Tagged: Косово и Метохија

Томислав Нејаки


Весна Веизовић

Весна Веизовић

Сећам се док сам још ишла у ниже разреде основне школе, свог сада већ покојног учитеља Милије и односа какав је имао са нама ђацима. Не тиранин али са довољно ауторитета да нас смири кад „подивљамо“ на часу. На истом спрату где и наша , биле су још три учионице. Из прве две ни глас се за време часа није чуо, у нашој куд и камо , али на самом уласку у ходник код једне сада већ пензионисане учитељице чули су се сви осим ње. Како је она одржавала час, тада ме нешто посебно није ни интересовали, више сам желела да провирим мало у њену учионицу и да учествујем и сама у том хаосу и нереду.

Но, много година касније када је мој син кренуо у школу и када сам се једном приликом нашла испред његове учионице сетих се управо оне у којој сам као дете и ја желела да будем. У том тренутку на самом почетку његовог школовања, схватила сам да ће он имати касније доста проблема, проводећи време у свом том хаосу, без ауторитета и без реда , а самим тим и рада. Наравно била сам у праву.

Пре неколико дана затекох се у школи, чекајући учитељицу да изађе испред учионице, сада већ четри године касније , јасно се видео утицај те дечурлије на њој. Некад је каже могла и да их смири, али данас ову генерацију са којом проводи последњу годину , њима не може баш ништа. Било је и очигледно. Могла је да виче, да дели кечеве, смањује оцене из владања али навикли на њену попустљивост , та дечурлија је знала да ће се свака казна у неком тренутку повући и да ће они наставити да уживају у тој својој већ изграђеној школској анархији , где онај ко треба да их подучи над њима нема ни трунке ауторитета.Било ми је жао, али ни деца изгледа нису више оно што су била.

Дајем ове примере, опште , свакако врло битне као јединствене мале заједнице , али да би могли да функционишу и раде оно за шта су ту , да усвајају знања, стичу пријатеље и развијају се, у овом случају, мора постојати бар неки ред. Ако нема реда све ово поменуто ће функционисати неко одређено време али са умањеним интезитетом , док једног момента се све не распадне. Или то време које је утрошено на то, године , не протекну потпуно узалуд са минимално стеченим знањем.

Дакле, узмемо ли ту учионицу , која је у свеопштем хаосу за пример и упоредимо је са државом Србијом , добићемо резултат да је та учионица пример једне сређене заједнице у односу на тренутно стање у Србији , где влада најпримитивнији облик анархије.

Облик какав вероватно до сада није забележен и који се може окарактерисати као једно сасвим ново државно уређење, односно неуређење.

У овом случају прво што одређује у каквом је хаотичном стању ова држава јесте став председника и према народу, и према другим државницима , куварима домаће и унутарње политике наше земље.  Став који је испољио према свом народу био је крајње застрашујући. Ако се занемаре у овој ставци, сва она предизборна обећања дата народу, а  која је по самом доласку на власт занемарио , дајући истовремено јасан знак оним поменутим иностраним куварима да је обмана народа успешно изведена .Није онда ни мало чудно, што само шест месеци након ступања на председничку дужност пати од маније гоњења.

Сада, могли бисмо поставити питање, да ли је овај председник који се годинама представљао као човек из народа, почео осећати грижу савести или страх и од једне и друге стране ,који се као  подмукла подсвесна параноја почео извлачити на површину .

Какав год да је разлог његових унутрашњих конфликата и ове свеопште несигурности коју преноси и на свој народ, нама се исто хвата. Могуће је да је главни  кривац непостојање свести, коју јасно је никад није успео да развије , јер у случају да јесте оваква анарахија друштва а посебно екстремних србофобичара и неонацистичких сепаратиста не би имала овако широке димензије и све већу слободу делања, па самим тим он није ни свестан својих досадашњих дела. Која су за ових пола година колико седи на престолу достигла много веће размере , него сва она дела његових претходника , наравно у пежоративном смислу.

Само чињеница да су на индиректан начин признали Косово и Метохију, седајући за исти сто са ратним злочинцем Хашимом Тачијем,  називајући га премијером Косова, развијајући тајне платформе, којих подсећања ради у предизборној кампањи нико није помињао и успостављање интегрисаних управљања границама  као и применама ранијих договора, које је током протеклих месеци док је још био „човек из народа“ и опозиција са најоштријим речником свакодневно осуђивао .Надимак који је током протеклог занимања стекао, радећи са онима који будућност више немају, сада се показује као потпуно тачан. Што опет показује да су претходна занимања једног председника врло битна, да би могао да схвати појам једне државе и да ти њени чиниоци, основни поред територије,односно народ,јесу  живи свет који има будућност.

Иљин је писао да, државу чини народ којим управља влада;влада је позвана да ради у име народа и да из њега црпи своју животну снагу. Но, ова власт, са својим председником који свакако није оно о чему је сам изградио илузију о себи, односно „човек из народа“, народна влада, већ влада западних полтрона, уплашена и манијакално настројена.

Немајући значи свесно поимање да он не управља неком територијом већ народом, и да је захваљујући његовом вољом ( немајући избор ), дошао до те функције, којој није дорастао, он се и не понаша као председник, већ као уплашена учитељица у пуној соби, не ђака, већ школских инспектора, директора и осталих виших чиниоца од њега. Не заиста виших, већ због недостатка ауторитета и страха од губитка своје позиције, он сваког посетиоца па и оног случајног види као потенцијалног џелата коме ће се радије подвити на рачун својих ученика него ли се супроставити ради добра тих својих ученика, ради којих и јесте ту где јесте.

 

Суштина је да параноја ради своје, па је целу србију захватио синдром Илије Чворовића. Након објаве на Пресу, да тајне службе прислушкују скоро пола милиона грађана а међу њима и председника државе и сам врх власти. А како је међу Србима, још из Брозовог времена, скоро па се наследно провукла та црта, може се рећи и комплекса више вредности, међу оних четристо хиљада свакодневно прислушкиваних пронашло се њих четири милиона.

Поред свих наведених одлика, како би ми народ који има таквог председника требали да се осећамо и шта од њега и његових плашљивих поступака можемо да очекујемо? Или крајњу тиранију , али само према народу  са којим нема додира или крајњу анархију у ком ће народ опет осетити ужасне последице овог плашљивог , параноичног човека.Са којим се шали и полиција и безбедоносне структуре, само народ углавном ћути. И чека!

Морала бих се вратити још једном на онај већ чувени патриЈотски интервју дат Новостима, онај чији су делови цитирани у Тијанићевом јавном сервису пред вечеру у другом Дневнику, као имагинарно предјело и порција кафанског лажног патриотизма и још илузорније чврстине, и то само док је спикерка са грубљим гласом ишчитавала. Жао ми  је само што га сам председник није прочитао, осећам да би му глас подрхтавао већ размишљајући какву ли ће фацу сложити Кети и Хилари. Он је у тих пробраних неколико реченица, одиста испао прави патриота али у очима сваког политички неписменог човека, што је нажалост случај са већином народа у Србији.

Но, у оним осталим одговорима којих су многи остали ускраћени, Николић је јасно показао ко је и шта је, и да се његова садашња политика не разликује од претходних осим у брзини којом спроводи задатке западних налогодаваца. Помињем тај интервју ради само једне његове реченице:

„Када нам се и званично испречи зид, онда политика и Европа и Косово неће бити могућа. За сада нико званично није тражио да признамо независност Косова и Метохије. Уређујемо земљу по европским стандардима, који нам помажу да спроведемо реформе и уредимо Србију на демократским принципима. Слажем се да однос са ЕУ не може да се гради на томе да сваки пут добијамо нове захтеве. Ако смо ми стабилни и испуњавамо услове, не може Европа да буде нестабилна и да нам стално испоставља нове услове. Ми тражимо само да нам се поставе услови као и другим земљама, ни мање ни више.“

Опет се кроз све то провлачи једна контраиндикторност коју је немогуће а не увидети.

