Category: УРЕДНИКОВ ИЗБОР
ПОЗАДИНА ЕТИКЕТИРАЊА СРПСКИХ РОДОЉУБА ОД СТРАНЕ „ЕВРОАТЛАНТСКИХ ФАШИСТА“ И ГЛОБАЛИСТИЧКИХ МЕДИЈА…
Ако знамо, да ми живимо у земљи, која је последњих седам деценија грађена на „коминтеровским вредностима“ анти-фашизма, комунизма (касније социјализма- значи друге, вероватно још више атроцијске врсте политичког тоталитаризма) и да је тај пост-комунистички тоталитаризам итекако данас присутан, не само у политичким структурама које су на власти у Србији, већ и у многим „националним“ институцијама- Онда и лаику постаје јасно, да се овде ради о „замени теза“, односно да џелат на себе преузима улогу жртве…
————————
ПОЗАДИНА ЕТИКЕТИРАЊА СРПСКИХ РОДОЉУБА ОД СТРАНЕ „ЕВРОАТЛАНТСКИХ ФАШИСТА“ И ГЛОБАЛИСТИЧКИХ МЕДИЈА…
28 децембар 2013, СРБски ФБРепортер
Пише: Миодраг Новаковић
——————————
Свакодневно смо сведоци „провидне“ замене теза од стране режимских „спинера“ и њихових медијских „синера“(грешника) – који услед своје интелектуалне импотенције и страха од уступања „мега-медијског“ простора својим неистомишљеницима- прибегавају организованом и оркестрираном медијском, али често и јавном (понекад и физичком) линчу својих неистомишљеника…
…Догодило се пре пар седмица на Филозофском факултету, када је добро логистички организована и инструментализована група младих „антифашиста“ ометала трибину о ГМО- односно учешће у јавној расправи познатог публицисте и еколошког активисте Биљане Ђоровић, и представника Двери, експерта за ГМО Мирослава Живковића…
…Догодило се и јуче на званичној седници Скупштине града Земуна, када је „општинска режимска клика“ спречила одборника Двери да у дневни ред уврсти веома виталну тачку о непланском и дивљем насељавању Земуна (повод је био тај што је одборник Тврдишић уместо исполитизоване и идеолошке речи „ром“ користио народну „циган“).
Наравно, у оба случаја, неистомишљеници и политички опоненти су спремно „крштени“ изразима: фашисти, десничари… отворено су вређани национални и верски симболи Српске нације, и јавно су изречене многе друге увреде. Наравно, све то некажњено, и медијски игнорисано, или Српској јавности накнадно представљено у „искривљеном светлу“.
Ако се питате како је то могуће, одговор је једноставан- такве ствари се данас у Србији раде уз отворену подршку и учешће режима, и њихових спонзора, у виду- западних амбасада, односно налогодаваца из Брисела и Вашингтона. Све је то једноставно део осмишљеног „духовног и културног геноцида“ над Српском нацијом…
———————
Још педесетих, Џорџ Орвел је писао да је политичка употреба појма „фашизам“ постала бесмислена. Орвел је нагласио да је тај појам изразито политизован и коришћен за дискредитацију појединаца или одређених група, и да самом таквом употребом тај израз губи свој смисао. Он појам фашизма везује за „систем“- идеолошки, државни, политички, империјалистички исл…
…Тако, да ако у Србији данас и постоји фашизам као појава, по овом Орвеловом тумачењу, он може да буде једино „системски и институционализовани“- односно спроведен од стране државе, или владајућих политичких партија, а не појединаца и маргинализованих група !?
Орвел је још пре више од пола века указао на тенденцију да се сви национализми, чак и ако они презентују оправдану борбу за национална права (као што је то рецимо случај у данашњој Србији), етикетирају као „фашизми“- шта више, да се било какав организовани покушај јавног деловања, уколико није по вољи оних других, једноставно прогласи „фашизмом“.
Ако знамо, да ми живимо у земљи, која је последњих седам деценија грађена на „коминтеровским вредностима“ анти-фашизма, комунизма (касније социјализма- значи друге, вероватно још више атроцијске врсте политичког тоталитаризма) и да је тај пост-комунистички тоталитаризам итекако данас присутан, не само у политичким структурама које су на власти у Србији, већ и у многим „националним“ институцијама- Онда и лаику постаје јасно, да се овде ради о „замени теза“, односно да џелат сада на себе преузима улогу жртве !?
Ако погледамо дефиницију фашизма у разним енциклопедијама на интернету, видећемо да се она углавном примењује као опис „идеологије државне репресије над личним слободама“ (Википедија). Дакле, ако познајемо стање слободе медија у данашњој Србији, стање личних слобода- пре свега, слободе окупљања, говора и протеста, онда је очиглено да је једина страна на коју може да се примени идеолошка квалификација „фашизама“- режим који је данас на власти у Србији, што сам ја и учинио у својој последњој анализи под насловом: „НационалСоцијалистичка“ Страховлада- Или политика једног Бешчашћа“.
———————————
„Етикетирање“ идеолошких противника оваквим (претходно наведеним) тешким вербалним квалификацијама, није данас присутно једино у Србији, мада овде поприма димензије параноје и „лова на вештице“- ова појава је такође веома присутна и такозваним високо цивилизованим западним земљама.
————————————-
Професор Калифорнијског државног универзитета (хрватског порекла) Том Сунић наводи опасности од овакве неодговорне политичке употребе појма фашизма, називајући такве појаве „совјетизацијом“ Западног друштва. Професор Сунић каже да свако ко жели да дисквалификује либералне или неке друге вредности, данас посеже за таквим квалификацијама. Он тврди да је таква пракса видљиво присутна у последњих тридесет година на Западним високошколским институцијама, који су се претворили у „политичке комесаријате“- где је су професори доведени у ситуацију да више воде рачуна о „политичкој коректности“ својих наступа, али такође и својих студената (чији цензори постају на тај начин), него усавршавању својих академских вештина и промоцији интелектуалних вредности.
Он конкретно наводи пример (зло)употребе речи анти-семитизам, нацизам, и фашизам, где се инсистирањем на институлизацији префикса „анти“ (семитизам) и појмова фашизам и нацизам, тим терминима тако даје „негативна легитимација“ и одрживост у јавној употреби чак и онда „када би сви анти-семисти, нацисти и фашисти (хипотетички) нестали- по Сунићу ти идеолошки произведени термини (од стране „система“) би се онда „регенерисали“ тражећи (измишљајући) оне којима би могла да се прикачи таква етикета, као симбол новог универзалног зла.
