Tagged: МЕДИЈСКИ РАТ
Нађа Андрејевић – Келери: “Отимање Косова” из пера једне српкиње
Разговарала: Славица ЂУКИЋ
У тренутку када скоро цео свет подржава отимање јужне српске покрајине КИМ – а од стране Шиптара, Србима остаје нада да ће се наши потомци једном вратити на КИМ и да ће Косово поново територијално бити наше. Какав год био расплет косовске драме, народ треба да чује глас најзнаменитијих Срба на прагу трећег миленијума. Тај глас се недавно проломио у књизи ОТИМАЊЕ КОСОВА – новинарке Нађе Андрејевић – Келери.
Да ли смо људи или стока? Ко стоји иза скандалозних акција покрета ФЕМЕН?
На основу материјала које смо добили љубазношћу Господина Божидара Милосављевића, сачинили смо видео запис: „Да ли смо људи или стока?“
+++
FEMEN: Заиста скандалозно раскринкавање |
| Monday, 24 September 2012 Борба за веру |
|
Новинарка једног од украјинских телевизијских канала раскринкала је FEMEN (чије су припаднице, да подсетимо, у последње време извеле неколико скандалозних акција уперених против Православне Цркве – нап. „Борба за веру“). Девојка се учланила у организацију, наводно надахнута њеним идејама, лично је учествовала у топлес-акцијама снимајући оно што се дешава скривеном камером.Испоставило се да се суштина активности учесница своди на пи-ар и новац, који долазе из Западне Европе и САД.
Да би јавно открила суштину FEMEN млада новинарка је морала да учини самопожртвовани акт, да постане учесница у њиховој топлес-акцији. Неколико недеља је обучавана професионалном пи-ару, агресивном понашању, умећу да привлачи пажњу новинара правећи се да је невина жртва. И што је најважније – да наочиглед свих испред објектива приказује своје обнажене груди. Свој топлес-деби девојка је имала у Паризу где су чланице FEMEN недавно отвориле своје нове канцеларије. Тамо је неколико девојака организовало манифестацију у свом традиционалном стилу, односно, обнажиле су груди испред исламског културног центра. Како тврди новинарка, буквално је на својој кожи осетила мржњу људи, чија су религиозна осећања намерно вређана: „Акција се одвија код исламског културног центра. И осећамо да је гомила спремна да нас растргне. Од обрачуна нас спасавају само објективи колега.“ Путовање у Париз новинарки је платио покрет FEMEN. Авионску карту, собу у хотелу, такси и исхрану – укупно хиљаду евра трошкова за један дан по свакој девојци за време таквих акција, не рачунајући куповину одеће, услуге визажиста и стилиста. Осим тога, испоставило се да активисткиње FEMEN примају плату – најмање хиљаду долара месечно, што је скоро 3 пута више од просечне плате у Украјини. Осим тога, издржавање канцеларија у Кијеву – две и по хиљаде долара месечно и недавно отворених у Паризу – још неколико хиљада евра месечно. Ко тако богато финансира овај покрет и ко је спонзор који говори девојкама на кога треба да се баце голих груди остаје тајна иза седам печата, што се каже – светиња над светињама. То се може само нагађати. Новинарка претпоставља да су то људи који се најчешће могу приметити заједно с FEMEN. То је немачки мултимилионер Хелмут Гајер, немачка пословна дама Беат Шобер и амерички бизнисмен Џед Санден. Последњег спонзором FEMEN сматра и Википедија. http://serbian.ruvr.ru/2012_09_22/femen-zaista-skandalozno-raskrinkavanje/ ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ: 1.Још један сатанистички напад на Руску Цркву и руског патријарха (видео) |
Правда – Хашим Тачи финансира Б92?
Хашим Тачи финансира Б92?
ИЗВОР: ПРАВДА
2. октобар 2012, 16:07
Према информацији коју је пренео портал “Вести онлајн“, деветнаест фирми са севера Косова и Метохије упутило је јуче руководству Телевизије Б-92 „опомену пред утужење“ у којој се износе захтеви за тренутним заустављањем серијала „Патриотска пљачка“.