Зашто овај садашњи председник умишља да ми желимо да уђемо у Европску унију и држи се ње и даље као једине алтернативе ? Ко њега уопште саветује да настави тим путем, одакле толико елана да се свесно срља у пропаст у нешто што се више не одржава ни на стакленим ногама већ на само једном ногару сломљеног стола и то под притиском САД, која је уједно и творац те глобалистичке творевине створене само ради губљења сопствених идентитета народа који припадају тој унији.

Односно све илузије које су можда и постојале међу србским народом по питању живота у ЕУ , већ неко време су потпуно разбијене. Једини који и даље теже прикључењу су стране НВО  и силни борци за људска права, права оних који нису Срби, као да Срби нису људи.Пре него ли дођем до „бораца“ и сепаратиста , поставићу још једно питање везано за онај интервју и обећање о одустајању од ЕУ уколико неко постави услов „могуће признање Косова“ . Јуче је косовски известилац за ЕУ Урлике Луначек , говорећи о добијању датума за почетак преговора врло јасно и прецизно нагласила да је улов за добијање преговора признање независности Косова.

„То сам рекла више пута јер ЕУ неће дозволити нови Кипар у Унији. ЕУ неће примити ниједну земљу без дефинисања граница“

И додала да се ЕУ противи идеји о подели окупираних територија, као и то да сматра да се српске власти неће коцкати са европском будућношћу.

Оно што верујем многе занима, јесте како ли ће нас овај пут направити будалама?

Међутим ни овде није крај оном што почиње да се збива у Србији, хаосу који је последица слабости овог назови државника. Поред Косова и Метохије, чије границе је већ неко други утврдио, односно онај коме се клањају ови политички пагани, на северу земље већ почиње да се назире иста ситуација.Сада долазим до оних „бораца“ и сепаратиста.

Наиме, само неколико дана након појаве „Војвођанског отпора“, „Слободне Војводине“ и сличних аутономашких углавном Мађарских и аутошовинистичких нових неартикулисаних имагинарних нација каква је војвођанска, од владе Војводине добијамо дрске поруке о ускраћивању законске аутономије и претње о још једној републици у оквиру ове сада већ заиста банана државе каква је постала Србија.

Из страха да не наљути европску комисију која се већ полако усељава у нашу северну покрајину, председник по питању ових поменутих екстремистичких група не чини апсолутно ништа. Тако да имамо ситуацију да такве групације, финансиране директно из Мађарске, каква је тај „Војвођански отпор“, који према неким сазнањима је формиран од мађарске неонацистичке странке Јакоб, могу сада већ слободно да делују управо на исти начин на који су и Шиптари то радили на Космету док нису у једном тренутку потпуно преузели контролу и прогласили самосталност.

Она прича о београдском пашалуку и повратку на њега, која нас као сенка прати већ годинама,  почиње да се остварује. Сада већ јасно можемо видети да то није мит већ наша сурова реалност , која неће се десити ради тога што садашњи председник мисли добро свом народу, већ управо из страха од губитка наклоности оних ради који су му помогли да дође до своје позиције.

Претходна власт је донекле и могла да се држи ЕУ, али садашња то нити може, нити сме. Више не постоји шаргарепа на штапу ради које би гомила ишла за њом, постоји један други правац који је одувек био ту а који све више могућности пружа. Стога, треба имати у виду да је ово само један преглед очигледног стања, јасно видљивог чак и оним политички неписменим, па и оним којима је посебно након Инсајдера Космет један терет, јер ту никад неће бити крај ономе ко бесрамно тражи а попустљиви бесрамно даје.

И да као преглед и треба видети, јер ту могућност и тај правац који ће свакако бити све видљивији не треба занемарити и не треба се препустити овом нестабилној драматичној јавној представи , нити гледати живот као какав филм у ком немамо удела, већ само пратимо већ исписани сценарио, већ се ухватити у коштац са њим и бити део њега и део државе, која је свакако више наша, народна него била чија друга.А посебно не оних који својом слабошћу цепкају оно за шта су наши дедови храбро давали животе.

Јер овој „учионици“ је преко потребан ред, рад и дисциплина, а предуслов за јаку и здраву државу јесте однос какав ће власт изградити и према народу али и према страним политичарима који у овој земљи морају да знају да су само гости.

И за крај, још једном ћу поновити једну његову реченицу у којој се огледа сва истина и тренутно стање :

„Ако смо ми стабилни и испуњавамо услове, не може Европа да буде нестабилна и да нам стално испоставља нове услове.“

Одиста оног тренутка када будемо имали стабилног председника, са јасно дефинисаним циљевима, чврстим и неустрашивим одлукама, који ће својим делима и прецизношћу иза себе имати исту такву владу, можемо очекивати да ће тада и Европа али и цео свет променити свој манипулаторски став према нама. Сада то свакако није могуће, што је и очигледно, јер уколико се будемо водили чврстином и стабилношћу овог садашњег председника, проћемо као у Тарабићевим пророчанствима и то у најбољем случају, ако нам оставе једну шљиву да под њу седнемо, ваљда ће за то моћи да се избори овај Томислав нејаки.

 

Шта Тачи тражи, знамо – са чим ћеш пред Србе Николићу?


Непријатна је сама чињеница да су људи као појединци немоћни да нешто учине да се ситуација која нам је наметнута промени у правцу нечег бољег… Људи као зомбији живе данашње време у Србији, овој којој се историја сама пише, оваквој каква је, са овим народом и овом владајућом, и оном бившом структуром и свим осталим у последњих тринаест година. Већини се видим гледа тенис, слушају полуголе певаљке на ружичастим и осталим телевизијским екранима, излази на сплавове, седи у баштама кафића, причају о моди, о „бизнису“, о себи… само о себи и њима битном малом уским интересом повезаном броју људи… И ништа 80% људи у Србији не занима – осим њих самих… Да ли је то неки нови вирус завладао Србијом, има ли то везе са хемијом коју нам свакодневно сипају из авиона или је нешто треће у питању не знам, али се догађа. И срамота је да скоро сваки пети преврне очима и каже – опет о Косову – како ти не досади – јер живе даље од онога што наша браћа и сестре – Срби на Косову и Метохији, и раније, а посебно у последњој деценији преживљавају, далеко од праве голготе која их је снашла… Најгоре од свега је да се томе изгледа, по свему судећи,  још не назире крај…

04.11.2012. ФБР уредник Биљана Диковић

БИЛО… ТЕШКА СВАКОДНЕВНА СТРАДАЊА СРБА НА КОСМЕТУ…

Страна војска која је окупирала део србске територије, декларација 1244УН тек онако – ради декларације – коју нису поштовали ни они који су је написали, отимање земље Србима, прекопавање и прављење бункера „где год су нашли добро место ту базу посадили“, свакодневна „нормална“ појава на Космету су барикаде, пуна ратна опрема стране војске окупаторске, специјалне машине за разбијање демонстрација, стални притисак да Срби прихвате „реалност да је Косово Тачијево и да у њему могу да живе само по његовим правилима“… и СВЕ СЕ ТО ДОГАЂА У СРБИЈИ – А СРБИЈА НЕ РЕАГУЈЕ ДА ЗАШТИТИ СВОЈЕ ГРАЂАНЕ – НИКАКО…

УН су својевремено (по „дозволи“ србских власти да претходно дође ЕУлекс на Космет) предале своје надлежности ЕУлексу који је ту само да направи услове и спроведе и надзире прелаз свих институција паралелне самопроглашене квазидржаве „Косово“ у руке криминалне власти трговаца наркотицима и људским органима на Космету… Па „интегрисане границе“, административни прелази, матичне књиге, таблице, лична документа – признавање правне државе „Косово“ од стране србских власти – КАО ДА СУ ИМ ВРАНЕ МОЗАК ПОПИЛЕ ПА СВЕ РАДЕ ШТА ИМ ДРУГИ КАЖУ ДА ЈЕ ДОБРО ЗА ЊИХ – КАО ДА НЕ ПОСТОЈИ  УСТАВ СРБИЈЕ И КАО ДА ТО НИКАДА НИСУ НИ ВИДЕЛИ НИ ЧИТАЛИ – А МОРАЛИ СУ АКО СУ ТУ ГДЕ СУ.

