ правних аката које је потписала влада Србије са Евроунијом!?
Све ово што сам изложио у претходном пасусу, детаљано је описала професорка Факултета политичких наука у Београду, Дренка Вуковић, у свом научном раду под насловом: „Реадмисија и управљање емиграцијом“.
———————-
РЕГИОНАЛИЗАЦИЈА СРБИЈЕ…
29 августа 2009, свом раду под насловом „Докусурити српску државност“, старији научни сарадник Руске Академије наука, магистар Пјотр Искендеров, је у детаље описао планове Евроуније из 2008 да кроз такозвани процес „административно територијалне реформе“ трансформише Српску државу у „Заједницу српских региона (ЗСР)“.
ЕУ је 2008 наложила Србији горњи процес као услов за наводни пријем у Европску заједницу. Колико су евроатлантски колонизатори „немаштовити“, сведочи и примена исте терминологије (и методологије) коју ЕУ данас примењује на северу Косова, у форми „Заједнице српских општина (ЗСО)“, са идентичним циљем- елиминације Српске државе (на нашем вековном простору)!?
Но, кренимо редом…
– Приликом своје посете Београду 2008, ЕУ изасланик Јелко Кацин је отворено уценио српске власти „регионализацијом“ Србије, нагласивши да ће им бити укинута финансијска асистенција из Брисела, ако не испуне тај захтев.
– Одмах потом (2009) тадашњи председник Србије Борис Тадиће је иницирао тај „дезинтеграциони“ процес у Народној скупштини. Он је шта више, захтевао да се неке кључне ингеренције државе одмах пренесу на будуће регионе.
– У јулу 2009 Скупштина Србија усваја Закон о регионализацији, којим се Србија (у почетној фази) дели на седам региона. Овде је индикативно да је овај закон дефинисао и Косово и Метохију као један од региона Србије, али је Брисел одбио да тако нешто усвоји у својим документима, инсистирајући на посебном статусу Косова, под контролом цивилно-полицијске мисије ЕУ. Кацин је отишао и корак даље, нагласивши да „нерегулисани статус Косова“ не сме да буде препрека регионализацији остатка Србије. Том приликом је поново прибегао уценом, ускраћивања помоћи Србији из ЕУ фондова, ако не „заборави“ Косово…
– Као носиоци пројекта регионализације Србије, одређени су Млађан Динкић, Ненад Чанак и Бошко Ничић (Млађин „пајтос“ и Чанков колега у „Савету за децентрализацију“). Ничић није крио, да је регионализација осмишљена као оживљавање „социјалистичког конфедералног“ уређења Брозове Југославије, чији је концепт почивао на принципу „Слаба Србија, Јака Југославија“. У тој новој квази-држави (ЗСР) Србијом би управљала дводомна Скупштина са Већем региона и Већем грађана. Слично, Брозовој анти-српској Југославији, региони би имали право вета у односу на „републичку власт“, региони би били охрабрени да се директно повезују са „сродним“ суседним земљама, и од њих примају финансијску и сваку другу асистенцију. Другим речима- Албанија би била присутна у Јужном (прешевском) региону (где локални албански челници већ најављују интеграцију са Косовом, одмах по ступању на снагу „регионализације), Босна и Турска у Западни (рашки) регион, Мађарска у Војвођански, Румунија и Бугарска у Источи, Другим речима отвара се „Пандорина кутија“.
Док је посебна прича са Централним регионом (област Шумадије и Поморавља), овде се сада враћамо на „азилантизацију“ Србије. Наиме, према истраживању професора Искендерова, постоји план ЕУ да се у „Централни регион“ населе Роми из бивших чланица Југославије и других региона Србије. Тиме би дефакто Централни регион Србије постао „Ромска република“ са главним градом Нишом. Иначе ЕУ у последње време потенцира трајно решење ромског статуса (стварању ромске државе), али наравно изван самог језгра ЕУ. Очигледно је данашња, ослабљена, осирмашена и издана Србија, са квислиншком гарнитуром на власти, више него погодна дестинација за тај пројекат (бар у главама бриселских планера). За овако нешто је већ припремљен терен од стране Тадићеве гарнитуре, наиме потписани билатерални споразуми о „реадмисији“ азиланата, предвиђају „повратак у Србију“ ромских азиланата који нису наши држављани (и већина вероватно никада нису ни живели у Србији), или немају ничије држављанство (што је иначе чест случај са ромском етничком скупином).
—————–
ИСЛАМИЗАЦИЈА СРБИЈЕ…
Да би овај наш планирани „јад“ у форми дезинтеграције и десрбизације Србије био потпун, потрудио се и овај најновији плагијаторски Српски режим, оличен у „Станлију и Олију“ наше политичке сцене- Алексу Вучићу и Ивици „коферчету“ Дачићу, који поред распродаје најплодније Српске земље арапским шеицима, планирају и „мега-исламизацију“ Српских универзитета.
О чему се овде ради…
Према тврдњи министра просвете Томислава Јовановића (од 11 октобра 2013) Српски режим планира да у Србију „увезе“, посредством једне блискоисточне „родитељске“ фондације богатих арапских земаља, ни мање ни више- него 10,000 арапских студената.
По речима министра Јовановића, долазак ове једне целе дивизије младих арапских академских грађана у Србију (пре свега у Београд) би знатно ојачао нашу економију, и о нама створио бољу слику у свету!?
Ако занемаримо чињеницу, да је и Осама Бин Ладен био гакође просперитетни арапски академски грађанин из богате породице, као и већина терориста који су се обрушили авионима на америчке солитере у Њујорку и Пентагон 2001 године – сам долазак овакве читаве армије младих академаца из земаља са стриктним Шарија законом, би неизоставно за собом повукао одговарајућу „исламску инфраструктру“ у форми верских објеката, НВО, угоститељских објеката, и вероватно других „институција“…
УМЕСТО ЗАКЉУЧКА…
Сада се поставља питање, да ли је нама у Србији, са већ постојећим процесима исламизације југа Србије и Рашке области, потребна и оваква „академска исламизација“ наших универзитетских градова. Или је можда то све део једног ширег плана, стављања целе Србије „под турбан“.
Ако се пак све ово постави у шири контекст, горе споменуте- „азилантизације“, регионализације (читај ромизације) и ове последње „академске исламизације“, неизоставно се намеће закључак, да ће ова наша Србиј(иц)а постати комфорна за све друге, осима нас Србе!?
Или ја можда нисам у праву- уосталом сами извуците властите закључке…
М. Новаковић

Шта је заједничко „исламизацији, азилантизацији и регионализацији“ Србије !?
Шта је заједничко „исламизацији, азилантизацији и регионализацији“ Србије !?