Наиме, у захтеву се наводи да серијал неселективно, паушално и без доказа оптужује све привреднике и читаве привредне гране са севера Косова и Метохије за шверц, утају пореза, прање новца и друге криминалне радње. Милан Ивановић, претседник СНВ потврђује вероватност ове информације.
Код јавног мнења у Србији стиче се утисак да се незаконитим радњама баве не само одговорна лица у фирмама већ да су у криминалу сви Срби са севера Косова и Метохије, а посебно са севера. Емитовање овог програма на Телевизији Б-92 као да су наручили Хашим Тачи и други шиптарски сепаратисти и њихови спонзори из иностранства са циљем криминализовања Срба на северу Косова и Метохије и укидања њихових преосталих људских права и слобода – наводи се у Опомени, у којој се још наглашава да су привредници са севера Косова и Метохије против сиве економије, шверца и сваког безакоња, али су изричито и против тога да се оптужују сви без икакве селекције и без изузетка.
Привредници са севера Косова и Метохије наглашавају да ће, ако се емитовање серијала „Патриотска пљачка“ не заустави, Б-92 одговарати за кривична дела клевете и нарушавања пословног угледа и кредитне способности привредних субјеката на Косову и Метохији. Најављују и покретање поступка за надокнаду штете која ће се, како се наглашава у Опомени, износити десетине милиона евра.
Очекује се да ће се групи од 19 предузећа прикључити још неколико десетина фирми са севера Косова и Метохије које се сматрају оклеветанима и које због овог серијала трпе велику штету, наводи се у опомени.
Марко Јакшић, представник Срба са севера Косова и Метохије каже за Правду да је та информација вероватно тачна и да би то било Хашиму Тачију у интересу.
– То је веровато тачно, јер док нема јасно дефинисане царине нема ни независне државе Косово. Циљ тог сеиријала јесте да се пуни буџет „Косова“.
На основу свега може да се закљуши да док нема царине није оштеђен буџет Србије, већ „Косова“ што Тачију није интерес, а то може да оствари само потпуном контролом над царином – закључује Јакшић.
Председник СНВ северног Косова Милан Ивановић каже да је чуо да је таква опомена упуђена телевизији Б92, и да то не би требало да учине само предузетниси са Косова и Метохије већ сви грађани Србије.
– Б92 дисквалификује и омаловажава све грађане севера Косова и Метохије. Они својим политиканстством и тенденциозношћу урушавају српске институције на Косову и Метохији – каже Ивановић.
Веран Матић, директор Б92 којег смо замолили да нам прокоментарише изворну вест, рекао је за Правду да му у електронској пошти доставимо везу ка интернет страници те вести и да ће је накнадно прокоментарисати.
Ивановић наводи да Б92 нема никакве аргументе аргументе за такве тврдње и наводи да извештаји УНМИКА управо говоре супротно, то јест да на северу Косова и Метохије има најмање криминала.
– Много више криминала је у Београду и ово је покушај да се према Србима са Косова и Метохије у нашем народу створи анимозитет како би „Косово“ лакше постало независно. То се лако може постићи ако народ у Србији дигне руке од Косова и Метохије као криминогене средине – каже Ивановић.
Ивановић наводи да су прве две емисије „Инсајдера“ јасно наговештавају такву намеру и додаје да када је реч о гориву које улази на територију Косова и Метохије није реч о цистернама које се туда крећу, већ само о кретању „папира“ са једне на другу страну.
Ивановић наводи да „Косово“ има интерес да се оваква емисија приказује у Србији и да сви знамо ко су финансијери.
