Пре него што се вратимо на закључак овог фељтона који прати извештај реномираног швајцарског тужиоца и дипломате Д. Мартија о монструозним злочинима над српским становништвом на Косову од стране шиптарске ОВК на челу са Хашим Тачијем, овде морамо да нагласимо да такви злочини нису могли да се одиграју, не само без прећутне сагласности водећих НАТО земаља (пре свега американаца), већ пре свега, и уз њихово директно учешће у тим тешким кривичним делима. Уосталом, ништа боље нисмо могли ни да очекујемо од такозване „западне цивилизације“ која је активно учествовала у распаду бивше Југославије и (документованом) подстицању међуетничких сукоба, све до употребе голе оружане силе против Српске нације на страни сецесиониста, која је кулминирала илегалним бомбардовањем Републике Српске, Црне Горе и Србије од стране злочиначке НАТО алијансе; као и директним учешћем у етничком чишћењу српског становништва са територија бивше административне југословенске републике Хрватске и Српске аутономне покрајине Косово и Метохија.

Овај уводни део је резултат мог истраживања, и није директно повезан са Мартијевим извештајем, али га зато допуњује (бар овај јавни прелиминарни део његовог извештаја) и директно доказује да је у извршењу монструозних злочина над косовским Србима постојао „удружени злочиначки подухват између шиптартске ОВК и водећих НАТО земаља на челу са Америком…

БЕРНАРД КУШНЕР ЛИЧНО ПРИКРИВА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ ОВК

Најупечатљивије сведочанство о горњем удруженом злочиначком подухвату Тачијевих шиптарских терориста и водећих западних земаља долази од стране бившег шефа УНМИК-ове полицијске јединице за борбу против „тешког“ криминала на Косову, реномираног криминалистичког стручњака и анти-терористичког експерта, канадског полицијског иследника (резервног капетана канадске војске и бившег члана Њујоршке специјалне анти-терористичке јединице- јединог страног држављанина који је икада трениран у оквиру те јединице) господина Стјуа Келока. Господин Келок, је поред небројених других тешких кривичних дела против Срба, руководио истрагом масакра над Српским цивилима 2001 у Подујеву када је приликом бомбашког напада на цивилни аутобус „Ниш Експреса“ (у коме су се поред осталих путника масакрирана и деца) убијено 13 невиних српских цивила а рањено 45, од стране шиптарске терористичке ОВК; Као и истрагом убиства новинара Асошијејтед Преса Керима Лотона на македонско-косовској „граници“ у селу Кривеник, такође од стране шиптарских терориста ОВК(ОНА).

У оба случаја истрага је ометана, саботирана и заташкавана од стране водећих НАТО земаља, Америке и највишег руководства УНМИК-а, са циљем да се спроведу зацртани амерички и НАТО политички циљеви на Косову и прикрије западно учешће у терористичким и криминалним активностима у садејству са шиптарским терористима. У свом интервјуу из 2006, медију „Balkanalys.com”, господин Келок је документовао ту своју тврдњу и објаснио „западне мотиве“ за такво срамно деловање у спрези са терористима и злочинцима Тачијевог „калибра“:

Господин Келок на почетку тог интервјуа наглашава да је мандат његове мисије на Косову био у оквиру резолуције 1244, али да је од самог почетка био угрожен „сакривеним агендама у игри“, и то на првом месту од стране оних чија је улога била да тај мандат спроведу. Најупечатљивији је пример Бернарда Кушнера. На прву велику обструкцију у свом раду је наишао у процесу хапшења и доказивања кривице за тешка криминална дела Сабита Геција, једног од оснивача ОВК. Тада су господину Келоку први пут у току његове службе на Косову, упућене директне претње смрћу.

Геци је ухапшен у Октобу 2000-те, након гангстерског оружаног обрачуна у приштинском озлоглашеном ноћном клубу „Мајами Бич“, да би Келоков полицијски тим пратећи тај инцидент извршио претрес 13 кућа и газдинстава шиптарских мафијаша и терориста и ухапсио још 25 шиптарских криминалаца. Због добро обављене професионалне истраге детектива Келока и његовог тима, на суду је предочено обиље доказа, те је Геци осуђен на 5 година и 6 месеци затвора. Ту казну је под тим условима морао неизбежно да потврди надлежни косовски УН суд. По Келоку та пресуда је имала веома снажан „одјек“ на Косову, јер су у то време Тачи и Геци сматрани на Косову малтене „реинкарнацијама самог Скендербега“!

