Tagged: Злочин над Србима

Руска "Правда" пише о новим шокантним детаљима трговине људским органима на Косову!


Појављују се нови шокантни детаљи
о трговини људским  органима на Косову

Сергеј Василенков
Правда.ру  14.09.2012

Изгледа да истрага у случају “црног” трансплантолога на Косову долази на виши ниво. Тужилаштво Србије је успело да пронађе сведока који  је током 1990-тих био члан банде илегалних продаваца људских органа. Докази које је Тужилаштво пронашло су застрашујући. Али остаје велико питање да ли ће починиоци овог злочина бити приведени правди.

Порекло проблема

Србија и Косово су некада били део државе Југославије. Године 1945. Косово је постало Аутономна покрајина, у оквиру Републике Србије. Уз Србе који су живели на Косову, ту су се током Другог Светског рата населили и становници Албаније. 1974. године Југославија је усвојила Устав, према којем су српске покрајине добиле статус републике, без права отцепљења.

Косово је постало Аутономна покрајина са сопственим уставом и владом. Током 1980-тих година Аутономни статус Косова је укинут као резултат политичке  кризе који је захватио Југославију као и друге земље Источне Европе.

Према новом  закону који је усвојен у септембру 1990. године, Косово је задржало само културну и територијалну аутономију у оквиру Србије. Косовски Албанци се нису сложили са овим стањем ствари и почели су да стварају сопствену власт. 1991 године Косово је прогласило независност, као резултат незаконитог референдума.  Настала је такозвана република Косово на челу са председником Ибрахимом Руговом. Године 1996, основана је Ослободилачка војска Косова, (ОВК), чија сврха је била да се бори за независност региона. На Косову је почео терористички рат, у којем су наоружани побуњеници ОВК нападали и убијали на стотине Српских цивила.

У Марту 1999. НАТО трупе су интервенисале у  овом сукобу без одобрења УН. Они су започели са операцијама Савезничких сила, које су трајале до Јуна 1999 године, када се Југословенска војска повукла са Косова, а регион је стављен  под управу УН администрације.  У Фебруару 2008, Скупштина Косова, једнострано доноси одлуку о  независности, уз подршку САД и неких Европских земаља, што је изазвало нове етничке немире у покрајини. Бројне земље су признале независност Косова, укључујући Тајван, САД, Француску, Италију и неке друге земље. Међутим, стварни статус Косова остаје нерешен, чак и данас.

Случај “црне” трансплантационе хирургије је везан са ОВК активностима на Косову током сукоба са Југословенском војском, односно Србима, у 1990-тим годинама.

ОВК је током 1990.-тих била повезана са Ал-Каидом. Према “Washington Times-у” војници ОВК  су тренирани у камповима терористичке Ал-Каиде. Према  изјави Савету за иностране послове, (USA, Council on Foreign Relations) ова “војска” се издржавала зарадом од продаје дроге.

Како се испоставило још један извор финансирања ОВК била је илегална продаја људских органа. За ове сврхе су користили киднаповане Србе и остала страна  лица, током оружаних сукоба.

Напредак “црне“ трансплантологије

Ужасна илегална продаја људских органа на Косову била је добро организована. Криминалци су намамљивали лаковерне грађане  Русије, Турске, Молдавије, и неких других земаља на Косово. Ти људи су били спремни да продају своје бубреге за 15.000 €.  После операције урађене у нехигијенским условима, пацијенти нису добили ништа од оног што им је обећано. Многи од њих су ускоро умрли, док су криминалци њихове органе продавали својим купцима у другим земљама, за 80.000-100.000 €. Заробљени Срби су такође били “донатори“.

Главни Тужилац Међународног Кривичног суда за бившу Југославију, Карла дел Понте, постала је веома заинтересована за овај проблем. Објавила је књигу о овој теми, што је изазвало интересовање у свету.  2004–е године она је посетила логор у Албанији, где су извођене нехумане операције. Српски тужиоци су поднели кривичне пријаве поводом трговине људским органима.

Активност хирурга који су вршили илегалну трансплатацију добила је међународни публицитет у 2010 након извештаја Дика Мартија, члана Парламентарне Савета Европе. У својем извештају, је представио чињенице о активностима „црних трансплантолога“ на Косову 1990 . Извештај такође наводи да су људи из тима Хашима Тачија, Албанца, садашњег премијера непризнате „републике Косово“ учествовали у тим злочинима.