На питање да нам наведе финансијере Ивановић каже:
„Знамо ко су финансијери. Б92 је под страним утицајем и страним власништвом. То је телевизија којој је претходна власт дала националну фреквенцију и то сигурно није у интересу Србије“
______________
http://www.pravda.rs/2012/10/02/hasim-taci-finansira-b92/
Сергеј Георгијевич Кара-Мурза: МАНИПУЛАЦИЈА СВЕШЋУ
29.09.2012. за ФБР приредила Биљана Диковић
Сергеј Георгијевич Кара-Мурза: МАНИПУЛАЦИЈА СВЕШЋУ
Вјерују
Ja, Сергеј Георгијевич Кара-Мурза, рођен 1939. године, Рус,по образовању сам хемичар (доктор хемијских наука), али се од 1968.године бавим методологијом науке, а потом и системском анализом. Док смо имали поуздану државу, као и претежна већина нисам ни покушавао да појмим наш живот, задовољавајући се философским сурогатом који је наше, у суштини још сељачко друштво нетачно објашњавао. Наша истинска културна начела држала су нас и под љуском идеологије, јер је била потпорањ совјетске државе. Али, то нас је скупо коштало – ништа нисмо схватили када су се „другови“ латили пиљења тог потпорња. Допустили смо разарање совјетског уређења – нашег животног устројства. Сада се извлачимо испод рушевина, израњављени. И пре свега морамо „обновити главу“. Мене совјетско уређење подсећа на породицу у којој су родитељи имали врло тешко детињство и читавог живота напорно радили. Па желе да им се синчић наужива животних радости. Али, мањка им културе и духовне снаге да би синчића васпитали без помоћи спонтаног васпитача каквим могу послужити невоља и немаштина – те он израсте у свињу и на крају крајева избаци старце из куће. Јер, они који су преживели рат управо су тако васпитали садашњи млади нараштај. Та, наша омладина негде дубоко у себи мора схватати да су све њихове кожне јакне и видео-уређаји – комад хлеба истргнут старцима из уста. Страшно ми је жао тих младића и девојака палих у искушење, чекају их велике невоље, а кривица је умногоме на мом поколењу.
Део кривице ћемо скинути ако појмимо дешавања, оставивши омладини макар нешто повезаних сазнања. Поставши жртве разарања, дужни смо да се уздигнемо изнад бола и гнева, да постанемо и летописци и пророци. У сваком чину разарања види се целина – они идеалии интереси којима се рушиоци руководе. Виде се и узроци слабости жртава. Изблиза сам посматрао настајање, оправдавање и остваривање програма за разарање совјетске науке.
Наша је наука – јединствена културна и духовна појава, тешко објашњива. Слична појави као што је Пушкин. Демократска елита посматра њену агонију с лоше прикривеним задовољством, као размажено дете смрт мачета кад га измрцвари. Без икаквог узвика сажаљења или бола. Стално о томе размшљам, тражим објашњење. Понекад ми се чак учини да се из нашег народа издвојио известан његов део који је физиолошки унеколико другачије устројен. Као кад би се у политички покрет удружили, рецимо, хомосексуалци. Можда они иимају разлога да се љуте на остали део народа, али би било страшно да тотално преузму власт и покушају да све нас приморају на животпо њиховим начелима. Међутим, наука је појединост. Радило се и ради се о слому цизилизаније у целини, о замени свих њених начела, врсте привредеи међуљудских односа. Није једноставно повезати у систем све што видимо. Морамо се учити. О себи могу рећи да се трудим да што више читам, бирајући ауторе трију категорија: оне који су осмислили западно друштво што нам се као узор нуди; оне који су схватили и одбацили евроцентризам и цене разноврсност цивилизација; оне који су доживели тешке кризе и болести друштва и лично посматрали распад начела. Из свега што сам прочитао могу извући закључак: интелектуални тим „архитеката“перестројке свесно се послужио преваром колосалних размера. Просто ме запрепашћује тај корак људи од науке, то је сасвим нечувена појава. Друго што се трудим да радим је то да се до најситнијих појединости присетим свог живота, а нарочито детињства, рата. Све се сада види у другачијем светлу, пуни новим смислом. И када данас видим уметнике и академике огорчене, увређене на земљу и народ, као да им је нешто закинуто, запањен сам – да ли они уопште живе? Или само израчунавају губитке? И чини ми се да ти људи, окусивши западни однос премa свету, нису успели да с тим изађу па крај, нису га „пробавили“ већ се разболели. Желео бих да им помогнем. Али, како то учинити кад се осећају победницима?