Келоку је његов претпостављени у УНМИК-у казао да су у то време били под великим притиском „одозго“ да обуставе ту полицијску истрагу. Иза тог великог притиска се наравно, пре свих других, крио УНМИКОВ шеф Бернард Кушнер, који је још у Јануару 2000-те наредио УНМИК полицији да не сме да врши претресе ниједног лидера ОВК, или њихових ближих рођака, без његове изричите дозволе!?

УНМИК: ОВК СЕРВИС

Господин Келок и овде наглашава „да упркос јавног залагања за моралну, етичку и легалну улогу мисије УНМИК-а, водећи лидери те организације (на челу са Кушнером) су спроводили у „закон“ само интересе лидера ОВК.“ Како он појашњава, постојао је снажан отпор било каквој истрази и суђењима члановима ОВК, да би то описао следећим речима: „Одмах сам разумео „компликовану природу“ наше мисије и да је УНМИК уствари постојао да би једино штитио људска права косовских Албанаца. Из тог разлога хапшење и процесуирање тих индивидуа за „обична“ кривична дела и ратне злочине није било „политички подобно“.

Стално нам је понављано од стране међународних представника на Косову да- „суђење „господарима рата“(ОВК) ће само изазвати реваншизам против КФОР-а и УНМИК-а. То је у стварности значило да је у протеклих шест и по година, УН на Косову био „виртуални таоц“ терористичких лидера наводно „расформиране“ ОВК, који су напрасно постали легални функционери косовске полиције или ушли у друге политичке и државне структуре лажне косовске државе.

У том статусу су наставили да шире страх и „ауторитет“ међу косовском популацијом, наставивши да буду недодирљиви.“ „Након свега“, цинично је закључио господин Келок, „они су били „хероји“, а не ратни злочинци, зар не?“

Господин Келок такође наглаша амерички стратешки интерес за „снажним војним присуством“ на Балкану, који је био одсликан у стварању огромне војне базе Бондстил, за чији опстанак им је било кључно одржавање на власти њиховог „протежеа“ терористе Тачија. Било каква друга стварна демократска опција на Косову би могла да угрози америчку војну окупацију и трајно присуство на Косову (Бондстил је „узет“ на 99 година лизинга са Тачијевим потписом на легално неважећем(међународно) документу- примедба аутора). Келок је то описао следећим речима: „…било је јасно да је Америци овде било потребно стално војно присуство, и права особа која је то могла да им формално легално обезбеди је био Хашим Тачи. Из тог разлога обезбеђивање његовог опстанка на власти је било од критичне важности за америчке планове са Косовом.“

МИНИРАЊЕ ЦИВИЛНОГ АУТОБУСА СА СРБИМА У ПОДУЈЕВУ- ДОКАЗАНА ЗАПАДНА САБОТАЖА И ЗАВЕРА!

Детектив Келок описује овај тежак злочин следећим речима: „Најнижа (морална) тачка у заташкавању злочина терориста и убица на Косову је достигнута 17-ог Фебруара 2001, када је аутобус који је превозио Србе свих доба да би посетили своја напуштена гробља на Косову, дигнут у ваздух од стране шиптарских терориста, и то на путу који је наводно био проверен и осигуран од стране мировних снага.“

„Сандеј Тајмс“ је у то време писао да су енглески војници „грешком“ пропустили да провере и осигурају кључни мост на том друму, који је истовремно био једна од најпогоднијих тачки за такву врсте диверзије!? Већ сама та чињеница да је такав пропуст окупационих НАТО трупа, за које су многи још тада тврдили да није био случајан, као и због терористичког карактера тог тешког злочина и масовних цивилних жртава, је навела господина Келока да од својих претпостављених захтева да се формира специјална криминалистичка група у циљу темељне и квалитетне истраге овог терористичког акта.