 „Пошто је почео са казненим операцијама против мирног становништва Косова режим из Приштине је заједно са НАТО-ом направио војни ослонац: после завршетка војног конфликта УЧК је уместо да буде разоружана претворена у Косовски заштитни корпус, који је 2009. године трансформисан у Косовске снаге безбедности, а крајем 2011. године у – Армију Косова. Рад организованих злочиначких групација је настављен, без обзира на присуство многобројних међународних организација, мисија, невладиног сектора и т.д, и томе сл.“ (Ања Филимонова)

ТРАЈЕ… ТЕШКО СРБИМА НА КОСМЕТУ, ОПЕТ – НЕКА ИХ БОГ САЧУВА

И тако су притисцима, претњама, насилним понашањем, свакодневно временом дошли до тога да тамо неки, који нису желели и нису хтели да се баве својим послом, пошаљу своје представнике да се састану са Тачијем и са његове стране овлашћеним лицима, и дају легитимитет захтевима сепаратиста да отцепе део територије, уз свесрдну апсолутну подршку САД и ЕУ званичника којима је у прилог да своје циљеве спроведу до краја. Економска и свака друга зависност од ЕУ ће нам тек доћи главе, а Бондстил је САД база која већ има екстериторијалност у односу на локалне „приштинске власти“. Игра је завршена (game over) како то умеју да кажу амери…

Криминална терористичка групација која је поделила све природне, економске, духовне, људске и остале ресурсе и богатства у јужној србској покрајини Косово и Метохија – учинила је то јер нико од надлежних у Србији – на чијој се то све територији догађа – није се озбиљно окренуо и рекао: доста! то тако не може! не прихватамо стање као реално јер то није истина! Космет је Србија!

Остаје нејасно зашто сада – када су дошли на власт ови други – нису прогласили окупацију дела територије Србије, једнострано отказали све споразуме које је претходна власт потписала – од чувеног документа о „шеткању“ стране војске која ни за шта неће одговарати пред србским судовима па макар и убили некога – СОФА, до Борко и Едита „споразума“ који нису легитимни – јер их као ни споразум СОФА и остале „дивље потписане“ на штету Срба и Србије – НИСУ ОДОБРИЛИ У НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ СРБИЈЕ ВЕЋ ИХ ЈЕ КАО ПОЈЕДИНАЦ ПОТПИСАО НЕКО ИЗ ВЛАДАЈУЋЕ СТРУКТУРЕ. Кад поштују договоре што нису тражили да се испоштује 1244УН која је била једини документ који су потписали Срби – опет на силу натерани и на своју штету!

И сада се Николић и Дачић рукују и госте са онима који су били најгласнији да се разбије Југославија (страдали су Срби), наоружавали друге да се боре против легитимне Војске Југославије (страдали су Срби), подржавали су јавно све који су радили Србима о глави и који то раде и дан-данас (Туђмана, Алију… Тачија… ), били најгласнији да се ни крив ни дужан на правди Бога бомбардује један народ јер њима треба територија са које ће да снабдевају Европу наркотицима, и све то под паролом „Милосрдни анђео“… И чије то потписе и које уговоре и обећања која су штетна за Србе и Србију чланови Владе и председник „морају да поштују“?! Срамота је и грех према онима који су страдали, према невином и напаћеном народу и фотографија србских власти са таквим белосветским… да не кажем, није лепо овако јавно.

„Због злочина који су чињени од стране ОВК, уз одобравање такозване Међународне заједнице, појединачних држава и њихових представника, који су и смислили овај злочиначки подухват, пред суд би требало да се изведу и: Клинтон, Олбрајтова, Весли Кларк, Тони Блер, Џејми Шеј, Хавијер Солана, Кушнер, Петерсон, Ахтисари, сви планери злочиначког подухвата, саучесници који су га одобрили; као и да се јавно осуде сви који су се здушно залагали да се бомбардује Србија на прагу 21. века…“ (Зејнел Зејнели)

И КОНАЧАН РЕЗУЛТАТ РАДА ВЛАСТИ У СРБИЈИ У ПОСЛЕДЊИХ ТРИНАЕСТ ГОДИНА: ТАЧИ ПРЕДСТАВЉА ПРИШТИНСКУ ПЛАТФОРМУ ЗА КиМ – ДЕКЛАРАЦИЈУ „НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ КОСОВО“ – И ОПЕТ, ТЕШКО СРБИМА НА КОСМЕТУ, ДУХОВНИ ВОЂА ЈЕ УЗУРПАТОР ТРОНА РАШКО-ПРИЗРЕНСКОГ ЕПИСКОПА И ПРВИ ЈЕ ПРИМИО ДОКУМЕНТА ТАЧИЈЕВЕ ДРЖАВЕ, А ТАЧИ СВЕ РАДИ ДА ИМ БУДЕ ПРЕДСЕДНИК

„Моја платформа за разговоре (са Србијом) ће бити Декларација о независности Косова, Устав и закони и резолуција Скупштине Косова (о нормализацији односа са Србијом). Ми ћемо радити да обезбедимо бољи живот наших грађана у целој земљи“, рекао је Тачи и додао да за то има широку подршку својих политичких и других структура у Приштини и САД и ЕУ:

И Тачи само ради шта је зацртао, јер му нико није рекао да:

* НЕ ПОСТОЈИ ИНТЕГРИСАНО УПРАВЉАЊЕ ГРАНИЦОМ – између централне Србије и њене покрајине Косово и Метохија је АДМИНИСТРАТИВНА ЛИНИЈА СА ЧИЈЕ ОБЕ СТРАНЕ ЈЕ ТЕРИТОРИЈА ЈЕДНЕ ИСТЕ ДРЖАВЕ СРБИЈЕ…

* НЕ ПОСТОЈЕ ПАРАЛЕЛНЕ СТРУКTУРЕ БЕЗБЕДНОСТИ И ПРАВДЕ КОЈЕ ПОДРЖАВА БЕОГРАД, ТО СУ ЛЕГИТИМНЕ СТРУКТУРЕ ВЛАСТИ НА ТЕРИТОРИЈИ ДРЖАВЕ СРБИЈЕ – А СВЕ СТРУКТУРЕ КОЈЕ ЈЕ ОН НАПРАВИО СУ ПАРАЛЕЛНЕ

* ДА СРБИЈА НЕЋЕ ПРИЗНАТИ КОСОВО И МЕТОХИЈУ КАО ПОСЕБНУ ДРЖАВУ ЈЕР ЈЕ ТО ДЕО ТЕРИТОРИЈЕ СРБИЈЕ

* ДА СРБИЈА НЕЋЕ У ЕУ И НАТО JEР ЈЕ ТО МИШЉЕЊЕ ВЕЋИНЕ ГРАЂАНА СРБИЈЕ

* ДА ЈЕ ОН КРИМИНАЛАЦ И РАТНИ ЗЛОЧИНАЦ УМЕШАН У УБИСТВА СРБА И ДИРЕКТНИ УЧЕСНИК У ТЕРОРИСТИЧКИМ АКЦИЈАМА И ДА ГА ТРЕБА УХАПСИТИ

… јер, како записа Дмитриј Седов: ***Европским руководиоцима који аплаудирају мис Клинтон, добро је познато да за (по дужности “премијером Косова”) Хашимом Тачијем (а до запослења злочинцем, нарко-дилером и трговцем људским органима) одавно плаче кривични суд и највећа казнена мера. Наравно да је и екипа Клинтонове о томе добро обавештена, чак и Медлин Олбрајт, политичка мајка-чуварка “малог Хашима”. ***

__________

Ово је моје лично сведочење истине о страдању Срба на Космету, о издаји Срба из Србије, којим хоћу да се разликујем од оних који само на жалост и против новинарских кодекса преносе шта други хоће да се чита и зна, не улазећи у истинитост навода које презентују широј јавности, што је обавезно нарочито по овом питању.