Као пример такве само-инкриминације и идеолошког етикетирања, па чак и пенолошког санкционисања, професор Сунић наводи данашњу Немачку, где Кривични закон предвиђа кажњавање „за погрешно приказивање историје“, не само немачке ратне прошлости, већ рецимо и улоге „савезника“ у рату. Ако се узме у обзир да истим законом у Немачкој није дефинисан ни холокауст, чаки ни опис геноцида над јеврејима, а да истовремено немачки устав гарантује пуну слободу говора- онда су по Сунићу отворена врата за системске злоупотребе таквог закона.
—————————–
Злоупотребе термина „фашизам“ су забележене и у области верских слобода и религијских опредељења. Тако се на Западу данас комотно етикетирају разне верске групе као фашистичке, зато што то погодује политичкој и ратној агенди водећих Западних сила.
Рецимо Хиндутва група у Ираку, Исламистички ирански режим, Исламске побуњеничке групе у Ираку- све се оне данас од стране водећих НАТО земаља, пре свега Америке, декларишу фашистичким.
Иста логика се примењује према марксистичким револуционарним покретима у Индији- УСФИ и Хекматистима (како наводи Википедија). Интересантно је да на страницама ове интернет енциклопедије пише да је употреба израза фашизам, у смислу изворне дефиниције, заправо најприкладнија за опис државно монополистичког капитализма базираног на војно индустријском комплексу, какав је постојао у Америци 60их година !?
Наравно, многи водећи Западни интелектуалци и данас декларишу амерички нео-либерални капиталистички концепт, као отворено фашистички…
———————————————-
О политичкој злоупотреби појма „фашизам“ је доста писао и угледни амерички интелектуалац Доналд Шнајдер.
Његово истраживање (анкета) америчких грађана је показало да 85 посто испитаника немају појма шта значе изрази „фашизам и комунизам“ али верују да се ради о „лошим речима“.
Шнајдер у указао на чињеницу да је реч „фашизам“ једна од најчешће коришћених речи у америчким изборним кампањама (од стране свих учесника) управо из разлога што просечан грађанин нема појма шта је права дефиниција тог израза, али зато „зна да се ради о лошој речи“. Овде је очигледно да се ради политизацији и злоупотреби тог идеолошког термина…
————————————–
Други угледни амерички интелектуалац Марк Ејмс, је пре пар година, у свом раду „Слобода, само још једна реч која замењује фашизам“, описао да је интернационалној злоупотреби термина „фашизам“ највише допринела америчка про-владина НВО „Фридом Хаус“, коју је 1941 основала Елеонор Рузвелт (супруга америчког председника Теодора Рузвелта).
Као пример злоупотребе тог термина у иделошко-пропагандном рату, Марк Ејмс је цитирао речи Џејмса Вулсија, председника „Фридом Хауса“ који је пре пар година у интервјуу за Радио Европу отворено изјавио да је „главни циљ“ њихове пропаганде Русија- да би потом више пута узастопно етикетирао „Путинову Русију“ као фашистичку. Наравно исти „Фридом Хаус“ има можда најзаслужнију улогу у инстигирању анти-владиних немира у Украјини ових дана. Ако свему томе додамо чињеницу, да јеј Џејмс Вулси до недавно био на челу америчке ЦИА, онда се добија комплетна слика и позадина оваквог интернационалног „фашистичког етикетирања“ својих идеолошких и стратешких опонената.
———————————-
„Неизоставна пропагандна одлука актуелног политичког сукоба у данашњој Србији, у све већој мери постаје бесмислено етикетирање, то јест прозивање супротне стране за фашизам, уз самоповезивање на антифашизам. Као што потпуно неосновано владајући антисрбски кругови упорно поистовећују србски национализам са фашизмом…
…Поистовећивање србског национализма са фашизмом већ је потпуно компромитовано, истрошено и неубедљиво. Ово најчешће долази од стране оних који ни о фашизму не знају скоро ништа, јер у супротном, знали би да је фашизам идеологија настала у конкретном народу и времену и да није намењена копирању нити имитирању. Супротно, али ни мало исправнија тенденција долази из кругова који данашњи србски националистички отпор глобалном завојевачу настоје да прогласе антифашистичком борбом…
(цитат из текста „Бесмисао србског антифашизма“)
——————————————————
По Дејану Савићу (његов текст из 2012 „Пројекат: Србија земља фашизма“)- „Фашизам је систем јачања државе или народа или колективитета, без обазирања, па чак и вршењем репресије,против права појединаца, то јест индивидуалних права појединаца“
И по овој дефиницији фашизма, очигледно је да се на примеру данашње Србије етикета фашизма једино може прикачити постојећем напредњачко-социјалистичком режиму, а не родољубивим појединицима, независним интелектуалцима и патриотским покретима!?
Дејан потом каже: „Када сваког политичког или идеолошког противника називате фашистом, понашате се фашистички. Антифашисти су савремени фашисти.“
——————–
У свом тексту „Друга Србија и фашизација Срба“, Златан Богдановић доказује зашто у Србији нема фашизма, тамо где га „виде“ режимски идеолози и њихови налогодавци, али такође и указује на опасност такве (про)режимске индоктринације, којој су свакодневно изложени грађани Србије:
„У односу на суседну Хрватску, а тек на Мађарску, Србија је попут доброћудне земље дембелије. У Србији нема таквих и тако популарних певача попут чувеног Томпсона, нити странке попут праваша, нити има масовних демонстрација против увођења службених табли на писму неке националне мањине у неразвијеној општини У Србији нема странке попут мађарског Јобика, а камо ли да се таква странка налази у парламенту или учествује у власти. Нема чак ничег налик Фидесу Виктора Орбана, а камо ли неког попут тог истог Орбана.
У Србији нема параде нациста као у прибалтичким државама. У српском парламенту не седе посланици ничега налик грчкој Златној зори. У Србији нема антимуслиманских партија попут оне у Холандији, нити је могуће замислити постојање партије која се зове Прави Срби, по угледу на финску партију Прави Финци. У Србији нема чак ни нечег што би подсећало на аустријску Слободарску партију, нити на покрете какви постоје у Шведској, Шпанији, нити има клерофашистичких странака каквих имамо у Пољској. Замислимо у Србији постојање Лиге српских породица по угледу на Лигу пољских породица!
Истина је, у Србији постоје политички и верски екстремисти, постоје расисти, ксенофоби, антисемити, шовинисти, сви они постоје, али зар такви не постоје свуда по државама ЕУ, па су чак ту и тамо на власти? Још их у Србији мало и има, с обзиром да је та „фашизација“ заправо последица невиђеног денацификаторског вербалног терора постпетооктобарских власти, медија, невладиних организација, интелектуалаца, уметника, политичара, страног фактора итд., него некакве ендемско-патолошки српске склоности ка фашизму и расизму.