Тај његов захтев, не само да је одбачен (овде не треба сумњати да су жртве били шиптари, да би било управо супротно), „него (оно што доказује „западну“ заверу) докази са места злочина су уклоњени или уништени, пре него што је званична полицијска истрага и почела. Није било никакве сарадње нити координације међународних структура у овом случају, што ме је само учврстило у убеђењу да је постојало званично заташкавање злочина ОВК“ наставља Келок.

КФОР УНИШТАВА ФОРЕНЗИЧКЕ И САКРИВА ДРУГЕ ДОКАЗЕ

У то време је и Вашингтон Пост известио, да су одмах по дизању у ваздух аутобуса, у року од неколико сати, НАТО трупе (вероватно оне исте трупе које су наводно претходно провериле тај мост и послале невине српске цивиле у сигурну смрт) попуниле асфалтом кратер од експлозије уништивши на тај начин већину форензичких доказа. Да то није била случајна грешка, доказује патерн криминалног заташкавања шиптарских злочина од стране „западних сила“ који се огледао у следећем: НАТО је одбио да уступи своје обавештајне податке о овом злочину полицији УН-а, такође је УН полицији онемогућен увид у телефонске рекорде осумњичених терориста ОВК, а оно што „побија сваку логику“ да је главни осумњичени за овај тежак злочин Флорим Ејупи, чије ДНК пронађен на месту извршења злочина, „неким чудом“ побегао из најбоље чуваног места на Косову, америчке војне базе Бондстил.

Касније ће истрага господина Келока сазнати, да је Ејупи, као и већина водећих или истакнутих чланова ОВК био на платном списку ЦИА-е и других западних служби, и да у ствари није побегао како је то званично саопштено, већ да је од стране американаца пребачен на неку другу тајну локацију ради даљег „саслушавања“.

Ове тврдње детектива Келока су потврђене и са највишег места тадашње косовске међународне правосудне структуре, и то од стране Кристера Карфамара, шведског тужиоца и првог западног судије при УН суду на Косову; који је изјавио, да када су се појавили докази о умешаности бивших чланова ОВК (који су у време извршења злочина били чланови косовске полиције), више високих званичника из КФОР-а и УН-а су спречили или блокирали њихову просекуцију. То је по шведском судији значило, да су чланови ОВК од стране „запада“ имали гарантовани имунитет што им је омогућавало да извршавају некажњено и најтежа кривична дела. Господин Карфамар је нагласио да су овакве „интервенције“ стизале са највиших места (Б. Кушнер!?)

КРИМИНАЛЦИ ИЗ РЕДОВА УНМИКА, УМЕСТО У ЗАТВОР, ПОСЛАТИ НАЗАД У МАТИЧНЕ ЗЕМЉЕ БЕЗ ИКАКВИХ КОНСЕКВЕНЦИ

По Келоку не само да је „запад“ институционално и политички прикривао и заташкавао злочине ОВК, него су се шиптарски терористи директно снабдевали диверзантским средствима, посебно електроником, из база КФОР-а. Келок такође оптужује УНМИК за директно учешће у трговини белим робљем, нарочито присилне проститиције, у спрези са ОВК. Када је својевремено детектив Келок такве кривичне радње од стране званичника УНМИК-а документовао и захтевао налоге за њихово хапшење, у томе је био спречен, док су истовремено ти криминалци из редова УНМИК-а били „дискретно уклоњени“ са Косова и враћени у своје матичне земље без икаквих легалних консеквенци.

Колико је далеко ишла западна завера против српске нације на Косову сведочи следећа документована информација о другом осумњиченом за овај тежак злочин у Подујеву – Самију Луштакуу. У његовом случају је амерички дипломата Џок Кови, који је у то време био на функцији заменика шефа УН мисије на Косову (Кушнера), лично, и у два наврата спречио хапшење Луштакуа. Ту своју интервенцију (саучешниство у прикривању овог тешког терористичког дела) Кови је објаснио „чињеницом“, да ако би Луштаку, који је био „популаран на Косову“, био ухапшен, то могло политички дестабилизовати Косово, уочи наилазећих општинских избора, као и да би могло да утиче на долазак на власт „десничарских снага“ (читај патриотских) у Српском парламенту, на предстојећим децембарским изборима. Сувишно је напоменути да амерички дипломата Кови није до сада сносио никакве консеквенце свог криминалног деловања у оквиру „мировне мисије“ УН-а на Косову.