Треба да се угледамо на руске новинаре и да им се захвалимо јер свакодневно извештавају праву истину о страдању Срба и правом стању ствари у Србији, о страдању Срба на Косову и Метохији. Њихови текстови су сведоци историје Србије данас:

Александар Мезјајев
Ања Филимонова
Јелена Гускова
Тимур Блохин
Дмитриј Седов
Јелена Пономарјова
Петар Искендеров
и други.

 

Формирана радна група за рушење Устава и закона – рушење почиње У СРЕДУ!


Формирана радна група за рушење Устава и закона

Формирана радна група за рушење Устава и закона

05.10.2012.
Srbijadanas.net

Београд — Кабинет премијера Ивице Дачића оформио је радну групу за примену споразума о заједничкој контроли административних прелаза на Косову и Метохији.

На челу те групе ће бити шеф тима за технички дијалог Дејан Павићевић, пишу „Новости“.

Генерални секретар Владе Вељко Одаловић изјавио је „Новостима“ да ће у тој групи, која би ускоро требало да се састане са представницима Приштине и бриселске администрације, бити стручњаци из министарстава полиције, одбране, пољопривреде, управе царина који ће покушати да се договоре са косовским Албанцима и ЕУ како да се потписани споразум спроведе на терену, а да се, истовремено, испоштује и законодавство Србије. (Занимљиво је да у „радној групи“ има места за шиптарске пријатеље из ЕУ а нема места за Србе са Косова и Метохије којима се директно ради о глави, нити за оне који би желели да им помогну, нпр. представнике Русије – примедба СРБског ФБРепортера)

Лист наводи да је радна група оформљена у четвртак и да је тиме Влада Србије направила још један корак ка испуњавању европских услова за добијање датума за отварање преговора са ЕУ.

Србија ће добити датум почетка преговора са ЕУ кад испуни кључне критеријуме везане за Косово, пишу медији. Ово у пракси значи да је Комисија одложила препоруку да се Србији одреди датум преговора док не дође до „видљивог и одрживог побољшања у односу са Косовом који ће омогућити обома да напредују ка ЕУ, а избећи узајамну блокаду“, како стоји у документу.

 Танјуг, Вечерње Новости

+++

У среду почиње рушење Устава

У среду почиње рушење Устава

05.10.2012.
Srbijadanas.net

Београд — Представници Београда разговараће у среду са делегацијом ЕУ и Приштине о нерешеним питањима из протокола о интегрисаној контроли административне линије.

Шеф тима Београда у дијалогу с Приштином Дејан Павићевић је рекао да је радна група Владе Србије за примену техничког протокола о интегрисаној контроли административне линије ка Косову и Метохији данас одржала први састанак.

Павићевић је Тањугу рекао да технички протокол има мањкавости, али да једна његова тачка омогућује имплементационој групи да одређене ствари промени у том протоколу, што ће, према његовом очекивању, бити јако тешко јер и Брисел и Приштина ће вероватно имати примедбе на неке предлоге Београда, и обрнуто.

„Највеће је спорење око извршног мандата Еулекса. Ми ћемо се на све начине борити да Еулекс буде једини који ће обављати царинске функције и чврсто остајемо на тој позицији. Видећемо како ће разговори тећи и сигуран сам да неће бити лако“, рекао је он.

Према његовим речима, радна група је заузела јасне ставове око неких питања и наступа са јасном платформом, тако да неће бити грешака и решења која могу да иду на штету Устава или грађана Србије.

Поводом спекулација медија о томе да је висока представница ЕУ Кетрин Ештон председнику Србије Томиславу Николићу изнела осам принципа за политички дијалог Београда и Приштине, Павићевић је рекао да те принципе нису видели ни председник ни Влада Србије.

„Нисмо добили осам тачака, а надам се да таквих ствари неће ни бити, јер Влада Србије има јасно зацртану спољну политику и приоритете, али нећемо дозволити да се пред нас постављају услови нити да будемо уцењивани“, казао је Павићевић.

Влада Србије је, како је објаснио, до сада само упозната са ставом да ЕУ има вољу да се дијалог са Приштином што пре настави, да дијалог промени формат и пређе у политички дијалог, али никакав писани документ није добила из Брисела. 

Он је рекао да влада, кабинет председника и експерти већ дуже време раде на изради платформе која ће бити коришћена за политичке преговоре са Приштином, најављујући да ће то бити озбиљан документ који неће остављати простор за импровизације и ад-хок решења у дијалогу.

„Делови тог документа ће сигурно бити јавни и влада је у више наврата показала опредељеност да све што се договори буде објављено и да се све везано за дијалог подели са јавношћу. Наравно, неке ствари неће моћи да буду јавно презентоване, барем не у почетку, јер бисмо тиме озбиљно нарушили нашу преговарачку позицију“, објаснио је Павићевић.

Кабинет премијера Ивице Дачића оформио је јуче радну групу за примену споразума о заједничкој контроли административних прелаза на Косову и Метохији.

Танјуг
фото: БЕТА
___________________
http://www.srbijadanas.net/formirana-radna-grupa-za-rusenje-ustava-i-zakona/
http://www.srbijadanas.net/u-sredu-pocinje-rusenje-ustava/

Шта нова власт не схвата, или неће да схвати


Шта нова власт не схвата, или неће да схвати

03. 10. 2012 8:50 | Александар Павић / Фонд стратешке културе

Aleksandar Pavic profil Шта нова власт не схвата, или неће да схвати

Александар Павић

У неким круговима у Србији тренутно владају недоумице о томе да ли је председник Томислав Николић најавио “нови курс” према ЕУ на изборној скупштини своје странке током протеклог викенда, када је изјавио да Србија “нема разлога да трчи за датумом и папиром”, тј. добијањем датума за почетак преговора о приступању Унији, поготово “после десет година трчања (које је) Србију довело до просјачког штапа”.(1)

Недоумице су основане јер, ако је то тако како председник каже, зашто је онда исти председник пожурио да подржи својеврсну легитимизацију парафираних “договора” које је, под бриселским туторством и притисцима, склопио претходни главни преговарач са Приштином, Борко Стефановић – најављујући пред глобалним аудиторијумом, тј. Генералном скупштином УН, да ће Србија “поштовати” оно што је тек парафирано, што није прошло ни филтер Народне скупштине, ни Уставног суда, што на крају није ни потписано? Штавише, зашто је онда исти председник у истом говору најавио “директне преговоре на највишем нивоу” са Приштином, када се зна да је управо то оно што Брисел жели да чује и што му треба? Или, зашто је, у разговору са новинаром Вол стрит журнала током заседања Генералне скупштине УН, рекао да “Србија нема другог избора осим чланства у ЕУ”? (2)

За оне који су опхрвани овим недоумицама, додатну конфузију уносе и изјаве новоизабраног председника Николићеве сада већ формално бивше Српске напредне странке, Александра Вучића, који је политику претходне власти “Европа нема алтернативу” надоградио у “Deutschland über alles” (пошто “читава Европа зависи од Немачке”), па нам тако, након што је, у истинском европском духу, једногласно изабран за новог председника СНС, поручује да су “наше могућности ограничене” у “датим оквирима” (3) – тј. оквирима безрезервног наставка безобалних ЕУ-интеграција.