Свако појављивање разних гротескних ликова из тзв Друге Србије на националним фреквенцијама у овој земљи створи најмање стотину нових „фашиста“. На појаву неких индивидуа многи у Србији аутоматски и несвесно реагују напрасном аутофашизацијом као својственом одбрамбеном рефлексу.
На сваки талас неконтролисане медијске хистерије поводом стварног или умишљеног говора мржње или каквог графита, просечан становник Србије, гледалац тих медија, згрожен таквом паником, може да реагује једино развијањем симпатије спрам сваког ко је томе изложен.“
————————
На крају, уместо властитог, закључке по обичају препуштам читаоцима.
Ја лично немам дилему, с које стране „евроатлантске завесе“, у данашњој Србији се налазе прави фашисти– а ви?
М. Новаковић
——————————————————–
РЕФЕРЕНЦЕ:
http://orwell.ru/library/articles/As_I_Please/english/efasc
http://exiledonline.com/freedoms-just-another-word-for-fascism/
http://en.wikipedia.org/wiki/Fascist_(insult)
http://www.westernrevival.org/double_talk.htm
http://plato.stanford.edu/entries/nationalism/
http://srbin.info/2013/04/30/zlatan-bogdanovic-druga-srbija-i-fasizacija-srba/
НОВАКОВИЋ: „НационалСоцијалистичка“ Страховлада- Или политика једног Бешчашћа…
…То је једноставно предаторски закон природе, којим се руководи овај нацистички глобалистички поредак- Ништа не привлачи боље лешинаре и хијене, од полуживог трупла, а то на жалост данас јесте ова наша мученица Србија, једно полуживо и располућено трупло, којим се хране, не само спољни предатори, већ и ови наши домаћи, режимски (које смо уосталом ми сами довели на власт оног трагичног 5 октобра, када смо у „нео-глобалистичким ешалонима“ јуришали на своју државу, и спаљивали властиту Народну скупштину- да би данас сви ти заведени „јуришници“ завршили као последњи „Игоови јадници“, а њихови „политички комесари“ (отпораши и канвасовци) се башкарили на приватним острвима на Пацифику, отворено се подсмевајући нашој муци и пропасти…
*******
„НационалСоцијалистичка“ Страховлада- Или политика једног Бешчашћа…
17 децембар 2013 СРБски ФБРепортер
Пише: Миодраг Новаковић
—————————————
Српски Титаник, чији капетан седи у Бриселу, а унајмљена посада и богаташи у чамцима за спашавање- док је обичан народ закључан у потпалубљу- хита пуном паром ка својој леденој судбини, и када се евроатлантски вртлог затвори над њим, на површини вероватно неће остати трагова, да је икада и постојао…
У свету постоји мало (али много вероватније ниједан) народа на чијем челу седе људи, заклети (неком другом) да униште ту свој државу и народ, чијих „сељачких опанака“ и Светиња се тако отворено стиде- а да се тај народ овако резигнирано, и поданички беспоговорно препушта планираној трагичној судбини!?
Сви претходни, „постпетооктобарски“ режими, су ревносно радили да нам државу и нацију разграде, за рачун својих Западних господара- Али ниједан то није чинио са овако беспоговорном ревношћу, острашћеношћу и нескривеним анимозитетом према властитом народу- као што то данас чини овај трагикомични трио састављен од:
– самоубилачког параноида Вучића а.к.а. Алекс, који је у себи објединио све државне и партијске функције,
– Вечитог чепића за шуљеве свих „анте & пост“ петооктобарских (анти)српских режима, џемкастог и „неприродно руменог“ премијера Дачића а.к.а. „Коферче“ (који више воли пендрек и „Тачијев рукољуб“ него леба да једе),
– И на крају наравно оног ноторног идеолошког превратника, националистичког мутанта, и дописног „доктора наука“, а.к.а. „казанџија из Бајчетине“ који нам је и закувао ову „брљу“…, друга, брата и господина Николића (у народу познатијег као „Тома Гробар“)…
Дакле, они нам отворено раде о глави, и што дубље засецају режимском сабљом у наше вратове, ми и оно мало остатка од наших глава, забијамо још дубље у песак. Вероватно надајући да ће та ноћна мора проћи сама од себе…
…(Само се надајмо, и све док нас има, па чак и када остане последњи од нас, и он нека се нада. Ко зна можда је тако и боље- да нас овде на родној груди гиљотинира наша рођена издајничка рука, него сутра да завршимо као сапун у евроунијским конц-логорима!?)
———————-
Приметили сте у наслову да сам режимску страховладу описао као „национал-социјалистичку“, односно отворено сам је упоредио са нацистичком– Википедија: (Нацизам или националсоцијализам (нем. Nationalsozialismus), односи се углавном на тоталитарну идеологију и праксу Националсоцијалистичке немачке радничке партије (Нацистичке партије, на нем. Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei или скраћено NSDAP)…
…То сам наравно намерно урадио, да бих указао на тоталитарни, недемократски, и репресивни карактер данашњег политичког режима- као што то можемо да видимо на безбројним примерима ових дана. Овај „наш“ Евроунији лојалан режим вуче потезе од којих (неких) се отворено згражавају и ограђују, чак и његови бриселско-вашингтонски налогодавци-
Ево шта рецимо о Србији ових дана пише(31.10.2013) угледни “Financial Times”>
Mr Vasic fears Brussels and Washington may turn a blind eye to democracy and media freedoms in Serbia provided its government “complies and delivers” on issues such as Kosovo. One senior foreign diplomat insists the EU will be vigilant. “With the opening of [membership] negotiations, Serbia and the government are going to be much more under the spotlight,” he says. “If they stray from the path of reform on big things like independence of the judiciary, they’re going to be upbraided.”
Господин Васић страхује да су Брисел и Вашингтон спремни да игноришу ускраћивање демократије и медијских слобода у Србији, под условом да Српска влада беспоговорно „преда“ Косово. Један угледни европски дипломата инсистира да ће ЕУ бити на опрезу- „Са новом фазом преговора о чланству у ЕУ, Србија и њена влада ће бити изложени скрутини“, он тврди- „Ако напусте зацртану стазу реформи,нарочито на крупним стварима као што је независност судства, биће стављени на поводац“
—————————-
Наравно нама није потребно тумачење људских слобода и независности судства у Србији, од стране угледног британског недељника, или неког високо рангираног ЕУ дипломате. Ми смо свакодневно сведоци веома озбиљних аномалија не само нашег судства, већ и насиља над уставним поретком земље, које може да се пореди једино са „ауто-државним ударом“.
Врхунски фијаско српске „национал-социјалистичке“ политике јесте Косово, где је српски режим успео за пар месеци да изведе оно што шиптарски терористи и сепаратисти на челу са ратним злочинцем Тачијем нису успели ни за две деценије- да заокружи „државност“ овог сепаратистичког ентитета на властитој и још увек међународно признатој територији.