Чињеница да је Кови почео своју политичку каријеру као асистент „највећег ратног злочинца свих времена“ Хенрија Кисинџера, да би своје политичко обликовање наставио под Холбруком служећи у дипломатској мисији у Босни средином деведесетих, баца додатно светло на његову „мрачну биографију“.

АМЕРИЧКА ВОЈНА ИНТЕРВЕНЦИЈА НА СТРАНИ ШИПТАРСКИХ ТЕРОРИСТА У МАКЕДОНИЈИ

Колико далеко су западни спонзори тероризма на Балкану били спремни да иду најбоље сведочи случај убиства новинара Асојшијетед Преса, енглеског држављана Керима Лотона у селу Кривек на македонско-косовској „граници“, крајем Марта 2001, кога су убили шиптарски терористи из „112-те муџахединске бригаде“, наоружани најмодернијим америчким наоружањем, уз учешће 17 америчких „војних саветника“, који су били у саставу те терористичке јединице, која је опкољена јаким македонским снагама безбедности очајнички покушавала да се пробије преко „границе“ назад на Косово.

Иронично, у косовско село Кривек, у коме је тада боравио енглески новинар Керим радећи „редован медијски прилог“ (детектив Келок верује да је и овај новинар, попут и већине других западних новинара у то време имао у улогу обавештајца- у овом случају за британски МИ16), је послата америчка војна јединица из састава КФОР-а да спречи овај продор шиптарских терориста назад на Косово, да би и сама дошла под минобацачку ватру, не само шиптарских терориста, већ и својих „колега“ америчких „војних саветника“. Приликом те баражне ватре убијен је новинар Керим и још два цивила, три америчка војника и десетине цивила су рањени.

НЕМАЧКА ВЛАДА „ДОЗВОЛИЛА“ МАРТОВСКИ ПОГРОМ 2004 НАД КОСОВСКИМ СРБИМА

Тада је ЦИА у садејству са америчком командом за специјална дејства на Балкану, у то гранично подручје послала ескадрилу војних хеликоптера са 80 паратрупера из састава 502-ог батаљона, да изврше „екстракцију“ шиптарских терориста и 17 америчких саветника, како би се права истина о овом инциденту и америчком обавештајно-диверзантском учешћу у истом прикрила. Овде је важно напоменути да је на челу ове тзв. „112-те муџахединске бригаде“ био озлоглашени командант ОВК и терориста Семадин Џезар, познатији као „Командант Хоџа“. С. Џезар је у то време био на платном списку ЦИА-е и немачког БНД-а, и био је асоциран са Ал Каидом (Осамом Бин Ладеном), и прошао је разне „тренинге“ у терористичким „муџахединским“ камповима у Афганистану и Чеченији, а све под спонзорством ЦИА-е.

Иначе, он је био један од главних организатора Мартовског погрома 2004, над српским цивилима на Косову. Непосредно пре почетка погрома над Србима, Џезар је био прислушкиван од стране немачког БНД-а (као двоструки агент коме „нису веровали“), те је на тај начин немачка тајна служба и немачка влада имала рана сазнања о планираном погрому над Србима, али није ништа учинила да их спречи. Ови подаци су дошли из извора самог БНД-а, да би непосредно после „мартовског погрома“ над Србима, били јавно обелодањени на немачкој ЗДФ телевизији..

Детаљи овог терористичког злочина у селу Кривек су својевремно такође објављени у америчком листу „Обичан Кливлендски Дилер“ 2004-те. Када је бивши амерички војни контрактор Тања Гаврилова, која је у време инцидента била у том селу у саставу регуларне јединице америчке војске из састава КФОР-а- која је спречавала тај „терористички продор“, фрустирана заташкавањем тог „инцидента“ од стране америчког војног врха и америчке владе, одлучила да о томе објави чланак у горњим америчким новинама и на тај начин јавно открије праву позадину тог инцидента.