Да не говоримо о томе да нам, паралелно са горе-наведеним, шеф Канцеларије за Косово и Метохију, Александар Вулин, поручује да ће најављени преговори ипак бити “технички, а не политички и да би у њима требало да буде речи о електроенергетској ситуацији и телекомуникацијама”, (4) што се ни мало не уклапа у сценарио о разговорима на “највишем нивоу” о којима говори председник државе, јер би ти разговори нужно морали да буду политички, а не чисто технички. Мора се приметити – много контрадикторности на релативно малом простору.

Наравно, може бити да нико од нас није довољно напредан (са или без наводница) да докучи дубине ове политике, да рашчлани финесе овог “милошевског” приступа, где се привидно једном руком даје а другом узима “за општу ствар”. Али то није проблем посматрача, већ проблем власти. Јер, као последња у низу владајућих гарнитура које су се наређале у Србији у последњих 20-ак година, нова власт очигледно не схвата – или је једноставно није брига – да је на њој да докаже да се најцрње могуће слутње и најцрњи сценарији неће остварити, а не на бирачком телу или јавности, од којих се више не може очекивати, после свих катастрофа које су снашле Србију, да и даље “читају између редова”, вођени чврстом вером у “добронамерност” властодржаца. Не, та времена су одавно прошла, и свака власт која не схвата да ће на делу морати да покаже оно што истински смера – неће дуго трајати, па макар новоизабрани председник СНС и тврдио да ће његова странка бити “водећа снага у српском друштву” у наредних “шест до седам година”. (5)

Јер, засад се на делу не види ништа од те “чврстоће” коју је председник Србије најавио, већ само релативизација његових речи од стране његовог дојучерашњег заменика, Вучића (или Wolfling-а на језику главне европске нације), код којег је манир релативизовања већ пустио корен, и то не само када је реч о Косову и Метохији. Говорећи, на пример, о својој “беспоштедној” борби против корупције, Вучић је ипак најавио да “иако је познато ко је био умешан у случај ‘Агробанке’, они неће моћи да буду гоњени уколико не буде доказа против њих”. (6) А ти “они” су “истакнути бизнисмен и неколико људи из политике, који су били у банци и директна веза са Владом”.

Када се ту дода и чињеница да су кључни кадрови из претходне власти остали нетакнути, (7) онда је сасвим оправдано сумњати да ће, уз жртвовање неколико релативно ситних фигура, цео политичко-мафијашки апарат који Србију гуши више од било које прикривене или огољене окупације, суштински остати на месту. Опет, терет доказивања да то није тако остаје на власти. С тим што више неће моћи да рачуна на превише пасивно ишчекивање “промена”, “реформи” или сличног у социо-економском контексту у којем се Србија налази. Јер, како је лепо поручио један колумниста, “казна за убијање наде не може се избећи, чак ни у оваквој Србији. (8)

_________________________

Напомене:

(1) http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.289.html:399133-Tomislav-Nikolic-I-Srbija-ima-svoje-uslove

(2) http://online.wsj.com/article/SB10000872396390443916104578022841259661014.html

(3) http://srb.fondsk.ru/news/2012/10/02/da-li-nemachka-gura-srbiiu-preko-rubikona.html

(4) http://www.nspm.rs/hronika/aleksandar-vulin-srbija-spremna-za-razgovore-o-kosovu-i-metohiji.html

(5) http://www.blic.rs/Vesti/Politika/343365/Vucic-Napadi-na-SNS-bice-sve-zesci-ali-vladacemo-mozda-i-deceniju

(6) http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/vucic:-srbija-nije-hajducka-drzava_344895.html

(7) http://www.standard.rs/branko-pavlovic-najgore-smo-izbegli-za-dobro-tek-treba-da-se-borimo.html

(8) http://www.standard.rs/zeljko-cvijanovic-ovo-ne-moze-izaci-na-dobro-ili-sta-je-novoj-vlasti-cojstvo-bez-junastva.html

******************************************************

Александар Павић

Александар Павић Дипломирао Политичке науке на Универзитету Калифорније у Берклију. Политички саветник Председника Републике Српске, август 1996 – јули 1997. Сарадник часописа „Печат“ и руског геополитичког сајта „Фонд стратешке културе“. Аутор књиге „Забрањена истина о Сребреници: приручник заснован искључиво на страним изворима“ (Легенда, Чачак), три издања.

Ана Филимонова – "Дошло је време да западни политичари добију по прстима…"


Да ли Немачка гура Србију преко “Рубикона”?

Ана ФИЛИМОНОВА | 02.10.2012 | 00:02
 Фонд Стратешке Културе

Изгледа да западни фактор (чију ударну снагу последњих месеци представља Немачка), не жели Србији да омогући ни тренутак предаха. Тако је «Wall Street Journal» од 30. септембра текуће године публиковао материјал у коме се каже да су српске власти послале позитивну поруку (наступи Томислава Николића и Ивице Дачића на Генералној Скупштини УН) поводом предстојећих преговора Београда и Приштине, на високом нивоу, а под покровитељством Брисела. Подвлачи се следеће: Београд се заложио за поуздан мир на Косову и наставак преговора, уз понављање тезе да Србија не признаје независност Косова; Србија ће, наводно, због наставка преговора бити награђена добијањем датума за почетак преговора са ЕУ.

Први потпредседник владе и министар одбране Александар Вучић, између осталог, тим поводом, указује на следеће:

· Србији су заиста постављени тешки услови за добијање датума за почетка преговора о приступању ЕУ.

· Могућност да се поправи положај земље налази се само у оквирима наведених услова.

Међутим, очигледно је да је на сцени некакво миксовање услова. Са једне стране “ми имамо децембарске услове у којима нема (ни помена) укидања паралелних институција, нити других ствари”. Рекло би се да се на ово може ставити тачка. Премда и децембарски услови такође морају постати део и парламентарне и јавне расправе. Међутим, Немачка је угледала дивну могућност да за себе откине “још једно парче српског колача”. И мало загризавши, наставља са експанзионистичким притиском. После завршетка председничких избора у Србији, Александар Вучић је у својству специјалног изасланика Томислава Николића у Немачкој водио преговоре са најзначајнијим званичницима ове земље. Очигледно је тада немачка страна прешла у завршну фазу припреме терена за истицање прекомерних захтева. Александар Вучић је приметио да је уложио све своје снаге за добијање најбољих могућих услова за земљу. То јест, током његове посете водили су се преговори о немачким условима Србији, који као што видимо, нису били разрађени до краја и сада је на ред дошла и њихова дорада. Ипак, о преговорима који су вођени са Немачком, о њиховом садржају и без преувеличавања – о њиховом судбоносном значају за земљу – јавност која се налазила у постизборној еуфорији, није уопште била обавештена. Касније, као што је познато, уследио је одиозни немачки ултиматум у седам тачака.

