Tagged: Вучић

Шта нова власт не схвата, или неће да схвати


Шта нова власт не схвата, или неће да схвати

03. 10. 2012 8:50 | Александар Павић / Фонд стратешке културе

Aleksandar Pavic profil Шта нова власт не схвата, или неће да схвати

Александар Павић

У неким круговима у Србији тренутно владају недоумице о томе да ли је председник Томислав Николић најавио “нови курс” према ЕУ на изборној скупштини своје странке током протеклог викенда, када је изјавио да Србија “нема разлога да трчи за датумом и папиром”, тј. добијањем датума за почетак преговора о приступању Унији, поготово “после десет година трчања (које је) Србију довело до просјачког штапа”.(1)

Недоумице су основане јер, ако је то тако како председник каже, зашто је онда исти председник пожурио да подржи својеврсну легитимизацију парафираних “договора” које је, под бриселским туторством и притисцима, склопио претходни главни преговарач са Приштином, Борко Стефановић – најављујући пред глобалним аудиторијумом, тј. Генералном скупштином УН, да ће Србија “поштовати” оно што је тек парафирано, што није прошло ни филтер Народне скупштине, ни Уставног суда, што на крају није ни потписано? Штавише, зашто је онда исти председник у истом говору најавио “директне преговоре на највишем нивоу” са Приштином, када се зна да је управо то оно што Брисел жели да чује и што му треба? Или, зашто је, у разговору са новинаром Вол стрит журнала током заседања Генералне скупштине УН, рекао да “Србија нема другог избора осим чланства у ЕУ”? (2)

За оне који су опхрвани овим недоумицама, додатну конфузију уносе и изјаве новоизабраног председника Николићеве сада већ формално бивше Српске напредне странке, Александра Вучића, који је политику претходне власти “Европа нема алтернативу” надоградио у “Deutschland über alles” (пошто “читава Европа зависи од Немачке”), па нам тако, након што је, у истинском европском духу, једногласно изабран за новог председника СНС, поручује да су “наше могућности ограничене” у “датим оквирима” (3) – тј. оквирима безрезервног наставка безобалних ЕУ-интеграција.

Да не говоримо о томе да нам, паралелно са горе-наведеним, шеф Канцеларије за Косово и Метохију, Александар Вулин, поручује да ће најављени преговори ипак бити “технички, а не политички и да би у њима требало да буде речи о електроенергетској ситуацији и телекомуникацијама”, (4) што се ни мало не уклапа у сценарио о разговорима на “највишем нивоу” о којима говори председник државе, јер би ти разговори нужно морали да буду политички, а не чисто технички. Мора се приметити – много контрадикторности на релативно малом простору.

Наравно, може бити да нико од нас није довољно напредан (са или без наводница) да докучи дубине ове политике, да рашчлани финесе овог “милошевског” приступа, где се привидно једном руком даје а другом узима “за општу ствар”. Али то није проблем посматрача, већ проблем власти. Јер, као последња у низу владајућих гарнитура које су се наређале у Србији у последњих 20-ак година, нова власт очигледно не схвата – или је једноставно није брига – да је на њој да докаже да се најцрње могуће слутње и најцрњи сценарији неће остварити, а не на бирачком телу или јавности, од којих се више не може очекивати, после свих катастрофа које су снашле Србију, да и даље “читају између редова”, вођени чврстом вером у “добронамерност” властодржаца. Не, та времена су одавно прошла, и свака власт која не схвата да ће на делу морати да покаже оно што истински смера – неће дуго трајати, па макар новоизабрани председник СНС и тврдио да ће његова странка бити “водећа снага у српском друштву” у наредних “шест до седам година”. (5)

Јер, засад се на делу не види ништа од те “чврстоће” коју је председник Србије најавио, већ само релативизација његових речи од стране његовог дојучерашњег заменика, Вучића (или Wolfling-а на језику главне европске нације), код којег је манир релативизовања већ пустио корен, и то не само када је реч о Косову и Метохији. Говорећи, на пример, о својој “беспоштедној” борби против корупције, Вучић је ипак најавио да “иако је познато ко је био умешан у случај ‘Агробанке’, они неће моћи да буду гоњени уколико не буде доказа против њих”. (6) А ти “они” су “истакнути бизнисмен и неколико људи из политике, који су били у банци и директна веза са Владом”.

Када се ту дода и чињеница да су кључни кадрови из претходне власти остали нетакнути, (7) онда је сасвим оправдано сумњати да ће, уз жртвовање неколико релативно ситних фигура, цео политичко-мафијашки апарат који Србију гуши више од било које прикривене или огољене окупације, суштински остати на месту. Опет, терет доказивања да то није тако остаје на власти. С тим што више неће моћи да рачуна на превише пасивно ишчекивање “промена”, “реформи” или сличног у социо-економском контексту у којем се Србија налази. Јер, како је лепо поручио један колумниста, “казна за убијање наде не може се избећи, чак ни у оваквој Србији. (8)

_________________________

Напомене:

(1) http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.289.html:399133-Tomislav-Nikolic-I-Srbija-ima-svoje-uslove

(2) http://online.wsj.com/article/SB10000872396390443916104578022841259661014.html

(3) http://srb.fondsk.ru/news/2012/10/02/da-li-nemachka-gura-srbiiu-preko-rubikona.html

(4) http://www.nspm.rs/hronika/aleksandar-vulin-srbija-spremna-za-razgovore-o-kosovu-i-metohiji.html

(5) http://www.blic.rs/Vesti/Politika/343365/Vucic-Napadi-na-SNS-bice-sve-zesci-ali-vladacemo-mozda-i-deceniju

(6) http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/vucic:-srbija-nije-hajducka-drzava_344895.html

(7) http://www.standard.rs/branko-pavlovic-najgore-smo-izbegli-za-dobro-tek-treba-da-se-borimo.html

(8) http://www.standard.rs/zeljko-cvijanovic-ovo-ne-moze-izaci-na-dobro-ili-sta-je-novoj-vlasti-cojstvo-bez-junastva.html

******************************************************

Александар Павић

Александар Павић Дипломирао Политичке науке на Универзитету Калифорније у Берклију. Политички саветник Председника Републике Српске, август 1996 – јули 1997. Сарадник часописа „Печат“ и руског геополитичког сајта „Фонд стратешке културе“. Аутор књиге „Забрањена истина о Сребреници: приручник заснован искључиво на страним изворима“ (Легенда, Чачак), три издања.

Advertisements