У том чланку Т. Гаврилова је цитирала речи једног америчког генерала, НАТО команданта на Косову, који је резигнирано изјавио: „Како можемо да се окренемо против исте „групе“ којој смо званично овде дошли да помогнемо? Ми очигледно нисмо знали са киме имамо посла. Бомбардовали смо погрешну страну!“

ПОШИЉКА БРИТАНСКЕ ВЛАДЕ СА ФОРЕНЗИЧКИМ ДОКАЗИМА МИСТЕРИОЗНО НЕСТАЈЕ НА ПРИШТИНСКОМ АЕРOДРОМУ

Но прави заплет овде настаје, када господин Келок, у улози шефа специјалног истражног одељења УН полиције, преузима истрагу о овом инциденту да би чак и пре почетка истраге био суочен са завером „колосалних размера“. У овом инциденту, након што је у Приштину допремљено тело убијеног британског новинара Керима (остале цивилне жртве су локално сахрањене), било је кључно извршити аутопсију и установити „порекло минобацачких гелера“ којима је Керим био усмрћен и чији сегменти су тада били присутни у његовом телу.

То је било важно за детектива Келока, јер би се тако установило да је британски новинар био усмрћен америчким оружјем од стране ОВК терориста, а не од стране македонских снага безбедности, како је то тврђено од стране ОВК и „неких западних извора“. Из тог разлога је господин Келок захтевао да се његов „пост-мортем“ увиђај обави на приштинској судској медицини. Томе су се супротставиле британске власти, које су биле „убеђене“ да ће на Косову током тог увиђаја доћи до „заташкавања“ и уништења форензичких доказа (што ми сви иначе знамо да је била редовна пракса када су у питању били злочини према Србима).

Истовремено су американци захтевали такође аутопсију, али на некој „другој локацији“ (претпостављам у Бондстилу, тако да могу да исфабрикују доказе како им одговара). На крају је УН судија у Приштини одлучио да аутопсија не мора да се изврши уопште на Косову, да би одмах након те његове одлуке, у највећој тајности на приштински аеородром био послат енглески војни авион, у кога је транспортовано тело новинара Керима у специјалном ковчегу који је био „запечаћен“ више пута (према детективу Келоку) и хитно пребачен у Велику Британију, где је евентуално извршена аутопсија.

Господин Келок потом наводи да је након његовог захтева британској влади да му доставе налазе аутопсије, из Лондона послата специјална пошиљка, којој се по доласку на приштински аеродром мистериозно изгубио сваки траг. Као што овде видимо, завера је у свом „финишу“ попримила размере Хичкоковског трилера, и била је само један од кључних фактора који су утицали да господин Келок изађе у јавност са свим овим детаљима „западне завере“ и удруженог злочиначког подухвата у спрези са шиптарским терористима.

Овде сам сматрао за сходно да документујем у детаље ова два драстична случаја, где је, очигледно уз криминално саучешће водећих западних сила, обезбеђено да шиптарски терористи прођу некажњено. Наравно, то је све само врх „леденог брега“, који се сада полако помаља пред нашим очима из мрачних дубина косовског терористичког театра. Убеђен сам да ће након прелиминарног извештаја Д. Мартија о монструозним злочинима над Србима, право клупко, не само шиптарске завере, већ и „оне“ њихових западних спонзора, почети да одмотава, и да ће и неке друге главе (а не само српске) почети „да се котрљају“.

СРПСКИ ТАОЦИ УБИЈАНИ МЕТКОМ У ЧЕЛО НА САМОМ ПРАГУ МОНСТРУОЗНЕ „КЛИНИКЕ“

У наставку се враћамо на завршни део извештаја Д. Мартија, где ћу се задржати само на неким „специфичним „ деловима, јер је пун превод тог извештаја доступан на нашем сајту, на следећем линку: http://www.vidovdan.org/2010-04-26-12-27-13/37-politika/5602-2010-12-22-12-44-26:

Марти у свом извештају описује како су српски заточеници још у току транспорта били изложени нељудском третману и невиђеном психолошком терору, нарочито када би сазнали каква им је монструозна судбина била намењена. Та „сазнања“ су добијали већ по доласку у „транзиционе кампове“ где је вршена селекција и медицински преглед оних несрећника који су били изабрани за „орган-доноре“. Те „транзиционе станице“ су биле лоциране у Бићају у приватној кући; у Бурелу на некој врсти газдинства, у Рипеју- ноторној „жутој кући“; и у Фуше-Крујеу сеоској двоспратници у оквиру фарме- кампу који је имао вишеструку намену за терористе ОВК, пре свега „клинике“ где су довођене и ликвидиране невине жртве.