И тако, нова фаза међународног положаја Србије карактерише се одредницама: “Ми можемо побољшати положај Србије у датим оквирима, но, наше могућности су ограничене… Ситуација са радом у задатим оквирима може се поправити, али то неће бити ни идеално ни добро за грађане Србије… Ми морамо рећи људима са каквим мукама и проблемима се срећемо… Мишљење Немачке се не сме потцењивати и онај који мисли другачије, није искрен према свом народу…Због чега ми морамо слушати канцелара Ангелу Меркел? Због тога што читава Европа зависи од Немачке, а владајућа коалиција Хришћанског демократског савеза и Хришћанског социјалног савеза – најјача је партија у Европи!”1

Србија поново упада у жељезна гвожђа немачке политике. А притом Немачка је енергетски опонент Русији. Тако је пре неколико дана, по речима посланика Бундестага из владајуће коалиције, Карла Георга Вељмана, Берлину неопходно да убеди Москву у неперспективност пројекта “Јужни ток”. Европа, јел, сумња у сврсисходност пројекта “Јужни ток”. У немачком парламенту алтернативни гасовод који обилази Украјину називају блефом и инструментом политичког притиска.2 Немачки концерн RWE (са којим су српска електроенергетска компанија и А. Вучић у име владе Србије потписали Меморандум о узајамном разумевању и сарадњи у области електроенергетике) води преговоре са НАК “Нафтагас Украјине” о продаји руског гаса из Европе у Украјину у реверсном режиму. Узгред, RWE успешно послује и на Косову. Још у јуну 2000. године, уговор за термоелектрану “Косово Б” добио је конзорцијум на челу са RWE, обновивши тамошњу опрему која је била у лошем стању, а данас концерн неставља сарадњу са Косовским електроенергетским системом (КЕК).

Немачка у односу на Балкан делује у складу са континуитетом своје геополитичке трасе. Због тога будуће невоље и патње које очекују српски народ а које помиње А. Вучић, нису сасвим неосноване: немачка геополитика која се спроводи “жељезом и крвљу” никада није имала обзира према словенским народима. Председник Пруске, Ото Едуард Леополд фон Бизмарк, човек челичне воље и великог дипломатског талента, чија се манијакална фокусираност и подмуклост налазила на граници цинизма, говорећи у Ландтагу3, рекао је следеће: “Не решавају се тешки проблеми времена говорима и одлуком већине, већ … жељезом и крвљу”.4 О хришћанским народима Отоманске империје Бизмарк је писао са, за њега, карактеристичним цинизмом: “Рат за тако недостојна бића не може оправдати жртве цивилизоване Европе”. Немачки канцелар је сматрао да се балкански народи налазе изван оквира европске цивилизације.5 Да ли се немачка геостратегија променила од тих времена? Са распадом биполарног система, Немачка је остварила спољнополитички продор: признала је суверенитет Словеније и Хрватске, почела да формира немачку економску зону у југоисточној Европи. Ипак, у протеклом периоду Немачка није успела да постигне запаженије резултате у својој спољној политици. Покушаји самосталног деловања наишли су на жестоко противљење не само Велике Британије и САД него и других европских држава, међу њима и Француске. Тада Немачка бира активну регионалну политику као нови метод успостављања своје спољнополитичке самосталности. После Дејтонског споразума (1995) немачке банке су почеле појачано да убризгавају дојч-марку на Балкан како би под своју контролу ставиле монетарни систем бивших југословенских република. Међутим, одмах је дошло до мимоилажења, прикривеног једва видљивом сагласношћу, Немачке са једне и САД/В. Британије са друге стране. Циљ Вашингтона је био да стимулише навођење “северноатлантског моста” преко кога би САД могле спроводити своју глобалистичку политику у Европи.6 Немачка тада није имала могућност супротстављања па је на нивоу Балканског региона одлучила да се угради у англо-саксонску политику. И тек након инсистирања САД и Велике Британије на независности Косова, Немачка је увидела за себе прилику за отварање дуго очекиваних перспектива, како у политичким тако и у економским односима. Она је на себе преузела улогу “Европског промотера” пројекта “Република Косово”. И ту треба истаћи две доминантне карактеристике: прва је – Бундестаг наступа са најнепомирљивијим ставовима, а друга – први пут Немачка је престала да се плаши историјских паралела.

У савременој етапи развоја глобалистичких процеса, може се констатовати да је приоритетни циљ глобализације ликвидација оних режима који се противе и ликвидација сваког унутрашњег супротстављања. Изворна претпоставка понашања Савезне Републике Немачке према Србији, била је немачко обезбеђивање своје доминације помоћу одузимања другој страни њених национално-државних циљева, политичке воље, самосталне спољне и унутрашње политике. Својеврсна иронија настале ситуације огледа се и у томе да се они који се декларишу као напредне снаге (владајућа Српска Напредна Странка чији је званични лидер управо ових дана постао А. Вучић) користе за слабљење земље.

Као што нам показује историја, тријумфалан почетак може имати неславан крај. У садашњој фази, Немачка тежи да стекне стратешку контролу над Србијом и даље је “притежући”. Али постоје озбиљне сумње у то, да ће у тренутној ситуацији вишеструке сарадње са Русијом која има много шире перспективе, српски народ који пројављује хероизам, витештво и неустрашивост у одбрани севера Косова, толерисати даљу узурпацију својих права. Озбиљна анализа са позиција геополитичког реализма показује да противтежа неопходна за препород Србије јесте принципијелно нова етапа стратешке сарадње са Русијом. Само она може извући Србију из статуса системски заостале државе (у коју су Србе путем војне агресије угурале западне земље), са погубним и понижавајућим карактеристикама протектората високог степена зависности. Или простије речено, дошло је време да западни политичари добију по прстима…

______________________

(1) http://www.mondo.rs/s261388/Info/Srbija/Vol_Strit-_Razgovori_se_nastavljaju.html

(2) http://glavnoe.ua/news/n110309

(3) Парламент у тадашњој Немачкој и Аустрији (прим. прев)

(4) Чубинский В.В. Бисмарк. СПб., 1997, с. 154.

(5) http://www.archipelag.ru/geopolitics/piryadok/balkany/collection/315/

(6) http://www.voy.com/36093/32.html

Тагови: Немачка Русија Србиjа Александар Вучићhttp://srb.fondsk.ru/news/2012/10/02/da-li-nemachka-gura-srbiiu-preko-rubikona.html

АНАЛИТИЧАРИ – КАКВУ СТРАТЕГИЈУ ЗА КОСОВО ЈЕ НИКОЛИЋ НАЈАВИО У ЊУЈОРКУ?


 КАКВУ СТРАТЕГИЈУ ЗА КОСОВО ЈЕ НИКОЛИЋ НАЈАВИО У ЊУЈОРКУ?

петак, 28 септембар 2012 10:55

Живадин Јовановић: У целини посматрано, било је то добро иступање, државнички интонирано и доста конкретно

Влада Србије још није изашла ни пред Народну скупштину ни пред јавност са најављеном и обећаном „стратегијом за КиМ”.

Зато се са разумљивим повећаним интересовањем очекивао и одслушао наступ председника Србије Томислава Николића пред Генералном скупштином УН.

Николићев говор је, нема сумње, „скица” онога што ће чинити „стратегију”. Зато су Факти питали: шта кажете за Николићев наступ, шта сте у њему доживели као ново (и као раскид са „косовском политиком” Бориса Тадића) и охрабрујуће, а шта вам се није свидело, шта вас, можда, плаши?

Живадин ЈОВАНОВИЋ, бивши шеф дипломатије СРЈ,  председник Београдског форума за свет равноправних: Државнички и јасан говор

У целини посматрано, било је то добро иступање, државнички интонирано и доста конкретно када је реч о питањима која се тичу Србије.

Најзначајније је да је на том највећем светском форуму Николић рекао нешто што годинама нисмо чули од званичника Србије, а то је да је питање статуса КиМ основно, да није решено и – да се не може решити без Србије.