28 новембар 2013, СРБски ФБРепортер
Пише: Миодраг Новаковић
————————-
АЗИЛАНТИЗАЦИЈА СРБИЈЕ…
Ових дана смо сведоци, спорадичних, али све више распрострањенијих и „жустријих“, протеста грађана Србије против „азилантизације“ њихових локалних заједница. Многи „душебрижници“ оптужују те јавне и спонтане манифестације забринутих грађана за ксенофобију, расизам, нехуманост, исл. Али да ли је то прави разлог (или једини разлог) за такво понашање наших грађана, који су и сами у огромном броју осиромашени, обесправљени и остављени на маргинама овог друштва- док истовремено широм Србије, и то више од две деценије, живе десетине хиљада протераних Срба (из наших бивших „братских република и покрајина“) у оронулим баракама, контејнерима, или приградским кућерцима- који се на развијеном северу нашег континента не би квалификовали ни као кокошињац !?
——————-
Још колико јуче, стотине огорчених грађана из Ушћа и Скеле, у близини Термо-електране Обреновац, су својим телима спречавали смештај- пар стотина, углавном тамнопутих азиланата, са „рога“ Африке и са Блиског Истока- у дотрајале бараке ТЕ Обреновац; Које по речима обреновачког председника општине Мирослава Чучковића, не испуњавају елементарне услове за живот, јер су у тим баракама разваљене све инсталације, нема грејања, недостају прозори итд.
Чучковић је такође поставио и питање безбедности ТЕ Обреновац, нашег стратегијског енергетског постројења, у чије „двориште“ држава намерава да усели пар стотина, углавном млађих мушкараца „војног доба“ (већина су иначе исламског порекла), за које није урађена никаква, или можда површна, безбедносна провера (ако је уопште била и могућа, с обзиром да већина њих долази без икаквих докумената)!? За саме мештане околних насеља, највећа је брига, да кад им се деца, супруге и ћерке враћају ноћу касно кући да им се нешто не деси (и крајем у коме живе „нови тамнопути суседи“, који им не улевају много поверења)…
Иначе ови азиланти стижу у „обреновачки комшилук“, управо „протерани“ од стране забринутих становника Боговађе, из њихове средине- у нову, такође „непожељну“. Слична прича се последњих пар година понавља широм Србије. Забележени су високопрофилни инциденти са азилантима у Бањи Ковиљачи, и више места у Војводини као и на другим локацијама…
Овде се поставља и оправдано питање, зашто је овај проблем оволико „интензивиран“ последњих пар година, да ли се ради само о „неразумевању“ грађана Србије, или просто о револту већинског и осиромашеног становништва, које не жели да им неко на већ постојећу властиту беду, прикачи и туђу, или можда наша осиромашена држава једноставно нема више ресурса за животно адекватне и безбедне институције, па ове несрећнике трпа где год им се укаже неко „празно пољанче“?
Или се можда овде ради о нечему другом? Јер на крају крајева, азиланти су на ове просторе стизали и у прошлости, и у другим сличним кризним временима, али никада у оволиком броју, и никада нису изазивали сличне негативне реакције локалног становништва (бар не на овој скали).
Својим истраживањем сам дошао до закључка, да се овде ипак ради о нечему другом.
———————
Наша држава, укључујући и њене „претходнице“, је већ деценијама потписница Женевске конвенције из 1951 и Протокола из 1967- о заштити избеглица. Ти акти обавезују државе потписнице да прихвате избеглице (азиланте) којима је у матичним земљама угрожено право на живот или слободу. И ту нема ништа погрешно, такви „азиланти“ већ више од пола века, стижу на наше просторе, и то углавном у транзиту, јер су им одувек биле атрактивније Западне државе, од ове наше- и по одобреном азилу у тим земљама, напуштају наше просторе за стално.
Такав тренд постоји и код ових данашњих „модерних азиланата“, већина једноставно жели да се дочепа „богате и просперитне“ Европе, или бар северно-америчког континента. Овде постоји само један мали проблем- тај „богати и просперитни“ Западни свет, њих једноставно не жели…
…Тај„мали проблем“, за нас у Србији, потом постаје много већи, јер ми овде имамо на власти прозападну, сервилну и бескичмену владу, који чини све да задовољи своје господаре у Бриселу- па макар и по цену „комплетне азилантизације и нихилизације“ наше отаџбине.
———————–
О чему се овде ради?
Наша западно-поданичка власт, је почевши од 2007, у склопу такозваних преговора са ЕУ „о придруживању“, потписала низ билатералних уговора о „ре-адмисији“ азиланата (али и других сродних докумената)- који се пре свега односе на обавезу пријема (и то по скраћеном поступку) протераних „лажних азиланата“ држављана Србије, из земаља Евроуније- али наша влада је такође потписала и обавезу да прихвати (назад) и све остале азиланте који су у Србији били у транзиту, и илегално се докопали Евроуније, шта више, прецизне ставке тих уговора обавезују Србију да прихвати и протеране азиланте из ЕУ, који немају ничије држављанство. Наравно, сада већ постаје јасније, зашто је „азилантски проблем“ у Србији у последњих пар година толико видљив и све више „болан“ за наше грађане- Једноставно Србија је постала једна од ободних „азилантских депонија“ Евроуније…
———————-
Да документујемо горњу тврдњу…
Европа је већ дуже време припремала терен за овакво „коначно решење“ азилантског питања.
– Савет министара ЕУ је 1997 наложио потписивање билатералних уговора о ре-адмисији азиланата, и то не само држављана земаља потписница, већ и лица из трећих земаља у транзиту…
– Терен за такву одлуку је припремила Даблинска конвенција из 1990, која је ступила на снагу 1997 (исте године кад је донешена одлука ЕУ о „ре-адмисији“. Та конвенција је дефинисала „концепт трећих земаља“, што је био темељ за горњу одлуку.
– Амстердамским уговором из 1997, чланице ЕУ су препустиле своја овлашћења из области имиграције и „азилантизма“ Бриселу. Европска комисија, 2002 године доноси посебан пропис којим регулише проблем азиланата на целој територији ЕУ.
Дакле, из ових горњих аката, се јасно види да је „богата и просперитетна“ Европа све учинила са своје стране да (се)реши проблем азиланата- наравно на туђу штету.
—————————–
А сада, да видимо шта је осиромашена (и обогаћена евроатлантским осиромашеним уранијумом) Србија учинила, да би задовољила своје бриселске (НАТО) газде….
– Србија је у склопу споразума о придруживању прихватила беспоговорно све понуђене „билатералне уговоре“, и у складу са њима донела Закон о азилу 2007 (ступио на снагу 2008)- тим законом је јасно прецизирано да Србија има обавезу да прихвати назад (ре-адмисија) све азиланте које протерује Евроунија, укључујући и оне који нису њени држављани (то је уређено у посебној ставци билатералног споразума, који је у то време потписала Тадићева влада). Оно што је посебно индикативно, Тадићев режим је потписао и ставку да овај „билатерални азилантски споразум“ са Еврозаједницом (којој чак и не припадамо), има ПРИМАТ над свим осталим споразумима и међународним актима, које је Србија претходно потписала. Тако да се, по мом личном убеђењу, овде поставља и питање уставности таквих „деградирајућих“ правних аката које је потписала влада Србије са Евроунијом!?