У Рипеу, у „жутој кући“ и на фарми у Фуше-Круји су над заточеницима обављани медицински тестови и вађена им је крв, као и обављан преглед од стране „доктора“. Тада је већ већини тих јадника била јасна судбина, и многу су молили своје крвнике, да их радије одмах убију, него да их полако комадају. Марти је документовао у свом извештају да су у завршној фази ових морбидних злочина, „таоци донори“ довођени на локацију „клинике“ у Фуше Крујеу (која је изабрана због близине Тиранског аеродрома), где су на самом улазу убијани углавном метком у чело, да би њихова још „неохлађена“ тела била стављана на операционе столове, где су им одређени органи, углавнм бубрези били уклањани „пост-мортем“ процедуром.

То је по њему чињено из разлога смањења трошкова и оперативне процедуре, јер у том случају није био потребан анестизиолог и други пратећи „медицински“ протоколи. Ми само можемо да замислимо осећај ужаса код тих мученика, који су били извођени из својих ћелија да би били бездушно погубљени на улазу у „клинику“ која је овде за њих била оличење самих „врата пакла“ да би њихова тела била предата у руке људских наказа које су се „скривале“ под маском хуманитарне докторске професије, да би овде на најпоганији начин погазили „свету“ Хипократову заклетву.

МАРТИ: НАЈМРАЧНИЈИ ДОГАЂАЈИ СЕ ОДИГРАВАЛИ У „СРЦУ“ ЕВРОПЕ

У закључку свог извештаја Д. Марти наглашава, да је у току своје истраге не само потврдио иницијалне налазе Карле Дел Понте, већ је успео да документује много ширу заверу иза такозване „трговине људским органима“ (која је обављана готово ексклузивно над киднапованим Србима). Он наглашава да је његов извештај није базиран на гласинама, већ веома објективним доказима, што ће по њему даља истрага и доказати. Те доказе је описао следећим речима: „Докази, које смо прикупили, се тичу најмрачнијих догађаја који су се одиграли у самом „срцу“ Европе. Европски Савет и његови чланови не смеју да буду равнодушни у тој ситуацији…“

Ја овде једино желим да приметим да не сумњам да ће даља истрага резултирати у хапшење и просекуцију мафијашких лидера ОВК, јер на крају крајева изгледа да је бар један добар део европског дела запада одлучио да зада „смртоносни“ ударац у главу балканској „мафијашкој гуји“. Не толико из солидарности са српским народом, колико пре свега због тога што се тај „змијски отров“ (симболизиран у „Змији Тачију“) све више шири њиховом „просперитном“ Европом, те се и они осећају угрожени не само том мафијашком активношћу, већ и балканским извозом „пламена исламске револуције“ (који су сами потпалили).

Но, оно чега се прибојавам јесте то да ће водеће западне земље, нарочито Америка, учинити све да заташкају своје учешће у овој монструозној завери против наше нације, и избегну властиту одговорност, која је по мени много већа од одговорности шиптарских крволока. Из тог разлога сам у завршници овог фељтона више пажње посветио аспекту раскринкавању западне завере, који је кључан за разумевање овог неописивог злочина над нашом косовском српском браћом и сестрама.

Наравно прави посао на том „раскринкавању“ ће лежати на некој будућој српској патриотској власти, јер од ових садашњих „српских“ власти, немамо чему добром да се надамо. На крају крајева, и нема неке велике разлике између њих и терористичке шиптарске власти на Косову. И једни и други су само обичне западне марионете, којима је заједничка: анти-српска агенда!

КРАЈ

Миодраг Новаковић