Тачијеви покровитељи из САД и НАТО савезници су знали за ове језиве активности. Британски Гардијан, у октобру 2011. пише да је криминална активност Хашима Тачија, описана у тајном документу НАТО. Међутим они не журе да гоне Албанце,  очигледно из уско политичких  интереса.

Дакле случај „црне“ трансплантационе хирургије, се не приводи крају. Пронађени  сведок је изнео језиве детаље о овим шокантним операцијама.

 Касних 1990-тих   у јеку су бли сукоби између  косовских Албанаца и Срба, током тог рата ОВК је заробила 300 Срба. Ови људи су одведени у Албанију.

Према изјави српског Заменика Тужиоца Бруна Векарића, сведок је био члан ОВК.  Сведок је прошао двонедељни тренинг како да вади људске органе.

Он је био сведок вађења срца једног од заробљених Срба а затим учествовао у транспорту органа до аеродрома у близини Албанске престонице Тиране. Сведок је лично отворио човеку стомак, при том није коришћена анестезија током тог захвата. Сведок је рекао да је жртва вриштала и молила за милост, а да је свуда око њега било прекривено крвљу.  

Штавише ОВК је вршила своје злочиначке активности и у време када су у покрајини боравили представници различитих међународних организација, попут Црвеног Крста, НАТО мисија, и новинари из многих Западних медија.

Јавност је била свесна ових злочина али није било одлучног корака да се ти злочини зауставе. Опис злочина ОВК, који је дао сведок,  је нови подстицај за истрагу бројних отмица и  илегалну трговину људским органима на Косову.

Хоће ли истрага бити доведена до краја? Да ли ће правда победити?

Како је изјавила Наташа Шћепановић, представник Удружења породица киднапованих и  убијених на Косову и Метохији, искуство са истрагама о активностима сукобљенеих страна на Косову показује да међународне организације излажу  српске жртве додатној дискриминацији. Због тога, додаје она, случајеви „црних“ трансплантолога, који су до сада истраживани нису дали никакве резултате. По њеном мишљењу то изазива сумњу у спремност међународних организација да нешто ураде по том питању.

Званичници ткз. „Републике Косово“ не доприносе овим активностима. Тако је косовски министар спољних послова Енвер Хоџај изјавио да је појављивање сведока злочина темпирано на обележавање годишњице независности Косова. Наравно званична Приштина не жели да баци сенку на руководство непризнате републике, јер је у ова кривична дела укључен Хашим Тачи лично. Због тога постоје озбиљне сумње у то да ће случај „црних“ трансплантолога бити доведен до логичног завршетка у блиској будућности.

Политичке и економске кризе настављају да тресу регион, и томе нема краја. На крају, ћутање оних из међународне заједнице који о овоме све знају, као и сложена истрага о доказима озбиљно ометају истрагу.
_____________________________

Превод са енглеског: Љиљана Јовановић (ФБР)

Космет 90-тих: стравична мучења и убиства Срба под заставом САД!


СРБИН-инфо четвртак – 20. септембар 2012

Космет 90-тих: стравична мучења и убиства Срба под заставом САД

Упозоравамо да текст садржи стравичне и мучне описе убиства Срба од стране шиптарских окупатора. Свако ко има слабије здравља боље да не чита текст – редакција Србин.инфо

116 година за 11 бивших припадника „Ослободилачке војске Косова“ (даље ОВК)

Тако гласи пресуда Врховног суда Србије за ове припаднике ОВК, који су још чинили и озлоглашену Гњиланску групу. Они су проглашени кривима за отмицу две српкиње у Гњилану, јуна 1999.године и током више дана свакодневно пребијали, мучили, силовали, вређали и претили им смрћу.

Казна члановима „Гњиланске групе“ изречена је у Врховном суду Србије у Београду, још у јануару 1999. године. И тада су они проглашени кривима због тога што су од почетка јуна до краја децембра 1999. године, до смрти мучили готово 50 цивила, најпре српске националности. Још готово 150 особа су мучили и вређали, а потом пустили на слободу. У међувремену, Апелациони суд је поништио ту одлуку и започео нови судски процес. Разлог за то је исказ кључног сведока у Тужилаштву за ратне злочине под шифром „Божур 50“. Током обновљеног процеса, утврђено је да је његов исказ у односу на оне који су на оптуженичкој клупи, непоуздан.