Све ово што сам изложио у претходном пасусу, детаљано је описала професорка Факултета политичких наука у Београду, Дренка Вуковић, у свом научном раду под насловом: „Реадмисија и управљање емиграцијом“.
———————-
РЕГИОНАЛИЗАЦИЈА СРБИЈЕ…
29 августа 2009, свом раду под насловом „Докусурити српску државност“, старији научни сарадник Руске Академије наука, магистар Пјотр Искендеров, је у детаље описао планове Евроуније из 2008 да кроз такозвани процес „административно територијалне реформе“ трансформише Српску државу у „Заједницу српских региона (ЗСР)“.
ЕУ је 2008 наложила Србији горњи процес као услов за наводни пријем у Европску заједницу. Колико су евроатлантски колонизатори „немаштовити“, сведочи и примена исте терминологије (и методологије) коју ЕУ данас примењује на северу Косова, у форми „Заједнице српских општина (ЗСО)“, са идентичним циљем- елиминације Српске државе (на нашем вековном простору)!?
Но, кренимо редом…
– Приликом своје посете Београду 2008, ЕУ изасланик Јелко Кацин је отворено уценио српске власти „регионализацијом“ Србије, нагласивши да ће им бити укинута финансијска асистенција из Брисела, ако не испуне тај захтев.
– Одмах потом (2009) тадашњи председник Србије Борис Тадиће је иницирао тај „дезинтеграциони“ процес у Народној скупштини. Он је шта више, захтевао да се неке кључне ингеренције државе одмах пренесу на будуће регионе.
– У јулу 2009 Скупштина Србија усваја Закон о регионализацији, којим се Србија (у почетној фази) дели на седам региона. Овде је индикативно да је овај закон дефинисао и Косово и Метохију као један од региона Србије, али је Брисел одбио да тако нешто усвоји у својим документима, инсистирајући на посебном статусу Косова, под контролом цивилно-полицијске мисије ЕУ. Кацин је отишао и корак даље, нагласивши да „нерегулисани статус Косова“ не сме да буде препрека регионализацији остатка Србије. Том приликом је поново прибегао уценом, ускраћивања помоћи Србији из ЕУ фондова, ако не „заборави“ Косово…
– Као носиоци пројекта регионализације Србије, одређени су Млађан Динкић, Ненад Чанак и Бошко Ничић (Млађин „пајтос“ и Чанков колега у „Савету за децентрализацију“). Ничић није крио, да је регионализација осмишљена као оживљавање „социјалистичког конфедералног“ уређења Брозове Југославије, чији је концепт почивао на принципу „Слаба Србија, Јака Југославија“. У тој новој квази-држави (ЗСР) Србијом би управљала дводомна Скупштина са Већем региона и Већем грађана. Слично, Брозовој анти-српској Југославији, региони би имали право вета у односу на „републичку власт“, региони би били охрабрени да се директно повезују са „сродним“ суседним земљама, и од њих примају финансијску и сваку другу асистенцију. Другим речима- Албанија би била присутна у Јужном (прешевском) региону (где локални албански челници већ најављују интеграцију са Косовом, одмах по ступању на снагу „регионализације), Босна и Турска у Западни (рашки) регион, Мађарска у Војвођански, Румунија и Бугарска у Источи, Другим речима отвара се „Пандорина кутија“.
Док је посебна прича са Централним регионом (област Шумадије и Поморавља), овде се сада враћамо на „азилантизацију“ Србије. Наиме, према истраживању професора Искендерова, постоји план ЕУ да се у „Централни регион“ населе Роми из бивших чланица Југославије и других региона Србије. Тиме би дефакто Централни регион Србије постао „Ромска република“ са главним градом Нишом. Иначе ЕУ у последње време потенцира трајно решење ромског статуса (стварању ромске државе), али наравно изван самог језгра ЕУ. Очигледно је данашња, ослабљена, осирмашена и издана Србија, са квислиншком гарнитуром на власти, више него погодна дестинација за тај пројекат (бар у главама бриселских планера). За овако нешто је већ припремљен терен од стране Тадићеве гарнитуре, наиме потписани билатерални споразуми о „реадмисији“ азиланата, предвиђају „повратак у Србију“ ромских азиланата који нису наши држављани (и већина вероватно никада нису ни живели у Србији), или немају ничије држављанство (што је иначе чест случај са ромском етничком скупином).
—————–
ИСЛАМИЗАЦИЈА СРБИЈЕ…
Да би овај наш планирани „јад“ у форми дезинтеграције и десрбизације Србије био потпун, потрудио се и овај најновији плагијаторски Српски режим, оличен у „Станлију и Олију“ наше политичке сцене- Алексу Вучићу и Ивици „коферчету“ Дачићу, који поред распродаје најплодније Српске земље арапским шеицима, планирају и „мега-исламизацију“ Српских универзитета.
О чему се овде ради…
Према тврдњи министра просвете Томислава Јовановића (од 11 октобра 2013) Српски режим планира да у Србију „увезе“, посредством једне блискоисточне „родитељске“ фондације богатих арапских земаља, ни мање ни више- него 10,000 арапских студената.
По речима министра Јовановића, долазак ове једне целе дивизије младих арапских академских грађана у Србију (пре свега у Београд) би знатно ојачао нашу економију, и о нама створио бољу слику у свету!?
Ако занемаримо чињеницу, да је и Осама Бин Ладен био гакође просперитетни арапски академски грађанин из богате породице, као и већина терориста који су се обрушили авионима на америчке солитере у Њујорку и Пентагон 2001 године – сам долазак овакве читаве армије младих академаца из земаља са стриктним Шарија законом, би неизоставно за собом повукао одговарајућу „исламску инфраструктру“ у форми верских објеката, НВО, угоститељских објеката, и вероватно других „институција“…
УМЕСТО ЗАКЉУЧКА…
Сада се поставља питање, да ли је нама у Србији, са већ постојећим процесима исламизације југа Србије и Рашке области, потребна и оваква „академска исламизација“ наших универзитетских градова. Или је можда то све део једног ширег плана, стављања целе Србије „под турбан“.
Ако се пак све ово постави у шири контекст, горе споменуте- „азилантизације“, регионализације (читај ромизације) и ове последње „академске исламизације“, неизоставно се намеће закључак, да ће ова наша Србиј(иц)а постати комфорна за све друге, осима нас Србе!?
