Tagged: Законоправило

ЗАКОНОПРАВИЛО СВЕТОГ САВЕ ИЗ 1262. НАЛАЗИ СЕ У ЗАГРЕБУ


ЗАКОНОПРАВИЛО СВЕТОГ САВЕ ИЗ 1262. НАЛАЗИ СЕ У ЗАГРЕБУ

ФБ Сања Илић у субота,
септембар 15, 2012.

Најстарији сачувани препис Законоправила Светог Саве, такозвани Иловички препис – настао је 1262. године и сада се налази у Хрватској Академији знаности и умјетности, некадашњој Југословенској Академији знаности и умјетности, тзв. ЈАЗУ.

Ово је прича о томе…

 

 

Свети Сава је наш први законодавац

Почетком 13. века, Сава се постарао да се за потребе Србске цркве и Србске феудалне државе приреди и преведе Номоканон с тумачењима, под називом Законоправило. То је био први србски Устав и правни акт писан на разумљивом НАРОДНОМ ЈЕЗИКУ. 

Сачувано је више преписа Савиног Законоправила, а Иловички препис  је најстарији, настао 1262. године у манастиру Светог Арханђела Михаила на Михољској Превлаци. Писан је на прегаменту и има 398 листова…

 Закон – то је – Држава

1- Из Србске феудалне државе још у 13. веку Савин Номоканон је пренет у Бугарску, а одатле у Русију. Други по старини Рашки препис је настао 1305. године у Петровој цркви у Расу. Писан је на пергаменту и има 427 листова а чува се данас у Историјском музеју у Москви, где је Номоканон и штампан 1650. и 1653. год., а затим прештампаван у 18. и 19. веку. Последње издање је из 1914. год. па је допрло и до Срба.

Штампана „Крмчија“ обухватила је и ранофеудално и феудално србско законодавство. То се није знало кад се стварала нова Србска држава, па се Крмчији пришло само као Црквеној законској књизи. Из ње се исписало „до 15—20 пунктова“. На тај начин је постао први Законик обновљене Србије, и то почетком маја 1804 год., тек што је подигнут Први устанак…

Како смо остали без Иловичког преписа (Гарашанин и претпоставка)

2 – „1861. до 1866. формирала се у Загребу Југословенска Академија знаности и умјетности. У то време наше крајеве је захватио тзв., Илирски покрет за уједињење Јужних Словена. У Београду су били још Турци, али су то биле задње године њиховог владања.

Постоји запис да је тадашњи министар иностраних послова, Илија Гарашанин, примио у посету два свештена лица различите вероисповести, дон Миховила Павлиновића, фратра из Далмације, и Православног свештеника Јована Сундачића, који је био свештеник у Задру, професор Задарске богословије, уредник Православних часописа, а затим свештеник у Котору, једно време и секретар краља Николе на Цетињу, који су заједно путовали и проповедали Југословенство.

Претпоставља се да им је тад Илија Гарашанин уручио „Иловичку Крмчију“ да је однесу у Загреб, где се тих година, на предлог бискупа Штросмајера, а под руководством Рачког оформила ЈАЗУ.

Претпостављам да је то било условљено помишљу да ће тамо бити на безбедном месту, због Турака, а друго, вероватно се Гарашанин, одушевљен идејом Југословенства, решио на тај корак. Срећом, она је пре овог последњег рата снимљена , и изашло је фототипско издање доступно свим црквама и манастирима, као и верницима СПЦ.“

 _________________________

1- извор википедија

2- извор: http://radiosvetigora.wordpress.com/