Такође је значајна изјава коју смо слушали у варијантама и претходне и садашње власти – да Србија неће никада експлицитно или имплицитно признати једнострану сецесију своје покрајине јер је значајно да је то речено на најрепрезентативнијем форуму на свету.

Разуме се да има много других значајних питања, али сам лично у дилеми – да ли је требало да се тамо било ко заклиње да ће се применити тзв. техничке договоре из Брисела. Јер, ако су технички, онда нису за стратешки ниво какав је председник Томислав Николић и какав је Генерална скупштина УН.

Мени је то било сувишно, односно није ми било адекватно то заклињање. Али, то не доводи у питање оцену о државничком и јасном говору о најважнијим интересима Србије.

Љубомир КЉАКИЋ, политиколог и публициста: То смо и досад имали – и Европа и Косово. Мислим да је ово исто оно што смо имали и до сада у политици – и Европа и Косово.

То је отприлике, у корелацијама које су биле дефинисане као службена политика државе под прошлом владом. Није се десила нека значајнија промена, сем што је на другачији начин испричано. Разлика је само у томе што Николић предлаже да се то подигне на виши ниво, да буде на нивоу који он заступа, а са друге стране да буде неко ко му је пандан.

Милан ИВАНОВИЋ, председник Српског националног већа севера КиМ: Фактичко прихватање независности

Председник Николић је најавио директне преговоре између Београда и Приштине, на највишем политичком нивоу. Истовремено је изјавио да Србија неће ни под каквим условима да призна независност Косова и Метохије.

Са таквим ставовима бисмо могли да се у потпуности сложимо и да их подржимо. Али, неизвесност изазива то што је председник најавио да ће испунити све договоре које је постигла претходна власт. Јер, те договоре смо означили као колаборационе и као оно што угрожава наше виталне интересе.

Почетак имплементације договора о интегрисаном управљању „административним прелазима“ и царинама изазива велику узнемиреност, страх и неприхватање, без обзира на страначку припадност.

Нико од нас није упознат са садржином писама којима се прихвата имплементирање царине, којом се успоставља граница на територији Србије, са цариницима, албанским полицајцима исл. То фактички значи прихватање и једну врсту признања независности Косова и Метохије.

Нама је било речено да тај споразум може водити и дестабилизацији прилика и етничком чишћењу Косова и Метохије. Зато то није у сагласности са оним што је претходно обећавано – да Србија неће признати. Ово је фактичко прихватање независности Косова.

Бранко КРГА, бивши начелник Генералштаба: Још нејасно није ли је само реторика оштрија

Николићево иступање је било добро припремљено и видело се да је хтео да свету упути неколико важних порука: свету – да Србија заиста опредељена за мир, Албанцима – да је време да се направи некакав историјски компромис и да од сукобљавања нису имали ништа посебно ни они ни Срби.

Трећа Николићева порука је била је Србија јасно опредељена према ЕУ, као једној стратегијској визији. И, мање више, мислим да је то било и очекивано.

Суштински, једино ново је можда то што је предложио да се дијалог са Албанцима води на највишем нивоу, мада је он то помињао и у неким ранијим својим иступањима.

Тек ће се у практичном понашању нових власти видети да ли је реторика оштрија, а суштина иста у односу на претходну власт.

Санда РАШКОВИЋ ИВИЋ, бивша председница Координационог центра за КиМ: Најава битно другачије политике према Косову и Метохији

Николић је имао добар говор, јасан и оштар, патриотског карактера.

У делу у коме говори о уступцима Албанцима, кроз договоре Борка Стефановића које је држава намерна да настави даље, и ту је председник Николић дао прилично критичан тон.

Што се осталог тиче, све поздрављам, јер је то најава једне битно другачије политике према Косову и Метохији од оне коју је водила претходна власт.

Најважнији део који је изговорио је био да Србија не може напред без Косова и Метохије, а грађани Косова и Метохије не могу напред без Србије. Додао је да ми тако нешто нисмо тражили ни од једне друге земље и пледирао и упозорио свет да Србија неће ићи нигде без Косова и Метохије.

Извор Факти, 27. 09. 2012.

 

 

 

Ратни Ветеран – "неуговорени" радник (?!)


Ратни Ветеран – „неуговорени“ радник

 четвртак, 27. септембар 2012.

У хитној помоћи у Нишу је тренутно на снази општи лоповлук, злостављање радника, неисплаћује се лични доходак само одређеној групи радника, односно нама са најнижим примањима, наша деца буквално намају шта да једу док директори зидају своје виле! Руководство хитне помоћи сам обавештавао више пута и тражио да ми исплати моју тешком муком зарађену плату, нису ми изашли у сусрет ! Остаје ми једино на силу да им отмем мој новац и дам свом детету да би могло да купи ужину !

Овако, зовем се Иван Миљковић, рођен 1977. у Нишу, самохрани сам отац, не примам алиментацију, живим у стану са родитељима, мајка је тешки инвалид, а отац срчани болесник! Учесник сам рата 1999. као и мој отац! Запослио сам се у хитној помоћи у Нишу после рата! Тамо сам дочекан на нож од старијих колега који у то време још увек нису успели да запосле своју децу и жене у хитној помоћи! Псовали су ми мајку, помињали и оца у контексту „пандурско копиле“ тако су ме звали! 

Шеф који је дошао у моје одељење, техничка служба после 5 октобарских промена је посебно био киван на мене јер ме је негде повезао са социјалистицком партијом, мада ја никада нисам био члан нити једне партије! Шефови су се мењали као и директори. Пре извесног времена сазнао сам да сам „неуговорени“ радник! Шта то значи? Радник за кога нема исплате зарада из здравственог фонда већ се средства обезбеђују од наплате услуга хитне помоћи, дежурства на стадиону и аеродрому итд! Та средства су пресушила и сада нема плате, а нас 13. радника немамо других прихода!

Како се одлучивало ко ће бити „неуговорени радник“? У кафани наравно, ко има најмању плату он ће бити „неуговорен“, докторе не смемо да дирамо јер њихов глас се далеко чује, а ови су сиротиња и има да ћуте и да раде за радни стаж! А у међу времену, иако су знали да нас има „неуговорених“ и даље сваког дана примају нове раднике по партијској и родбинској вези. Мој садашњи шеф је запослио и ћерку и сина и одмах су добили решење за стално и уговорени су за плате према фонду!

У Нишкој хитној помоћи има 13. радника вишка, међу којима сам и ја! Нема ниједног доктора или медицинског техничара !!!!!!!!!!!!!

Финансијска директорка ми је саопштила да она није писала списак, да плату не зна када ћемо да примимо, и у случају да нам падне на памет да се бунимо, написаће нам моменталне ОТКАЗЕ!!!

Када је требало 1999. да се иде на Косово да се брани земља, ја се нисам крио иза мамине или женине сукње! Бранио сам људе са Косова, како њихове животе, тако и имовину! После рата, они Срби са Косова продају те своје куће шиптарима и за шиптарски новац, прљав новац, новац од продаје оружија, хероина, проституције, а можда и од продаје органа, купују радна места у државним установама, међу њима и у хитној помоћи Нишу где и сам радим већ 12 година! Подмитили су оне дезертере и лопове у хитној помоћи и купили радно место! Да би апсурд био јос већи данас сам ја вишак у хитној помоћи у Нишу у свом родном граду, а не јадна расељена лица са Косова и Метохије!

И на крају шта да вам кажем, сит гладноме не верује!

УЧЕСНИК РАТА 1999. Иван Миљковић.

Објавио: Ненад Станић.

Објавио у 22.09

Ухапшен Горан Антић из Косовске Митровице! (шиптарска "полиција" хапси Србе који немају њихова документа!)


Шиптарска „полиција“ хапси Србе који немају њихова документа!

ФБ страница Глас Косова и Метохије
27.09.2012.