Или ја можда нисам у праву- осталом сами извуците своје закључке…
М. Новаковић
„СОФА“: ДОКУМЕНТОВАНА ВЕЛЕИЗДАЈА СРПСКОГ РЕЖИМА (Орвелијански превод)
„…Ако и све ово није било довољно- окупатору се у наставку овог члана дају одрешене руке да по Србији гради властите објекте, и ту сврху доводи „иностране контракоре“, који се такође стављају изнад свих српских закона, и тек евентуално подлежу законима САД. Можете ли да замислите тај сценарио да по Србији вршљају у форми „војних контрактора“ САД, хрватске, шиптарске или бошњачке фирме, и да још буду стављене „изнад српских закона“.“
————
„СОФА“: ДОКУМЕНТОВАНА ВЕЛЕИЗДАЈА СРПСКОГ РЕЖИМА- „Орвелијански превод“ режимско-окупаторског уговора…
ТАДИЋ ПОТПИСАО „КАПИТУЛАЦИЈУ“ 2006, И ТИМЕ ДЕ-ФАКТО ЛЕГАЛИЗОВАО НАТО ОКУПАЦИЈУ СРБИЈЕ!
УВОД
…Ако и овај истинити политички хорор сценарио који произилази из наслова овог чланка није довољан, онда треба нагласити да је тај чин легализован у Народној Скупштини Србије 2009, од стране скупштинске већине, чиме је она озаконила рушење уставног поретка Србије- и то у форми овог Закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе САД о заштити статуса и приступу и коришћењу војне инфраструктуре у Републици Србији. Све је то лепо заведено 29 маја 2009 у Службеном гласнику РС под ознаком 42-09.
АНАЛИЗА ТАДИЋЕВОГ ЗАКОНА, КОЈИМ СЕ НАТО ОЗАКОЊУЈЕ КАО ОКУПАТОР…



ЗАКЉУЧАК

ТРАНСКРИПТ „ЗАКОНА О ПОТВРЂИВАЊУ СПОРАЗУМА ИЗМЕЂУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ВЛАДЕ СЈЕДИЊЕНИХ АМЕРИЧКИХ ДРЖАВА О ЗАШТИТИ СТАТУСА И ПРИСТУПУ И КОРИШЋЕЊУ ВОЈНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ“:
Члан 1.
Члан 2.
Текст Споразума у оригиналу на српском језику гласи: СПОРАЗУМ ИЗМЕЂУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ и Владе Сједињених Америчких Држава о заштити статуса и приступу и коришћењу војне инфраструктуре у Републици Србији
————————————————————————————————————–

Члан 3.
Члан 4.
Члан 5.
Статус особља Сједињених Држава Статус особља Сједињених Држава биће еквивалентан статусу административног и техничког особља Амбасаде Сједињених Држава у складу са Бечком конвенцијом о дипломатским односима од 18. априла 1961. године.
Члан 6. Ношење оружја и униформе Особље Сједињених Држава овлашћено је да носи униформу за време обављања службених дужности у вези са активностима у складу са овим споразумом и да носи оружје док је на дужности уколико је на то овлашћено сопственим наредбама. Стране ће сарађивати у предузимању неопходних мера ради пружања безбедности особљу Сједињених Држава и имовини у Републици Србији.
Члан 8. Уговори
Члан 9.
Члан 10.
Члан 11.
Члан 12.
Члан 13.
Потврђујући ово, доле потписани са овлашћењима својих влада потписали су овај споразум.
За Владу Републике Србије председник Републике Србије Борис Тадић, с. р. државни, За Владу Сједињених Америчких Држава секретар Condoleeza Rice, с. р.

Давенпорт: Преговарачка платформа са ЕУ је тајна, зато што намеравамо, поред Косова, да вам ампутирамо и остале највредније делове државе …
„Немојте да очекујете да ће српска и ЕУ заједничка издајничка платформа за преговоре бити јавни документи који ће да се налазе на интернету у овом тренутку“, рекао је Мајкл Давенпорт- тако несвесно одајући да у овом удруженом издајничком подухвату подметања“тајних платформи“ Српској нацији, учествују „раме уз раме“ бриселски неофашисти и београдски квислинзи …
*****
Давенпорт: Преговарачка платформа са ЕУ је тајна, зато што намеравамо, поред Косова, да вам ампутирамо и остале највредније делове државе …
петак, 22. нов 2013, 19:30 -> 21:08 Извор РТС- ФБР обрада
Превод са Орвелијанског текста РТС- „Зашто је преговарачка платформа са ЕУ тајна?“- на Српски, урадио Миодраг Новаковић

Све раде јавно да не би изгледало тајно попут садржаја издајничке платформе, чију суштину презентујемо у нашем тексту. На слици Српски премијер безпоговорно извршавава диктат „Не-добронамерне Евроуније“…
Основе за преговоре Србије и ЕУ наравно неће бити јавне, поручује шеф европске делегације у Србији Мајкл Давенпорт, јер као што смо то већ урадили на Косову и Метохији (присиљавајући грађане да гласају за „тајни статут“ ЗСО), тако сада и широј српској јавности хоћемо да увалимо „мачку у џаку“.
„Нажалост, пошто је наша позиција, још од нашег нелегалног доласка на власт (изборним преварама и лажним обећањима) бескичмена, против-уставна, и потпуно сервилна и подређена евроатлантским интересима- Србија на преговарачки оквир Уније не сме ни да помисли да утиче“, објашњава премијер Ивица Дачић.
Шеф европске делегације у Србији Мајкл Давенпорт рекао је да основе за преговоре Србије и Европске уније неће бити јавне, већ веома тајне. Нажалост, Србија на преговарачки оквир Уније не сме ми да помисли да утиче, објаснио је премијер Ивица Дачић.
Нацрт еврунијске уцењивачке платформе је, подсећа наш пуначки премијер (такође широј српској јавности познат и као „Коферче“), у јулу објавио загрижени „србо-терминатор“ Штефан Филе, али се о њему сада изјашњавају државе чланице (евроунијске фатаморгане), од којих су неке отворено непријатељске према Србији, попут рецимо Мађарске, из које ових дана стижу директни захтеви (посланица ЕУ Кристина Морваи) да се- отварање преговора са Србијом за улазак у ЕУ, услови давањем аутономије војвођанским мађарима.
Да ли ће „нормализација“ односа Србије са Србијом (сепаратистима и терористима из Приштине) бити поменута у сваком поглављу, то се итекако зна– и наравно да ће бити поменута сваки пут, све док „српски“ премијер Ивица „Коферче“ Дачић, не сервира Тачију ту столицу у УН, коју му је лично (пред тв камерама) обећао .
Уцењивачка платформа са којом ће Европа наступити у преговорима са Србијом биће тајна, јер је тако страшна и криминална по свом садржају, да чак и већински, национално и политички отупљени, део српске јавности, не би имао стомак за исту.
Нацрт текста који то дефинише, пре четири месеца представио је европски „обер-фирер“ за проширење ободних концентрационих кампова, али аријевске државе чланице амандманима могу да га мењају како им се ћефне- што су (како управо сазнајемо) на сву срећу браћа украјинци укапирали на време, и неофашистичкој ЕУ дали ногу- да би своју економску и политичку будућност потражили у савезу са, снажном у сваком погледу, братском Русијом и Евроазијском унијом- и тако избегли да се укрцају на „уклети еврунијски Титаник, који хита ка леденом брегу“- како је то данас на ТВ станици РТ, сликовито закључио угледни британски новинар Нил Кларк .