Судија је јуче рекла: неоспорно је да су се ти злочини догодили у Гњилану. Значи да постоји списак људи који су или нестали, који су убијени и слично. Међутим, људе који су тренутно били оптужени за тај злочин, сви који су сведочили – значи, жртве тих злочина, њихове породице – нико није успео да их препозна. Они су наводили друге људе. Она је баш рекла, њихове албанске комшије.

Тако да у том смеру тужилаштво није успело да докаже да су ти људи који се налазе на оптуженичкој клупи уствари одговорни за тај злочин. Нико не спори да се злочин у Гњилану догодио. Једноставно је питање ко су људи који су то урадили.

Да захтевају предају бивших косовских терориста или да их ухапсе, српски истражни органи, који имају малу или никакву контролу над највећим делом Косова, наравно, не могу.

И то је страшно, јер је ових 11 осуђеника – само врх леденог брега, кратка епизода ужасног хорор филма. Ево само неколико исечака из исказа заштићеног сведока „Божур 50″ и сведочења преживелих страшних мучења од стране „Гњиланске групе”. О ономе што се десило у другој половини 1999. године у граду:

Невине људе секли су ножевима, а затим упирали прст у рану, како би крв текла више и јаче. Жртве су поставили једну иза друге, а потом испалили девет метака у стомак, проверавајући колика је продорна моћ пиштоља, све жртве су том приликом погинуле. Старици су ноге везали за два аутомобила и возили у различитим смеровима. „Крени полако, немој брзо да јој узмеш душу” – рекао је један од преступника. Док је јадна старица још била жива, исто су урадили и са њеним рукама и коначно је потпуно растргли. Силовали су жену у касној фази трудноће. Оца, држећи му нож на грлу, присилили на полни однос са својом ћерком. Један од преживелих је подсетио да је један од терориста „Ослободилачке војска Косова“ одузео бебу од мајке и набио је на нож.

Низ експерата не искључује могућност да су чланови „Гњиланске групе“ учествовали у мучењима Срба, који су потом доспевали у руке „Црних трансплантолога“.

Жртве „заслужиле силовање“

„Суђење је било тешко од почетка, била је лоша дисциплина а адвокати оптужених су често вређали сведокиње које су прошле вишедневно мучење, често говорећи да су оне намештени сведоци и да нису доживеле мучење, а и ако су га доживеле – свакако су га заслужиле.

Суд је морао да реагује много оштрије и одлучнији у сукобу са адвокатима који су држали политичке говоре. Неки од њих су били професионални, али су неки радили врло недолично.

Имали смо врло храброг сведока – сарадника, али је питање да ли ћемо их и даље имати, с обзиром на то да су видели исход суђења. Питање је да ли ће се неко други појавити, поготову кад види ко је пуштен из протвора – рекла је једна од сведокиња.

Узгред, гњилански мучитељи и убице су сва злодела учинили под заставом САД. Наша саговорница Марија Ристић у чланку, објављеном на сајту „Балканска транзициона правда“ наводи речи бившег судије општинског суда у Гљилану, који тврди да су у граду злодела ОВК, масовна убиства и разбојништва почела управо после доласка америчког контигента КФОР. До тада, док су на истом простору боравили француски војници, ситуација је била прилично стабилна. Још један бивши становник Гњилана је ситуацију након доласка Американаца, описао на следећи начин: људи су почели да се боје и да полако напуштају град. Од својих колега Албанаца је чуо да им је прећено и забрањено чак и да разговарају са Србима. У то време су се у граду појавили људи у црним униформама. Говорили су да су чланови ОВК. Јасно је да им је циљ био да уплаше Србе и принуде их да напусте КиМ. А то им је и успело: до 1999.године, у Гњилану је било око 15000 људи, а сада не може да се нађе ни 50 српских душа.

Приметимо за крај, тачка на случај „Гњиланске групе“ још није стављена. До сада је оптужби ослобођено 6 особа. Српско Тужилаштво за ратне злочине је изјавило да ће поднети жалбу на ту одлуку. Осим тога, Тужилаштво није задовољно ни строгошћу тј дужином предвиђених казни, које су тек „делимична сатисфакција за жртве“- изјавио је заменик тужиоца за ратне злочине Бруно Векарић, коме је, иначе, током процеса, претио један од чланова „Гњиланске групе“.

(Глас Русије, e-novine.com )