(Увод у зборник „Опет питања вођама“)
„Манипулација свешћу“ Сергеја Кара-Мурзе или упутство за одбрану од неолибералне идеологије
Откривање праве истине о великој победи заговорника идеологије Новог светског поретка и стварним узроцима слома бившег Совјетског Савеза – кључна је тема ове изузетно вредне философско-социолошке расправе. Сергеј Георгијевич Кара-Мурза пажљиво и са пуно смисла за објашњавање свих битних појединости проблема о коме пише, наводи да тријумф западне неолибералне филозофије у његовој земљи значи да се Русија сада налази пред судбинском дилемом: Русија мора, како то опажа Кара-Мурза, или да прихвати нове политичке, економске, културне, језичке и друге стандарде Запада (читај САД), или да попово гради механизме за одбрану од туђинске идеологије и превласти. Изузетна вредност ове књиге је у томе што Сергеј Кара-Мурза кроз практичне примере показује како се, упорном манипулацијом посредством јавних гласила (ТВ, радио, штампа) као и свих других бројних расположивих начина, врши „освајање“ мозгова људи и њихово свођење на пуку гомилу која слепо слуша наредбе своје псеудополитичке и остале елите. Какви су изгледи људи да се супротставе тој поробљивачкој и неоимперијалној техници владања људима, народима, па и целим државама? Сергеј Кара-Мурза као одговор нуди низ добрих савета како да сваки појединац препозна активност својих унутрашљих и спољних мапипулатора и остане „биће по себи“, што значи човек који мисли сопственом главом. Ово је књигa чији се редови читају жељно и нестрпљиво, као да се ради о занимљивој крими-причи. У њој се на необичан и крајње отворен начин указује какав заправо удес чека житеље наше планете, ма где они живели, уколико прихвате да постоје у друштву без историјског памћења и дозволе да њихова свест постане само прости прикључак „централне намети“.
Недељко Којић (у предговору србског издања књиге)
Преузмите књигу: Сергеј Георгијевич Кара-Мурза: МАНИПУЛАЦИЈА СВЕШЋУ
Бркић – Непатриотска телевизија Б92
Непатриотска телевизија Б92
ФБР, Ј. Бркић
25.09.2012.
Нови серијал телевизије Б92, под називом „Патриотска пљачка“, свакако ће у јавности изазвати различите коментаре. Главна ауторка емисије, Бранкица Станковић, изјавила је, дан пре емитовања, да ће сигурно бити напада на екипу која је серијал реализовала, те да ће их називати издајницима.
Како је српски језик, као и све остало што је српско, изложено сталном притиску и урушавању, што споља, што изнутра, не могу да се не запитам: Како пљачка може да буде патриотска?
У истом маниру као кад се нечему лепом накарадно додају епитети попут „страва“ или „ужасно“ или „кул“, аутори серијала реч пљачка користе уз епитет „патриотски“!
По дефиницији, патриотизам, родољубље и домољубље је израз који у најширем смислу означава позитиван однос појединца или група према својој домовини или отаџбини (латински patria < грчки patris, πατρίς).
У складу са дефиницијом, јасно је да пљачка никако не може да буде патриотска, већ лоповска, криминална или издајничка! Наиме:
1. Уколико пљачку обавља појединац, он је лопов;
2. Уколико је обавља више људи, они су организована криминална група,
3. Уколико пљачку обавља држава или поједини њени представници, они су издајници своје државе и свог народа!