„Немојте да очекујете да ће српска и ЕУ заједничка издајничка платформа за преговоре бити јавни документи који ће да се налазе на интернету у овом тренутку“, рекао је Мајкл Давенпорт- тако несвесно одајући да у овом удруженом издајничком подухвату подметања“тајних платформи Српској нацији, учествују „раме уз раме“ бриселски неофашисти и београдски квислинзи .
Према његовим речима, ипак су у питању преговори две неједнаке стране (где он српску, чак и не сматра „страном“, већ обичним „отирачем за евроунијске цокуле“) и свака има своје интересе (где су интереси инквизицијских ЕУ званичника строго у корист Еворуније- док су интереси „српских пузећих преговарача“ строго на штету Српске нације), које они морају у тим преговорима да заступају. Наравно „српски пузећи преговарачи“ то морају да раде, не само из личних материјалних интереса, већ и да не би завршили као „летећи ћилим“(читај падајући) на бриселском аеродрому, попут нашег несрећног амбасадора Милићевића.
Ни премијер Србије не зна (и не сме да зна), како ће текст нових уцена и претњи Србији, изгледати. Уверен је да са тим „нису начисто“ (пошто су у игри очигледно „нечисте силе“-тако му је лично саопштио „Видовити Раша“), ни министри спољних послова који одлучују, јер долазе из земаља које имају симпатија и сажаљења за уштројене политичке ставове Србије, као и за политичке и моралне бескичмењаке који су јој данас на челу.
„Сада је он у фази усаглашавања, заоштравања, доусловаљавања итд., разне државе дају допунске инвкизицијске амандмане, јер су једва дочекале овај историјски тренутак када ће (они се надају) моћи да докусуре Србију.
Ја сам раније више пута коментарисао (али сам био под „утицајем неких супстанци“, тако да за то одбијам сваку одговорност) да нису добри неки амандмани који су дошли од Немачке (коју иначе волим више од ове „моје“ очерупане Србије) или је то био „нон пејпер“ (читај- обећање лудом радовање), пре него што су били амандмани који говоре о томе да би независност „косовске државе“, требало да буде услов за завршетак преговора о сваком важном поглављу“, рекао је (анти-српски) премијер Дачић.
Како је рекао, ми сматрамо да „нормализација односа“ не мора да се помиње у сваком поглављу, јер се тако беспотребно јавности презентује (потура под нос) наша издајничка активност, за коју би ми желели да и у овој фази остаје строго (јавна) тајна- бар док се не евакуишемо на оно острво у Пацифику, које је ЦИА купила нашој браћи по издаји- „отпорашима“ из Канваса, на челу са оним америчким шпијуном Срђом Поповићем.
Коначни текст ове велеиздајничке платформе биће тема прве међувладине конференције у берлинској „Вучјој јазбини“. Београд се нада да ће, бар оријентациони, датум конференције бити познат после седнице Европског савета 19. или 20. Децембра- и да ће исти бити заказан у првој (идемо на другу) половини овог века (дотле ће, како се надају сви „коферчићи“ и „коферчине“- они безбедно квасити своје „шапетине и шапице“, у сланој води Малдивских острва, у друштву својих издајничких пајтоса- „отпораша“.. .
Раније су као могући термини одржавања међувладине конференције помињани децембар или јануар, али у Бриселу постоји бојазан да ова издајничка и неспособна влада у Београду неће ни толико да траје- упркос чињеници да је очајни српски премијер данас присуствовао помпезном отварању „занатске радње за производњу олука и чункова“, у Баточини, у присуству неизбежног народног посланика Палме (у јагодинској јавности такође познатом и као Драган „Жирафа“). Наравно ту је био и његов чувени дувачки оркестар из Гуче, којим је за ову прилику лично дириговао Палмин кафански друг Моцарт…
За Вас и све Нас, прочитао између редова, Миодраг Новаковић

„АМБИВАЛЕНТАН СТАВ“ РУСКОГ ДИПЛОМАТСКОГ СЛУЖБЕНИКА „4 РАНГА“ ИВАНЦОВА О „ИЗБОРИМА“ ….
У наставку је глава 7 додатка 2, Резолуције УН 1244- на коју се позива Руска амбасада у саопштењу у доле приложеном (хтмл) прилогу:
7. Политички процес у правцу успостављања привременог оквирног спопразума који обезбеђује значајну самоуправу Косову, уз пуно поштовање споразума из Рамбујеа и начела суверенитета и територијалног интегритета Савезне републике Југославије (Србије) и осталих држава у региону, и демилитаризацију ОВК…
————–
А ово је кључни пасус тог саопштења:
„Став Русије по питању косовског регулисања остаје непроменљив. Он се темељи на одлукама Савета безбедности УН-а, пре свега резолуцији 1244. Подржавамо напоре руководства Србије у питању косовског регулисања, као и споразуме у процесу дијалога Београд-Приштина. У пуном капацитету то се односи на питања, везана за одржавање избора на Косову, формирање Заједнице српских општина на основу резултата ових избора.“
———————
Овде се ради очигледно о веома двосмисленом дипломатском речнику- Где Руси у први план истичу принципијелну подршку Резолуцији 1244 („Став Русије по питању косовског регулисања остаје непроменљив. Он се темељи на одлукама Савета безбедности УН-а, пре свега резолуцији 1244.“) , која недвосмислено подржава територијални суверенитет Србије, и залажу се да сва питања статуса Косова буду разматрана у оквиру резолуције- Овај став је очигледно подударан са досадашњим званичним ставом Москве…
Потом у наставку пасуса истичу да подржавају напоре руководства Србије („у питању косовског регулисања, као и споразуме у процесу дијалога Београд-Приштина. У пуном капацитету то се односи на питања, везана за одржавање избора на Косову, формирање Заједнице српских општина на основу резултата ових избора.“)- Овај део изјаве руског дипломате „4 ранга“ је у најмању руку дискутабилан, јер је контрадикторан Резолуцији 1244 коју званична Москва принципијелно и бескомпромисно подржава!?