Ових дана све њихове приче о остваривању аутономије и засебности неке фантомске заједнице општина на северу КиМ падају у воду. ЕУ званичници и шиптарски сепаратисти терају отворену спрдњу са срспким режимом (а ко не би) дозвољавајући „стидљиво“ да та заједница евентуално добије ингеренције неке уштројене НВО.
Овде је потребно додати да оваквом насиљу над Српским уставом и отвореном кршењу уставног поретка земље, отворено и бестидно, доприноси и највиши судски орган Србије- Уставни суд, који под „про-режимском“ палицом „суца“ Слијепчевића, не само одбија да пресуди у предмету легално заведених безбројних тужби (грађана и организација) о уставности Бриселског споразума и осталих пратећих илегалних аката потписаних између Владе Србије, Евроуније, и приштинских сепаратиста, већ штавише отворено саботира тај процес, стално га одлажући у недоглед (вероватно по узору на бешчасни хашки процес др Шешељу?)
Нашем, себи препуштеном, изданом и проданом косметском народу ових дана, бивши шиптарски УЧК терористи, сада одевени у рухо „цариника и полицајаца“ бездушно наплаћују царине и остале хараче, на потпуно логистички опремљеним „граничним прелазима“, чији легитимитет са наше (северне) стране обезбеђују Српски цариници и полицајци, чији је задатак да обезбеде, не фунционисање државе Србије, на шта их иначе устав и заклетва обавезују, већ да обезбеде постојање и функционисање „терористичке државе“ на властитој територији…
Ових дана Приштина отворено најављује прикључивање већинских (суседних) шиптарских општина Северу, чиме ће се преостали Срби у „северном гетоу“ свести на мањину, и тако аутоматски обезбедити мајоризација шиптарске већине над Србима- у свим пољима, а пре свега судству и полицији. Што јесте претпоставка за свеобухватно етничко чишћење Севера КиМ од Срба. Уосталом тај сценарио је постао очигледан, оног момента када су шиптарски сепаратисти готово листом одбили да приме „у своје редове“ бивше припаднике МУП-а Србије, који су иначе по наређењу из Београда већ били спремни да изразе беспоговорну лојалност ратном злочинцу Тачију и „уставном поретку републике косово“- али ни таква „учк лојалност“ им није помогла да не буду елиминисани са списка.
У свему овоме је најжалосније и најтрагичније, што је увод у све ово била једна бесомучна анти-уставна и анти-српска кампања „српског режима“, зачињена претњама, застрашивањима, уценама, медијским испирањем мозга- усмерена против косметског српског живља, пре свега оног на северу КиМ. На жалост, изгледа да је један миноран (али довољан да обезбеди легитимитет шиптарским квази-изборима) на све то и насео.
———————————-
…И сада, када се показује и наличје ове прљаве режимске игре, из Брисела и „берлинске Вучје јазбине“, нам стижу нове уцене. По принципу, „вруће – хладно“, или „мотка – шаргарепа“- Челична леди Ештон нам пружа листић шаргарепе у виду „датума за датум“, док нам немачки Рајхстаг (сада Бундестаг) прети новим „блицкригом“ (батином) да уколико сами не „обуздамо своје дете док га силоватељ напаствује“, односно сами не омогућимо ратном злочинцу Тачију да стекне „пуноправни посед“ над највреднијим делом наше отаџбине- јер супротно, наравно нећемо добити „датум за датум“!?
На жалост, у Србији је данас много резигнираних грађана, који су спремни зарад „америчке жваке и швабске кобасице“, да се одрекну и сами себе, а камоли југа Србије- надајући се вероватно да ће ту и бити крај ове ноћне море. Несвесни да краја нема све док постоји и један педаљ Српске земље у нашем поседу. Пандорина кутија је тек сада отворена, и многа, вероватно и много већа зла нас очекују, али не више тамо негде далеко, у некој „косовској или личкој забити“, већ у нашем дворишту, сокаку, суседном атару…
…То је једноставно предаторски закон природе, којим се руководи овај нацистички глобалистички поредак- Ништа не привлачи боље лешинаре и хијене, од полуживог трупла, а то на жалост данас јесте ова наша мученица Србија, једно полуживо и располућено трупло, којим се хране, не само спољни предатори, већ и ови наши домаћи, режимски (које смо уосталом ми сами довели на власт оног трагичног 5 октобра, када смо у „нео-глобалистичким ешалонима“ јуришали на своју државу, и спаљивали властиту Народну скупштину- да би данас сви ти заведени „јуришници“ завршили као последњи „Игоови јадници“, а њихови „политички комесари“ (отпораши и канвасовци) се башкарили на приватним острвима на Пацифику, отворено се подсмевајући нашој муци и пропасти…
—————————–
Сведоци смо да режимска репресија ових дана кулминира и граничи се са паранојом, нарочито је то видљиво у наступима и (не)делима апсолутистичког потпредседника владе Србије, А. Вучића. Овај бивши „Шешељев“ омладинац и „радикалски превратник“ свакодневно излази са неком афером о новом покушају атентата на властити „лик и (не)дело“.
Најсвежији је свакако, пример српског репрезентативца-падобранца А. Цветковића, чији отворени и камером снимљени, емотивни али кохерентни, позив (на међународном такмичењу) да је време да се народ дигне против овог режима, је видело на интернет медијима најмање стотину хиљада грађана Србије. Цветковић је наравно одмах ухапшен, и када полиција није успела да нађе наводне доказе за наводни „терористички напад“ (непостојећих 14 кг. експлозива) на вицепремијера Вучића (што је био иницијални повод хапшења младог Цветковића) у (режиму лојалне) медије су одмах процуреле информације о наводној менталној неурачунљивости спортисте Цветковића.
…Овде је присутан већ раније виђени сценарио- ако некога не успеју да „легално“ затворе или елиминишу, онда се приступа медијском убијању карактера, и у овом случају чак и медијској припреми за „психијатријски затвор“. То је изгледа судбина намењена нашем суграђанину Цветковићу, јер његов високо-профилни наступ је био исувише опасан за овај већ пољуљани режим- осим ако ми као његови сународници не станемо у одбрану његових грађанских и људских права!?
Уосталом режимска параноја је такође, и то веома очигледно, недавно демонстрирана и на случају нашег брата Славише Милетића- „који је ухапшен приликом обележавања 99 година од Церске битке на Текеришу, ових дана је добио судску пресуду којом је кажњен због вербалног деликта јер је премијеру Ивици Дачићу добацио да је издајник Косова и Метохије“.