Још један случај терорисања Срба од стране шиптарске полиције. Наиме, Горан Антић власник фирме ЏО ТРАВЕЛ из Косовске Митровице ухапшен је и налази се у притвору у Вучитрну који му је одредио шиптарски судија у периоду од 48 сати.

Из поузданих извора сазнајемо да се Горан Антић упутио ка Нишу и негде у јужном делу Косова и Метохије је ухапшен. Терете га за распиривање националне и верске нетрпељивости и фалсификовање докумената јер није имао шиптарску возачку дозволу већ само дозволу издату од МУП-а Србије.

Како сазнајемо, данас би требао да се појави на шиптарском суду који ће одлучити да ли ће му продужити притвор на још 30 дана.

+++

Чисто да се зна, истине ради, да су га шиптарској КПС пријавили тзв. шиптарски Срби из Грачанице, због тога што им прави пословну конкуренцију и због тога што имају заостале, извесне обавезе према њему, материјалне природе. Недостајућа документа су само изговор а КПС-у сваки наш домаћи издајник који ће показати руком на Србина за хапшење, добро дође, увезани су КПС и домаћи издајници.

Петар Искендеров – Чудеса Београдског безбедносног форума (или… Београдски форум – чудо невиђено!)


Чудеса Београдског безбедносног форума

25. септембар 2012.
Петар Искендеров, за Руску реч
У Београду је одржан изузетно занимљив скуп: представници организација везаних за НАТО, страни теоретичари косовске независности, албанска гласила са Косова и највиши представници српске власти окупили су се да дискутују о – безбедности на Балкану!
Чудеса Београдског безбедносног форума
Илустрација: Дан Потоцки.

Тродневни Београдски безбедносни форум 2012 изазвао је многе недоумице, поготово у контексту напора које ново руководство Србије на челу са председником Томиславом Николићем улаже у изградњи односа стратешког партнерства са Русијом. На Форуму није било предвиђено учешће Русије, али су зато у Београд пристигли представници многобројних организација, фондова и институција које су тесно везане за НАТО и друге евроатлантске структуре, и које Русију третирају као свог геополитичког опонента.

Звучи невероватно, али питања безбедности на Балкану разматрају представници Канаде, Северне Ирске, један стручњак за „односе Русије и Кавказа“ из Вашингтона, па чак и неколико норвешких експерата, само нема никога из Русије. И не само да нема дипломата или експерата, него нису позвани чак ни новинари. Али зато је позван главни уредник листа „Коха диторе“, водећег косовског гласила на албанском језику.

Овако је формулисана тема Форума: „Security Community building: bridging the theoretical-policy divide“ („Безбедносна изградња заједнице: премошћавање јаза између теорије и политике“). Као што се види из програма овог скупа, његови учесници су се окупили у Хајату да би размотрили „изазове демократије и безбедности“. Под тим изазовима се подразумевају опасности по економску и енергетску безбедност, кибернетски криминал и други слични проблеми.

Ко је дискутовао о проблемима који су толико актуелни за Србију и целу Европу? Међу учесницима форума има доста познатих лица. На пример, Соња Лихт, некадашњи руководилац српске филијале Сорошевог фонда, а данас председник Савета за спољну политику при министарству спољних послова Србије. Она води и српску НВО са претенциозним називом „Београдски фонд за политичку изузетност“. Декларисани циљ овог фонда је обука младих српских политичара у духу евроинтеграције ради њиховог активнијег учешћа у реализацији идеје ступања Србије у Европску унију.

Вреди се подсетити како је на прошлогодишњем Београдском безбедносном форуму тадашњи руски амбасадор у Србији Александар Конузин одржао упечатљив говор. Он је најпре скренуо пажњу на напоре свих учесника да сведу расправу на тврдњу да је НАТО главни гарант безбедности Србије, Балкана и целе Европе, а да је Русија главна опасност по регион. Затим је Конузин подсетио да је управо Северноатлантска алијанса својим деловањем фактички отргла Косово од Србије. Соња Лихт је тада оценила говор дипломате из земље која је пријатељски настројена према Србији као покушај „да се нанесе штета форуму“. Званичном представнику историјског савезника Србије сличну изјаву тада је упутила и друга учесница овогодишњег форума: Соња Стојановић, директорка Београдског центра за безбедносну политику. Позив који је Александар Конузин упутио Србима да не заборављају Косово и косовске Србе она је окарактерисала као „скандал и увреду“.

Ту је био и Немац Штефан Лене, који представља европско одељење Карнегијеве фондације. Управо та НВО је још средином 1990-их била идејни и организациони инспиратор косовског сепаратизма. У извештају „Незавршени мир“ из 1996. први пут је на нивоу међународне експертне заједнице била јасно формулисана идеја да се на Косову спроведе референдум о независности који би био средство за дефинисање коначног статуса покрајине.

Звучи невероватно, али питања безбедности на Балкану разматрају представници Канаде, Северне Ирске, један стручњак за Русију из Вашингтона, па чак и неколико норвешких експерата, само нема никога из Русије. И не само да нема дипломата или експерата, него нису позвани чак ни новинари. Али зато је, примера ради, позван Агрон Бајрами, главни уредник дневног листа „Коха диторе“, водећег косовског гласила на албанском језику. Бајрами се у својим многобројним чланцима и наступима током протекле деценије активно залагао за идеју самопроглашене независности Косова, што су иницијатори овог форума по свему судећи окарактерисали као важан допринос јачању регионалне стабилности и безбедности.

Занимљивостима ту није крај. Очигледно је да ништа од тога није сметало премијеру Србије и министру унутрашњих послова Ивици Дачићу и првом потпредседнику владе и министру одбране Александру Вучићу, који су одржали поздравне говоре на почетку скупа. Занимљиво је и да је један од главних организатора овог форума, на коме су учествовали углавном представници земаља-чланица НАТО-а – Министарство одбране Србије.

Већина прочитаних реферата била је састављена на основу става да су „евроатлантске структуре једина гаранција мира и стабилности на Западном Балкану“. Стога није сасвим јасно како се све што смо поменули слаже са курсом изградње односа стратешког партнерства са Русијом, који је најавио нови српски председник Томислав Николић.

Уосталом, и најновија социолошка истраживања у Србији сведоче о томе да у земљи преовладавају мало друкчији ставови од оних који су доминирали у Хајату. На пример, чак су и западне медијске куће (између осталих и немачка DPA) морале признати да је у августу број противника ступања Србије у Европску унију први пут био већи од броја присталица таквог корака. Разлог ове промене никако није само финансијска криза на просторима ЕУ, него и тежња Брисела да прихватање српске кандидатуре чврсто повеже са признањем самопроглашене независности Косова од стране Београда.

На срећу, српски народ ипак има историјско сећање и оно не дозвољава да се Северноатлантска алијанса, која је 1999. бомбардовала српске градове, сматра гарантом мира и стабилности на Балкану. Као што је својевремено сасвим исправно подсетио Србе руски амбасадор Александар Конузин, „једнострано проглашавање независности покрајине (Косова – П.И.) део је евроатлантског плана поделе Србије“.

Односи Србије са Русијом и Европском унијом тренутно „мирују“ у стању „динамичке равнотеже“. Превага једне или друге тенденције директно ће зависити од ситуације у Европској унији и НАТО-у, и од њихове политике према Србији. Ни Дачић ни Вучић по свом положају не могу и неће правити избор између прозападног и проруског курса. Такав избор је у стању да направи искључиво председник Николић.

Аутор је историчар и виши научни сарадник Института за славистику Руске академије наука.
________________
http://ruskarec.ru/articles/2012/09/25/cudesa_beogradskog_bezbednosnog_foruma_17065.html