…Јер ако је став Русије по питању Косова непроменљив и принципијелно подржава сва решења у оквиру Резолуције 1244 (и из истог разлога Русија одбија да призна Косово као „државу“)- онда је подршка српском руководству од стране дипл. службеника „4 ранга“ Петра Иванцова по „питањима“ илегалних (у односу на устав и суверенитет Републике Србије, који резолуција 1244 гарантује) албанских избора- у директној супротности са досадашњим званичним ставом Москве, јер и само одржавање (организација и учествовање „српске државе“ на овим изборима) нарушава Уставни интегритет (који гарантује Резолуција 1244) Републике Србије-
…Али на крају крајева, ово је само мишљење једног „парамедијског лаика“, можда ће умни правници и професионални дипломате, боље размрсити ово „дипломатско клупко“ службеника „4 ранга“ г. Иванцова, него што сам то ја успео у овом кратком осврту на овај најновији дипломатски „салто мортале“ (или можда се иза гвоздене дипломатске завесе одиграва нешто о чему ми „лаици“ не знамо?)…
Миодраг Новаковић
*****

ЂОРОВИЋ- НОВАКОВИЋ: КОМЕНТАР НА КОМЕНТАР (о најављеном државном удару на грађанске слободе у Србији))
Ко је права мета овог најављеног рата Вучећевог и Дачићевог казали су они сами: `брачунаћемо се и са екстремистима на политичким скуповима (Дачић)`; `Предлажемо да се блокирање саобраћајница сматра кривичним делом (СНС)`.
Дакле, Вучић и Дачић су палили свој Рајсхтаг да би имали изговор да се обрачунавају са својим политичким противницима и са радницима у штрајку!
Државни апарат који тренутно имају у рукама зато што су се користили бруталном изборном крађом (Дачић) и безочном изборном преваром (Вучић) одлучили су да искористе не у борби против нарко дилера из Великог Трновца који газе полицајце, не против нарко боса Османија који зато што је Шиптар и има заштиту НАТО обавештајаца може да се шета Београдом док полиција јури Шарића. Не, тај државни апарат неће искористити на да би бар 45 минута штитили Србе и манастире на КиМ од Тачија. Ту олако и преварно стечену моћ, Вучић и Дачић ће користити против својих политичких противника и радника у штрајку тако што ће нас прво све заједно прогласити хулиганима“.
(из отвореног писма Покрета Двери)
Биљана Ђоровић: Рећи не овом систему – обавеза је сваког мислећег појединца на планети!
У емисији “Без цензуре” о КОНТРОЛИ УМА – У рукама смо страшних психопата!
Биљана ЂОРОВИЋ: Базична психолошка операција која се спроводи над Србима је УБИСТВО КАРАКТЕРА НАЦИЈЕ!
-
Жандармерија- Кога они чувају данас, државу и свој народ? Или режимске узурпаторе и западне слуге? Да ли им је можда сутра намењена улога режимских „ескадрона смрти“? (М. Новаковић)
-
Миодраг Новаковић
Биљана овде покушава да нам презентује ширу слику- односно контекст у коме режим најављује репресивне мере против својих грађана, променом закона и увођења неких „тајних служби“, по узору на латино-америчке „ескадроне смрти“ (ми већ имамо прилике да видимо деловање тих „ескадрона“ на северу КиМ, где су разбијали „непослушне и празне“ гласачке кутије- следећи пут ће разбијати лобање својим грађанима!? То све раде на начин на који се води специјални рат против непријатељских ентитета- рецимо неке стране дражве, а не против својих грађана. Режим у контекст најаве нових противуставних „судских мера“ које задиру (и укидају) у основне грађанске слободе: слободу окупљања, изражавања, говора, права на ненасилне протесте, друге мирољубиве облике цивилне непослушности, као и слободу медија (дакле све саме фундаменталне вредности Европе у коју се куну)- ставља заједно хулигане на стадионима, нарко-дилере, терористе, и „екстремисте“ на политичким протестима!? Да су рецимо издвојили само „политичке екстремисте“, онда би буквално свима било јасно да се овде ради о обрачуну са политичким неистомишљеницима. На овај начин „трпања у кош“ свих заједно, као и исценираним нередима на стадионима (за које је иначе доказано, да навијачке групе контролишу, не само политичке партије из Србије, већ и тајне службе из земље и иностранства)- режим разводњава отпор код ширег грађанства, и свесно збуњује необавештене грађане, који ће у страху за личну безбедност, пристати на укидање властитих грађанских слобода зарад неке имагинарне безбедности. Та формула се већ успешно примењујеу већини западних земаља, нарочито у САД, где су многе грађанске слободе суспендоване у име борбе против фантомског непријатеља… Данас се диктатура у Србији уводи на велика врата, и овакво најављено насиље над законодавством не сме да се дозволи, нарочите не без учешћа шире јавности, односно народног референдума… Ово што ради Вучићев режим је само наставак државног удара на Уставни поредак Србије, који су недавно отпочели потписивањем „бриселског споразума“… Сада је императив да се зауставе по СВАКУ ЦЕНУ…
Од М. Новаковића, на горњу тему:
——————————ПОВЕЗАНИ ЧЛАНАК:

ВУЧИЋ: НЕМИЛОСРДНА БОРБА ПРОТИВ СВИХ ОРГАНИЗОВАНИХ ОБЛИКА ПАТРИОТИЗМА
„Борба за безбедност и сигурност нас на Дедињу, и свуда где се налазе издајници из владајуће олигархије биће најобимнија у историји Србије, усмерена против свих оних који покушавају да одбране уставни поредак Србије и угрозе нас издајнике“, рекао је Вучић .
———————-
ВУЧИЋ: НЕМИЛОСРДНА БОРБА ПРОТИВ СВИХ ОРГАНИЗОВАНИХ ОБЛИКА ПАТРИОТИЗМА У СРБИЈИ
петак, 08. нов 2013, 15:59 -> РТС- ФБР обрада
Превод Орвелијанског текста режимског РТС: „Вучић: Немилосрдна борба против криминала“ на Српски језик, урадио М. Новаковић…
***
Уследиће немилосрдна борба против свих родољуба и уставо-бранитеља у Србији, јер је немогуће играти се нашим разграђивањем државе, рекао за РТС Александар Вучић, после седнице Бироа за координацију служби безбедности. Предлажемо формирање тајне службе за борбу против организованог патриотизма и свих покушаја очувања Уставног поретка Србије.
На седници Бироа за координацију служби безбедности донета је одлука да се Влади предложи формирање Службе за борбу против организованог патриотизма,и Службе за рушење Уставног поретка Србије. На седници се разговарало и о угрожавању уставног поретка илегалне шиптарске „државе“ у северном делу Косовске Митровице, и о борби против свих организованих облика патриотизма на београдским улицама.
После седнице, први потпредседник Владе Александар Вучић рекао је за РТС да ће уследити немилосрдна борба против свих родољуба, јер није могуће дозволити им да нас спречавају у растакању државе. Међутим, како је рекао, „неће бити лова на сепаратисте (шиптарске, мађарске или било које друге националности), већ само на Српске уставобранитеље“.
Први потпредседник Владе рекао је и да држава „никако неће прогонити анти-српске терористе и сепаратисте, већ искључиво српске родољубе и уставобранитеље“.
„Борба за безбедност и сигурност нас на Дедињу, и свуда где се налазе издајници из владајуће олигархије биће најобимнија у историји Србије, усмерена против свих оних који покушавају да одбране уставни поредак Србије и угрозе нас издајнике“, рекао је Вучић .