…Случај локалног представника Двери Милетића јесте у много чему драстичан, јер је он ухапшен по кратком поступку и судски процесуиран, због наводног вербалног деликта- што најбоље говори о стању грађанских слобода и слободе говора и мишљења у данашњој „национал-социјалистичкој“ Србији- „која само што није ушла- тамо где иначе никад ући неће..“
Наравно, државна репресија према политичким неистомишљеницима и независним медијима овде нити почиње, нити завршава.
Још један веома драстичан пример удара на медијске слободе, слободу говора и мишљења и права на информације- је показан у недавном режимском „паравојном упаду“ у новоосновани и независни радио „Снага Народа“ чији, један од спонзора, поред грађана и „дијаспоре“, јесте патриотски покрет Двери, који је сам ових дана изложен невиђеном политичко-правном прогону, и медијској блокади, нарочито за време управо завршених (још јединих у низу, режимски монтираних) локалних избора, на којима је „апсолутно победио наш апсолутистички потпредседник владе“ (наравно то је званична верзија, ако верујете водећим медијима).
…Режимски паратрупери“ су приликом упада у просторије радио станице „Снага Народа“ (последњег „слободног гласа“ у данашњој окупираној Србији) полупале и заплениле скоро сву опрему, и наравно одузели им и „радио-фреквенцију“- што њих (радио Снага Народа) очигледно није спречило да наставе рад на интернету (Линк на радио станицу „Снага Народа“ је доступан у заглављу ФБР сајта, или кликом на овај текст).
Ово све сведочи о болесном страху и параноји „национал-социјалистичког“ режима који се нажалост данас још увек „копрца“ на челу Србије…
————————————-
Избор пред свима нама данас је веома једноставан…
– Или да наставимо да држимо главу у песку као нојеви без мозга, коју на крају нећемо ни имати прилике „живу да изнесемо на светлост дана“, јер евроунијска гиљотина има озбиљне планове да нам је „отфикари“,
– Или да се пренемо одмах, и придружимо осведоченим родољубивим покретима у борби за наше људско и национално ослобођење…
…Јер само- Уздигнуту Главу Сабља Не Сече…
Написао Миодраг Новаковић
КОНДИЦИОНИРАЊЕ- Србија у канџама Новог Светског (Евроунијског) Поретка – Део Први
– Кондиционирање људског мозга да неке информације игнорише или блокира се управо и постиже менталним процесом који психолози и називају претходним термином- „блокадама“ (slides) који је дизајниран да спречи „критичко размишљање“ о неким осетљивим темама. Овај процес је толико важан за планере Новог светског поретка да је нашао своје место и у ЦИА „Спрингмајеровим извештајима“…
Србија у канџама Новог Светског (Евроунијског) Поретка – Део Први
13 децембар 2013, СРБски ФБРепортер
Пише: Миодраг Новаковић
УВОД
Данас је тешко уверити обичног и глобалистичким медијима „лојалног“ грађанина у било коју теорију (завере) Новог светског поретка, и ја се ту са таквима (условно) слажем- Не постоји „теорија Новог светског поретка“- Већ постоји стварна и сурова „апликација Новог светског поретка“, који управља судбином човечанства у континуитету од (најмање) последњих 150 година…
Дакле, мој ауторско-истраживачки напор у овом уводном, и наредним деловима фељтона, са горњим насловом, биће сведен на то да вам презентујем чињенице које све то доказују (ин)директно. Докази, у форми истраживачких радова реномираних светских академика, државних и других јавних архива, аудио, видео и текстуалних докумената, постоје у „огромним количинама“, и ја ћу се потрудити да један добар део њих изложим у наставку овог фељтона…
—————————–
Као што сам већ напоменуо у уводном пасусу, обичним грађанима је тешко да „сваре“ и само помињањање теорије (и наравно апликације) Новог светског поретка, и то није случајно. Један од најефикаснијих начина да Нови светски поредак заживи, јесте тај да људи једноставно не верују у такву могућност, бар не у Нови светски поредак у његовој стварној и огољеној форми- Креатори Новог светског поретка су недавно изашли са новим и „прихваљивијим изразом: ГЛОБАЛИЗАМ.
Да обични људи не поверују, односно да развију својеврсну предрасуду према термину Новог светског поретка, побринуо се Велики Брат, у форми глобалистичких медија и (про)западних обавештајних служби- који имају један заједнички циљ, а то је да „кондиционирају“ обичан људски ум да прихвати „понуђену истину“. Медијско пропагандне методе да се тај циљ постигне постоје у више сродних облика:
– Кондиционирање људског мозга да неке информације игнорише или блокира се управо и постиже менталним процесом који психолози и називају претходним термином- „блокадама“ (slides) који је дизајниран да спречи „критичко размишљање“ о неким осетљивим темама. Овај процес је толико важан за планере Новог светског поретка да је нашао своје место и у ЦИА „Спрингмајеровим извештајима“ где се управо тако и назива (slides- блокаде), и објашњава као „кондиционирани тип одговора који води размишљање једне особе на слепи колосек и тако у зачетку спречава расправу или анализу неких врућих тема“.
– Још једна моћна алатка у манипулисању и контроли критичког размишљања популације јесу такозване „независне анкете“ иза којих се крије пажљиво разрађена пропаганда чији је циљ да изазове „жељену менталну реакцију“ (desired behavioral response). У склопу ове теме, такве „анкете“ имају један једини циљ, а то је беспоговорно прихватање Новог светског поретка. То се постиже „програмирањем“ мишљења код грађанства и креатори овог „програма“ компаративно упоређују резултате јавних анкета и других статистичких инструмената, и понављају их у сличним формама, све док не добију задовољавајуће резултате, односно масовно прихватање „сугерисаног (жељеног) одговора“. Ми смо сви данас сведоци, да се нашој јавности редовно презентује анкете (у разним формама)- о прихватљивости хомосексуализма, чланства у НАТО организацији, о имагинарном чланству у ЕУ да не говоримо- и те јавне анкете и истраживања се понављају у различитим формама, да би евентуално створили лажну слику о томе како су сви ти страни „организми“ напрасно постали прихватљиви (или „малтене“ прихватљиви, са уском „негативном маргином“) у нашем друштву. Наравно, већина нас из личног искуства и путем информисања из алтернативих извора, зна да то није случај. Али проблем су обични (и већински грађани) који своје информације црпе из глобалистичких и режимски контролисаних медија, и који безрезервно прихватају све што им се сервира „кроз уста“ Великог Брата…
– Наравно, најраспрострањенији облик манипулације грађанства, јесте онај који се одиграва у посредству „великих“ глобалистичких медија. Креатори Новог светског поретка су или власници, или чврство контролишу полуге свих водећих (mainstream) медија. Поред „задатка“ да се перфидном „вестернизацијом“ (али у последње време све чешће и „исламизацијом“, бар када је у питању Србија) медијских садржаја, утиче на деструкцију наше традиционалне културе, историје, писма и језика, моралних и верских вредности- овај начин масовне контроле људског ума, има задатак и да дискредитује све приче о Новом светском поретку. Ми то најбоље видимо на примеру- на који начин се такве и сличне теме презентују на водећим медијима- то се ради готово ексклузивно путем разних „ријалити“ и сличних „забавних“ емисија, довођењем у „емисије уживо“ разних шарлатана… Што све за последицу има развијање претходно споменутог психолошког процеса „блокада“ код шире популације.
————————-
Свакако, улога „глобалистичких медија“ се не завршава само на горњим „операцијама“- улога тих медија је стварање и одржавање сталног страха код популације (по узору на комунистичка тоталитарна друштва, где је стално одржаван страх од имагинарних „спољних и унутрашњих непријатеља“). Једноставно, заплашене и „слуђене“ грађане- који су оваквим кондиционирањем доведени у позицију не само страха од „имагинарног“, већ и потпуно сломљени духом, и остављени без валидне перспективе- је много лакше приволети да своју судбину препусте Великом Брату. То и јесте крајњи циљ оваквих медијско-обавештајно-пропагандних психолошких операција- препуштање судбини и добровољно лишавање властитих грађанских слобода ауторитету „глобалистичке државе“ или ауторитету регионалног „светског поретка“ (у нашем случају Евроунији).
Бивши новинар ББЦ и познати аутори публициста Дејвид Ајк је у својој књизи „Највећа тајна“ описао како тај механизам контроле људи постиже циљ на веома једноставан и бруталан (а ипак веома перфидан) начин. По Ајку, креатори Новог светског поретка примењују у модерној људској историји једну веома једноставну формулу: ПРОБЛЕМ – РЕАКЦИЈА – РЕШЕЊЕ. Ја сам ту формулу описивао и раније у својим радовима, и та формула постоји од средњовековних доба, када је дошло до формирања првих масонских друштава, и код масона је у употреби у ориганалној латинској верзији: “Ordo Abo Chaos- Из Хаоса Ред“.
Дакле, тај концепт масовног застрашивања и изазивања беспоговорне оданости се одиграва тако што креатори НСП (у даљем тексту ћемо их називати „глобалисти“) изазову проблем- на пример, обзнане да су Садам Хусеин, или Слободан Милошевић, спремни да у сваком часу нападну нуклеарним оружјем водеће Западне земље, или да изврше масовни геноцид над својим становништвом. Што за консеквенцу изазива масовни страх који се граничи са хистеријом. Која опет заузврат доводи до јавне РЕАКЦИЈЕ, где грађани (што глобалистички медији спремно преносе) захтевају да држава, односно Велики Брат учини нешто и спаси их од „неминовног зла“, или захтевају „хуманитарну војну интервенцију“. Наравно, сада на сцену ступа Велики Брат, који нуди РЕШЕЊЕ, које ће рецимо поред јавне подршке за бомбардовање и окупацију (на овом примеру Ирака и Србије), захтевати и добровољно лишавање властитих грађанских слобода- да би потом, Велики Брат могао да отвара тајне затворе, мучилишта (па чак и губилишта), да противуставно прати и прислушкује своје држављане, да им одузима оружје у законитом поседу, ограничава слободу кретања, јавног окупљања, јавног говора, исл.
Ми данас можемо најбоље да видимо примену тих репресивних мера на примеру „највеће демократије на свету“- Сједињених америчких држава…
Следи наставак…
——————————————
КОЛУМНА (ЦЕО ФЕЉТОН): „СРБИЈА У КАНЏАМА НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА“
——————————————-
ОПШИРНИЈЕ НА ОВУ ТЕМУ:
Дејвид Ајк: Психолошки фашизам
—————————
Normal
0
false
false
false
EN-CA
X-NONE
X-NONE
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:“Table Normal“;
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-priority:99;
mso-style-parent:““;
mso-padding-alt:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;
mso-para-margin:0cm;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:12.0pt;
font-family:“Times New Roman“,“serif“;
letter-spacing:.25pt;
mso-bidi-font-weight:bold;}
РЕФЕРЕНЦЕ:
http://www.bilderberg.org/2003.htm
http://www.threeworldwars.com/new-world-order.htm
http://educate-yourself.org/nwo/
http://www.threeworldwars.com/nwo-timeline1.htm
http://priory-of-sion.com/posd/posdebunking.html
http://www.threeworldwars.com/albert-pike.htm
http://www.threeworldwars.com/nwo-timeline1.htm
http://www.cuttingedge.org/news/n1547.cfm
http://www.threeworldwars.com/nwo-timeline2.htm
http://www.cuttingedge.org/news/n1789.cfm
http://www.cuttingedge.org/news/n1394.cfm
http://www.humanevents.com/article.php?print=yes&id=14965
http://www.threeworldwars.com/world-war-1/ww1.htm
http://en.wikipedia.org/wiki/RMS_Lusitania
http://www.threeworldwars.com/world-war-1/ww1-2.htm
http://www.threeworldwars.com/world-war-2/ww2.htm
http://www.threeworldwars.com/world-war-2/ww2-2.htm
http://www.threeworldwars.com/world-war-3/ww3.htm
http://www.threeworldwars.com/intro.htm
http://www.threeworldwars.com/overview.htm
http://www.threeworldwars.com/albert-pike.htm
http://www.threeworldwars.com/albert-pike2.htm
http://www.theforbiddenknowledge.com/chapter3/
David Icke “The Biggest Secret”, published in February 1999
Шта је заједничко „исламизацији, азилантизацији и регионализацији“ Србије !?
….Али наша влада је такође потписала и обавезу да прихвати (назад) и све остале азиланте који су у Србији били у транзиту и илегално се докопали Евроуније, шта више, прецизне ставке тих уговора обавезују Србију да прихвати и протеране азиланте из ЕУ, који немају ничије држављанство. Наравно, сада већ постаје јасније, зашто је „азилантски проблем“ у Србији у последњих пар година толико видљив и све више „болан“ за наше грађане- Једноставно Србија је постала једна од ободних „азилантских депонија“ Евроуније…
————
Шта је заједничко „исламизацији, азилантизацији и регионализацији“ Србије !?