Према његовим речима, јасно је да нисмо томе посветили довољно пажње и да ћемо сада морати да решавамо тај проблем на најозбиљнији и најтежи могући начин, јер не само „што нам гори под ногама, већ нам је тако наређено и из Брисела.
Ипак, како сазнаје РТС у наредних 10 до 15 дана уследиће највећа акција у историји Србије против свих родољубивих покрета и појединаца, а нарочито уставо-бранитеља.
Сазнајемо и да је дошло и до прегруписавања међу српским родољубима, тако да се данас формира јединствени патриотски фронт против бриселских поданика и узурпатора устава, државе на чијем су челу.
Због патриотских иступања током илегалног гласања у организацији нелегалне шиптарске „државе“ у Косовској Митровици, надлежни- и удружени шиптарско-сепаратистички и српско-издајнички органи, поднеће одговарајуће пријаве против српских родољуба, најавио је Вучић.
„За нас је теже у Косовској Митровици јер тамо немамо ефективну власт пошто смо претходно сами (илегално) укинули легалне институције државе Србије са намером да заокружимо шиптарску „државност“- али ћемо наћи начина и показати да ће бити кажњени сви они који су се дрзнули да се осећају Србима у Србији, и стану у одбрану уставног поретка своје државе, а они који су тврдили да ми из (не)српског режима тамо рушимо Српску државу, неће никада имати прилику да то докажу и покажу. У то нема никакве сумње- и за то вам дајем своју диктаторску реч“, навео је Вучић.
Говорећи о предстојећим догађајима, најаве организованог родољубља широм Србије, и поновљеним илегалним шиптарским изборима 17. новембра, Вучић је рекао да су веома лоше безбедносне процене за оба догађаја пошто му је „дојављено“ да све више Срба диже главу, и да на северу КиМ никада неће заживети шиптарска „држава“- али да ће зато београдски издајнички режим реаговати и обавити свој домаћи задатак, који им је задат у Бриселу (водећи рачуна да никоме од антисрпских терориста и сепаратиста не угрозе права- али да ће зато одузимати грађанска и људска права српским родољубима и патриотским организацијама широм Србије.
Ко ће убудуће имати право на обезбеђење државе и ротације поред Чеде Прашка, хрватских тајкуна, Наташе Кандић, Соње Бисерко, и остале анти-српске ђубради, на колима- биће познато када надлежни ураде нову безбедносну процену за све који сада користе то право, а таквих није мало ових дана.
Само у београдској полицији 450 полицајаца ангажовано је на обезбеђењу разних србомрзаца и велеиздајника- међу њих наравно убрајам и сам себе- закључио је у ретком изливу искрености потпредседник издајничке владе Александар Вучић.
За Вас и Све нас, написао Миодраг Новаковић

Руској Федерацији: Омогућите нам 45 минута да се обрачунамо са Екстремистима из Немањине 11 …
Ако је Запад имао такву дрскост, и дао себи за право, да 5 октобра 2000 организује и спроведе државни удар против тада легитимног и демократски изабраног председника Србије, и на власт у Србији доведе своју петоколонашку агентуру- онда Руска Федерација (по мени) има свако право (па чак и обавезу) да отворено и активно помогне новоформирани уједињени Српски родољубиви фронт- да са власти уклони „издајничке естремисте“ из Немањине 11 (Владе Србије), који су потписивањем и активним спровођењем против-уставног Бриселског споразума и низа пратећих уредби, починили кривично дело велеиздаје, и извршили практично још један „пост-петооктобарски“ државни удар.
***
Руској Федерацији: Омогућите нам 45 минута да се обрачунамо са Екстремистима из Немањине 11 …
6 новембар 2013, Српски Журнал
Пише: Миодраг Новаковић
——————-
Српски народ је ових дана на евротлантској ветрометини, препуштен сам себи, и немилости властитог „однарођеног“ режима, и његових бриселских налогодаваца.
Српски народ на КиМ се данас налази пред биолошком, културном и духовном „екстинкцијом“– којом му прете, поред шиптарских сепаратиста, и властодржци из Србије.
Београдски квислинзи нашем народу на КиМ спремају судбину идентичну судбини крајишких Срба. Са једном јасном дистинкцијом- геноцид и етничко чишћење над крајишким Србима је спровела једна страна држава- док ће овај „косметски“ остати упамћен у историји као „геноцид“ Српске државе над властитим народом.
——————-
У таквој ситуацији, када је домаћа власт узурпирана од стране евро-атлантске агентуре, и када се све водеће Западне силе упиру из петних жила, да трајно издвоје Косово и Метохију из уставног поретка Србије, и потом распарчају остатак земље- једина нада и спас за опстанак, не само косметских Срба у својој матичној држави, већ и за опстанак Српске нације на Балкану, јесте пријатељска Руска Федерација.
Лично верујем да је Српски народ заслужио, својим историјски доказаним савезништвом и пријатељством према Руској држави- да му у овим „армагедонским“ историјским временима Братска Русија пружи сваку помоћ, укључујући и „директно мешање“ у унутрашње послове Србије, јер „унутрашњи послови“ Србије које спроводи „западно-инсталирани“ српски режим, данас немају никакве везе са Српским националним интересима, већ представљају вољу и самовољу Западних сила (амбасада) у Београду.
Ако је Запад имао такву дрскост, и дао себи за право, да 5 октобра 2000 организује и спроведе државни удар против тада легитимног и демократски изабраног председника Србије Слободана Милошевића, и на власт у Србији доведе своју петоколонашку агентуру- онда Руска Федерација (по мени) има свако право (па чак и обавезу) да отворено и активно помогне новоформирани уједињени Српски родољубиви фронт- да са власти уклони „издајничке естремисте“ из Немањине 11 (Владе Србије), који су потписивањем и активним спровођењем против-уставног Бриселског споразума и низа пратећих уредби, починили кривично дело велеиздаје, и извршили практично још један „пост-петооктобарски“ државни удар.
———————-
Дакле, уједињеним родољубивим снагама Србије није потребна подршка братске Русије за још један „државни удар“, који је ионако већ изведен у режији издајничке владе, већ је потребна конкретна подршка да се поново успостави и заштити важећи Уставни поредак у Србији, и заштити национални и територијални интегритет наше земље.
Догађаји последњих дана на северу КиМ, јасно указују докле је спреман да иде распамаћени Српски режим, који од сепаратиста и узурпатора Свете Српске земље бестидно тражи дозволу, да уђе на север Косова и насилном (оружаном) интервенцијом „за 45 минута“ заведе „ред „међу припадницима властититог народа , које бестидно назива „екстремистима“.