28 новембар 2013, СРБски ФБРепортер
Пише: Миодраг Новаковић
————————-
АЗИЛАНТИЗАЦИЈА СРБИЈЕ…
Ових дана смо сведоци, спорадичних, али све више распрострањенијих и „жустријих“, протеста грађана Србије против „азилантизације“ њихових локалних заједница. Многи „душебрижници“ оптужују те јавне и спонтане манифестације забринутих грађана за ксенофобију, расизам, нехуманост, исл. Али да ли је то прави разлог (или једини разлог) за такво понашање наших грађана, који су и сами у огромном броју осиромашени, обесправљени и остављени на маргинама овог друштва- док истовремено широм Србије, и то више од две деценије, живе десетине хиљада протераних Срба (из наших бивших „братских република и покрајина“) у оронулим баракама, контејнерима, или приградским кућерцима- који се на развијеном северу нашег континента не би квалификовали ни као кокошињац !?
——————-
Још колико јуче, стотине огорчених грађана из Ушћа и Скеле, у близини Термо-електране Обреновац, су својим телима спречавали смештај- пар стотина, углавном тамнопутих азиланата, са „рога“ Африке и са Блиског Истока- у дотрајале бараке ТЕ Обреновац; Које по речима обреновачког председника општине Мирослава Чучковића, не испуњавају елементарне услове за живот, јер су у тим баракама разваљене све инсталације, нема грејања, недостају прозори итд.
Чучковић је такође поставио и питање безбедности ТЕ Обреновац, нашег стратегијског енергетског постројења, у чије „двориште“ држава намерава да усели пар стотина, углавном млађих мушкараца „војног доба“ (већина су иначе исламског порекла), за које није урађена никаква, или можда површна, безбедносна провера (ако је уопште била и могућа, с обзиром да већина њих долази без икаквих докумената)!? За саме мештане околних насеља, највећа је брига, да кад им се деца, супруге и ћерке враћају ноћу касно кући да им се нешто не деси (и крајем у коме живе „нови тамнопути суседи“, који им не улевају много поверења)…
Иначе ови азиланти стижу у „обреновачки комшилук“, управо „протерани“ од стране забринутих становника Боговађе, из њихове средине- у нову, такође „непожељну“. Слична прича се последњих пар година понавља широм Србије. Забележени су високопрофилни инциденти са азилантима у Бањи Ковиљачи, и више места у Војводини као и на другим локацијама…
Овде се поставља и оправдано питање, зашто је овај проблем оволико „интензивиран“ последњих пар година, да ли се ради само о „неразумевању“ грађана Србије, или просто о револту већинског и осиромашеног становништва, које не жели да им неко на већ постојећу властиту беду, прикачи и туђу, или можда наша осиромашена држава једноставно нема више ресурса за животно адекватне и безбедне институције, па ове несрећнике трпа где год им се укаже неко „празно пољанче“?
Или се можда овде ради о нечему другом? Јер на крају крајева, азиланти су на ове просторе стизали и у прошлости, и у другим сличним кризним временима, али никада у оволиком броју, и никада нису изазивали сличне негативне реакције локалног становништва (бар не на овој скали).
Својим истраживањем сам дошао до закључка, да се овде ипак ради о нечему другом.
———————
Наша држава, укључујући и њене „претходнице“, је већ деценијама потписница Женевске конвенције из 1951 и Протокола из 1967- о заштити избеглица. Ти акти обавезују државе потписнице да прихвате избеглице (азиланте) којима је у матичним земљама угрожено право на живот или слободу. И ту нема ништа погрешно, такви „азиланти“ већ више од пола века, стижу на наше просторе, и то углавном у транзиту, јер су им одувек биле атрактивније Западне државе, од ове наше- и по одобреном азилу у тим земљама, напуштају наше просторе за стално.
Такав тренд постоји и код ових данашњих „модерних азиланата“, већина једноставно жели да се дочепа „богате и просперитне“ Европе, или бар северно-америчког континента. Овде постоји само један мали проблем- тај „богати и просперитни“ Западни свет, њих једноставно не жели…
…Тај„мали проблем“, за нас у Србији, потом постаје много већи, јер ми овде имамо на власти прозападну, сервилну и бескичмену владу, који чини све да задовољи своје господаре у Бриселу- па макар и по цену „комплетне азилантизације и нихилизације“ наше отаџбине.
———————–
О чему се овде ради?
Наша западно-поданичка власт, је почевши од 2007, у склопу такозваних преговора са ЕУ „о придруживању“, потписала низ билатералних уговора о „ре-адмисији“ азиланата (али и других сродних докумената)- који се пре свега односе на обавезу пријема (и то по скраћеном поступку) протераних „лажних азиланата“ држављана Србије, из земаља Евроуније- али наша влада је такође потписала и обавезу да прихвати (назад) и све остале азиланте који су у Србији били у транзиту и илегално се докопали Евроуније, шта више, прецизне ставке тих уговора обавезују Србију да прихвати и протеране азиланте из ЕУ, који немају ничије држављанство. Наравно, сада већ постаје јасније, зашто је „азилантски проблем“ у Србији у последњих пар година толико видљив и све више „болан“ за наше грађане- Једноставно Србија је постала једна од ободних „азилантских депонија“ Евроуније…
———————-
Да документујемо горњу тврдњу…
Европа је већ дуже време припремала терен за овакво „коначно решење“ азилантског питања.
– Савет министара ЕУ је 1997 наложио потписивање билатералних уговора о ре-адмисији азиланата, и то не само држављана земаља потписница, већ и лица из трећих земаља у транзиту…
– Терен за такву одлуку је припремила Даблинска конвенција из 1990, која је ступила на снагу 1997 (исте године кад је донешена одлука ЕУ о „ре-адмисији“. Та конвенција је дефинисала „концепт трећих земаља“, што је био темељ за горњу одлуку.
– Амстердамским уговором из 1997, чланице ЕУ су препустиле своја овлашћења из области имиграције и „азилантизма“ Бриселу. Европска комисија, 2002 године доноси посебан пропис којим регулише проблем азиланата на целој територији ЕУ.
Дакле, из ових горњих аката, се јасно види да је „богата и просперитетна“ Европа све учинила са своје стране да (се)реши проблем азиланата- наравно на туђу штету.
—————————–
А сада, да видимо шта је осиромашена (и обогаћена евроатлантским осиромашеним уранијумом) Србија учинила, да би задовољила своје бриселске (НАТО) газде….
– Србија је у склопу споразума о придруживању прихватила беспоговорно све понуђене „билатералне уговоре“, и у складу са њима донела Закон о азилу 2007 (ступио на снагу 2008)- тим законом је јасно прецизирано да Србија има обавезу да прихвати назад (ре-адмисија) све азиланте које протерује Евроунија, укључујући и оне који нису њени држављани (то је уређено у посебној ставци билатералног споразума, који је у то време потписала Тадићева влада). Оно што је посебно индикативно, Тадићев режим је потписао и ставку да овај „билатерални азилантски споразум“ са Еврозаједницом (којој чак и не припадамо), има ПРИМАТ над свим осталим споразумима и међународним актима, које је Србија претходно потписала. Тако да се, по мом личном убеђењу, овде поставља и питање уставности таквих „деградирајућих“ правних аката које је потписала влада Србије са Евроунијом!?