Ако је Руској Федерацији до сада можда и недостајао чврсти доказ, да се овде ради о велеиздаји Србије од стране властитог режима (у виду напредњачко-социјалистичке коалиције)- онда је тај доказ ових дана изашао у форми једног званичног државног документа- „Издвојеном мишљењу“ о неуставности бриселских споразума и уредби Владе Србије“- троје часних и храбрих судија Уставног суда Србије .
——————————
Ми смо на страницама ФБР портала објавили тај документ у целини на следећем линку:
Ово троје часних судија- ДР ОЛИВЕРЕА ВУЧИЋ, КАТАРИНА МАНОЈЛОВИЋ АНДРИЋ И ДР БОСА НЕНАДИЋ – су недвосмислено доказале да је Уставни поредак Србије нападнут и угрожен од стране властитог режима (Српске владе) уз подршку и обструкцију председавајућег Уставног суда Слијепчевића и његових „уставних судских полтрона).
У издвојеном мишљењу се јасно види да је Влада Србије свесно нарушила Уставни поредак земље у сва четири случаја потписивања незаконитих докумената (владиних уредби) са сепаратистима из Приштине, и да је потом свесно саботирала и игнорисала све захтеве Уставног суда за достављање неопходне документације да би се судски поступак окончао, са јединим циљем- обструкције Уставног суда; И да би се издајнички споразуми са косовским сепаратистима и бриселским налогодавцима спровели до краја и на трајну штету Српске нациије.
Такође овај документ недвосмислено доказује је већина уставних судија непобитно утврдила неуставност Бриселског споразума и сва четири консеквента акта (уредбе) Српске владе- али такође доказује и да председавајући суда Слијепчевић, бирократсикм смицалицама и у сарадњи са владом, покушава да неразуман и нелегалан захтев владе- да се одлука суда (који је већ оценио неуставност свих горњих аката) одложи на додатних шест месеци (да би се Српска јавност и Народна скупштина Србије довели пред политику „свршеног чина“ када илегални Бриселски споразум и против-уставне уредбе владе заживе у пракси)- и да се додатно,ово неразумно нелегално одлагање одлуке суда на чијем је челу судија Слијепчевић, одложи за додатних 6 месеци- односно на читавих ГОДИНУ ДАНА !?
————————————
Ја се овде нећу упуштати у све детаље овог документа, који је свакако доступан свим заинтересованим на горњем линку, већ ћу у овом завршном поглављу, образложити кључни пасус издвојеног мишљења (односно оцене неуставности поступака и законских аката Владе Србије) ове три часне жене, судије Уставног суда Србије- који недвосмислено указује на катастрофалне последице овакве издајничке политике и потеза Српског режима…
ЦИТАТ КЉУЧНОГ ДЕЛА ЗАКЉУЧКА ОДЛУКЕ ТРОЈЕ УСТВНИХ СУДИЈА УСС:
„Застајањем са поступком у овом случају не отклања наступање штетних последица за физичка и правна лица, а посебно у ситуацији када доносилац оспорене уредбе ни у једном од три поднета захтева није указао на евентуалне штетне последице које би наступиле доношењем одлуке о касирању Уредбе. Управо обратно, даљим важењем и применом оспорене Уредбе продужавају се штетне последице њене неуставности, а одређивањем рока од шест месеци за застајање са поступком заправо се омогућава да неуставна Уредба у потпуности буде извршена.“
Прва реченица указује на опасност намерног временског одлагања одлуке Уставног суда, које ће неминовно довести до наступања „штетних последица за физичка и правна лица“ –Овде се ради о штетним последицама успостављања илегалне шиптарске државе на територији суверене Републике Србије. Те штетне последице ће угрозити „физичка и правна лица“- овде се ради о Српском народу на Космету и легалним државним институцијам државе Србије на северу КиМ.
Судије такође наглашавају да Влада Србије ни у једном од три поднета документа није доказала да би поништавање њених аката (уредби) са сепаратистима из Приштине наступиле било какве штетне последице по уставни поредак земље (што је сасвим логично- јер би поништавање незаконитих уредби владе ишло у прилог уставности).
Ови три часне жене- судије УСС, потом наглашавају да „даљим важењем и применом оспорене Уредбе продужавају се штетне последице њене неуставности“ –овде се недвосмислено указује на чињеницу да је Влада Србије потписивањем и спровођењем неуставних уредби са Приштином намерно произвела „штетне последице“ по Устав Србије, њену територију и посебно по Српски народ са КиМ- односно напала Уставни поредак властите земље. И да ће свака даљна примена тих споразума и уредби значити континиураино и свесно кршење Устава Србије од стране њеног режима.
Последња реченица је кључна за разумевање „велеиздајничке намере“ београдског режима- „одређивањем рока од шест месеци за застајање са поступком заправо се омогућава да неуставна Уредба у потпуности буде извршена.“- Овде судије Уставног суда јасно указују на позадину опструкције УСС од стране Владе Србије и председавајућег суда Слијепћчевића- а то је да се накнадним роковима од 6 месеци, блокира рад и одлука Уставног суда, и у међувремену Косово и Метохија у потпуности (илегално) издвоје из Уставног поретка Србије (као што то видимо ових дана на примеру залагања Српског режима да на територији властите државе спроведе по сваку цену изборе једне стране „државе“).
Дакле овде постоји очигледна намера српских властодржаца да се „неуставност“ у земљи одржи по сваку цену, све док се не заокружи државност илегалне шиптарске државе на територији АП Косово и Метохија, и потом Народна скупштина Србије и Српска јавност ставе пред политику свршеног чина…
———————–
Из свега овог јасно произилази да је Уставни поредак и опстанак Српске нације данас највише угрожен, не само од Западних хегемониста и њихових обавештајно-војних ресурса, већ пре свега од стране властитот петоколонашког режима из Београда („екстремиста из Немањине 11).
Такође је јасно, да Српски народ, а нарочито онај његов национално најсвеснији и најродољубивији корпус, није у стању да се самостално избори против такве удружене и западно спонзорисање издајничке машинерије, која поред контроле власти, контролише и све водеће медије…
…И такође је јасно, да у тој борби између „Давида и Голијата“ Српски народ може да изађе као победник само уз помоћ свог „великог Руског брата“.
Дакле Браћо Руси, помозите нам да сачувамо своју државу и нацију, и то данас, јер сутра нас више неће бити.
Снажна, територијално целовита, и национално независна Србија ће бити не само гарант опстанка Српске нације, већ и бескомпромисни пријатељ и гарант руских интереса на Балкану. Ако данас „падне“ Србија, следећа мета, наших заједничких непријатеља, биће Русија…
———————–
БРАЋО РУСИ- „ОМОГУЋИТЕ“ НАМ САМО 45 МИНУТА, ДА СЕ ОБРАЧУНАМО СА ЕКСТРЕМИСТИМА ИЗ НЕМАЊИНЕ 11… И НИШТА ВИШЕ НЕЋЕ БИТИ КАО ПРЕ…
У име свих Српских Родољуба, публициста и аутор М. Новаковић