Све ово што сам изложио у претходном пасусу, детаљано је описала професорка Факултета политичких наука у Београду, Дренка Вуковић, у свом научном раду под насловом: „Реадмисија и управљање емиграцијом“.
———————-
РЕГИОНАЛИЗАЦИЈА СРБИЈЕ…
29 августа 2009, свом раду под насловом „Докусурити српску државност“, старији научни сарадник Руске Академије наука, магистар Пјотр Искендеров, је у детаље описао планове Евроуније из 2008 да кроз такозвани процес „административно територијалне реформе“ трансформише Српску државу у „Заједницу српских региона (ЗСР)“.
ЕУ је 2008 наложила Србији горњи процес као услов за наводни пријем у Европску заједницу. Колико су евроатлантски колонизатори „немаштовити“, сведочи и примена исте терминологије (и методологије) коју ЕУ данас примењује на северу Косова, у форми „Заједнице српских општина (ЗСО)“, са идентичним циљем- елиминације Српске државе (на нашем вековном простору)!?
Но, кренимо редом…
– Приликом своје посете Београду 2008, ЕУ изасланик Јелко Кацин је отворено уценио српске власти „регионализацијом“ Србије, нагласивши да ће им бити укинута финансијска асистенција из Брисела, ако не испуне тај захтев.
– Одмах потом (2009) тадашњи председник Србије Борис Тадиће је иницирао тај „дезинтеграциони“ процес у Народној скупштини. Он је шта више, захтевао да се неке кључне ингеренције државе одмах пренесу на будуће регионе.
– У јулу 2009 Скупштина Србија усваја Закон о регионализацији, којим се Србија (у почетној фази) дели на седам региона. Овде је индикативно да је овај закон дефинисао и Косово и Метохију као један од региона Србије, али је Брисел одбио да тако нешто усвоји у својим документима, инсистирајући на посебном статусу Косова, под контролом цивилно-полицијске мисије ЕУ. Кацин је отишао и корак даље, нагласивши да „нерегулисани статус Косова“ не сме да буде препрека регионализацији остатка Србије. Том приликом је поново прибегао уценом, ускраћивања помоћи Србији из ЕУ фондова, ако не „заборави“ Косово…
– Као носиоци пројекта регионализације Србије, одређени су Млађан Динкић, Ненад Чанак и Бошко Ничић (Млађин „пајтос“ и Чанков колега у „Савету за децентрализацију“). Ничић није крио, да је регионализација осмишљена као оживљавање „социјалистичког конфедералног“ уређења Брозове Југославије, чији је концепт почивао на принципу „Слаба Србија, Јака Југославија“. У тој новој квази-држави (ЗСР) Србијом би управљала дводомна Скупштина са Већем региона и Већем грађана. Слично, Брозовој анти-српској Југославији, региони би имали право вета у односу на „републичку власт“, региони би били охрабрени да се директно повезују са „сродним“ суседним земљама, и од њих примају финансијску и сваку другу асистенцију. Другим речима- Албанија би била присутна у Јужном (прешевском) региону (где локални албански челници већ најављују интеграцију са Косовом, одмах по ступању на снагу „регионализације), Босна и Турска у Западни (рашки) регион, Мађарска у Војвођански, Румунија и Бугарска у Источи, Другим речима отвара се „Пандорина кутија“.
Док је посебна прича са Централним регионом (област Шумадије и Поморавља), овде се сада враћамо на „азилантизацију“ Србије. Наиме, према истраживању професора Искендерова, постоји план ЕУ да се у „Централни регион“ населе Роми из бивших чланица Југославије и других региона Србије. Тиме би дефакто Централни регион Србије постао „Ромска република“ са главним градом Нишом. Иначе ЕУ у последње време потенцира трајно решење ромског статуса (стварању ромске државе), али наравно изван самог језгра ЕУ. Очигледно је данашња, ослабљена, осирмашена и издана Србија, са квислиншком гарнитуром на власти, више него погодна дестинација за тај пројекат (бар у главама бриселских планера). За овако нешто је већ припремљен терен од стране Тадићеве гарнитуре, наиме потписани билатерални споразуми о „реадмисији“ азиланата, предвиђају „повратак у Србију“ ромских азиланата који нису наши држављани (и већина вероватно никада нису ни живели у Србији), или немају ничије држављанство (што је иначе чест случај са ромском етничком скупином).
—————–
ИСЛАМИЗАЦИЈА СРБИЈЕ…
Да би овај наш планирани „јад“ у форми дезинтеграције и десрбизације Србије био потпун, потрудио се и овај најновији плагијаторски Српски режим, оличен у „Станлију и Олију“ наше политичке сцене- Алексу Вучићу и Ивици „коферчету“ Дачићу, који поред распродаје најплодније Српске земље арапским шеицима, планирају и „мега-исламизацију“ Српских универзитета.
О чему се овде ради…
Према тврдњи министра просвете Томислава Јовановића (од 11 октобра 2013) Српски режим планира да у Србију „увезе“, посредством једне блискоисточне „родитељске“ фондације богатих арапских земаља, ни мање ни више- него 10,000 арапских студената.
По речима министра Јовановића, долазак ове једне целе дивизије младих арапских академских грађана у Србију (пре свега у Београд) би знатно ојачао нашу економију, и о нама створио бољу слику у свету!?
Ако занемаримо чињеницу, да је и Осама Бин Ладен био гакође просперитетни арапски академски грађанин из богате породице, као и већина терориста који су се обрушили авионима на америчке солитере у Њујорку и Пентагон 2001 године – сам долазак овакве читаве армије младих академаца из земаља са стриктним Шарија законом, би неизоставно за собом повукао одговарајућу „исламску инфраструктру“ у форми верских објеката, НВО, угоститељских објеката, и вероватно других „институција“…
УМЕСТО ЗАКЉУЧКА…
Сада се поставља питање, да ли је нама у Србији, са већ постојећим процесима исламизације југа Србије и Рашке области, потребна и оваква „академска исламизација“ наших универзитетских градова. Или је можда то све део једног ширег плана, стављања целе Србије „под турбан“.
Ако се пак све ово постави у шири контекст, горе споменуте- „азилантизације“, регионализације (читај ромизације) и ове последње „академске исламизације“, неизоставно се намеће закључак, да ће ова наша Србиј(иц)а постати комфорна за све друге, осима нас Србе!?
Или ја можда нисам у праву- уосталом сами извуците властите закључке…
М. Новаковић
СРБСКИ ЖУРНАЛ 