Дакле, самим називом новог серијала, Б92 показује јасну појам „патриотизам“ и на отворену Косовску рану дода још мало соли.
Са друге стране, у земљи каква је сада Србија, уколико се мало потрудите, сигурна сам да можете да сазнате шта је премијер јутрос доручковао. Мала земља, па се све зна. Тако је и сасвим сигурно да госпођа Станковић и њена екипа нису откирили ништа ново, те да полиција, сасвим сигурно, располаже са свим информација изнетим у поменутом серијалу. Из тог разлога, највеће питање гласи:
Зашто одговарајући државни органи не раде свој посао, прикупљају информације и спречавају криминалне радње, већ се то ексклузивно право додељује екипи информативног и истраживачког програма телевизије Б92?
У извештају о притисцима и контроли медија медија у Србији, који је јавности представио Савет за борбу против корупције, дана 11.09.2011.године, наводи се следеће:
„Савет је током анализе обимне документације уочио три главна проблема медија:
1. нетранспарентност медијског власништва;
2. економски утицај државних институција на рад медија кроз различите типове буџетских давања;
3. проблем РТС-а који уместо јавног сервиса, има улогу сервиса политичких странака и владајућих елита, што све за последицу има затвореност медија за бројне проблеме са којима је Србија суочена, па и за проблем корупције.“
Комплетан текст извештаја може се прочитати на следећој адреси: http://www.antikorupcija-savet.gov.rs/sr-Cyrl-CS/izvestaji/cid1028-1681/predstavljen-izvestaj-o-pritiscima-i-kontroli-medija-u-srbiji
У истом извештају може се прочитати и: „… у новембру 2010. продата је РТВ Б 92. Највећи акционар РТВ Б92 постало је домаће предузеће Астонко, чији је власник истоимено предузеће са Кипра, али је њен власник непознат…“
Дакле, какви су прави мотиви поменуте екипе, односно ко је финансирао истраживање овог серијала, не можемо да знамо, можемо само да нагађамо. На основу расположивих података, може се са сигурношћу тврдити да би телевизија Б92 прво требала да почисти своје двориште, односно да јавно представи ко су њени власници, како би смо знали и који су њихови интереси.
У супротном, поменути серијал непатриотске телевизије Б92 оставља мучан утисак да је ово још један атак који би требало да убеди српски народ да су Косово и Метохија терет кога се треба што пре ослободити, а да се истовремено сатанизују све патриотске организације које се залажу за очување територијалног интегритета и суверенитета државе Србије.
"СРЕБРЕНИЦА – ГРОБНИЦА ИСТИНЕ" – Трибина, одржана у Нишу, која је изазвала велико интересовање!
СРЕБРЕНИЦА – ГРОБНИЦА ИСТИНЕ
Др Зорица Митић – лекар, писац и преводилац која борави и долази из Норвешке . Сарадник и преводилац на документарном филму ,,СРЕБРЕНИЦА – Издан град“.
Љиљана Булатовић – новинар и публициста која је написала скоро двадесет књига о Сребреници, нашим генералима и целокупном вођству Републике Српске;
- ,,ИМПЕРСКА КУЛТУРА“ од Савеза писаца Русије за СЛОВЕНСКО БРАТСТВО,
- ,, ЗЛАТНИ ВИТЕЗ“ са Првог словенског форума уметности
- ,, РЕЧ НАРОДА“ листа ,,СОВЈЕТСКАЈА РУСИЈА“
Горан Петронијевић – врхунски адвокат и шеф одбране председника Републике Српске Радована Караџића у Хагу, експерт за дешавања у Сребреници и све последице које нам као држави доноси усвојена резолуција и све што се чини (или не чини) у погледу те исконструисане међународне теме којом запад хоће данас да угрози на милионе наших људи.
Зоран Јовановић – ратни репортер из Власенице, новинар и коаутор са господином Александром Дорином из Швајцарске, на по Србију и истину капиталном књижевном делу: „СРЕБРЕНИЦА – Књига која је зауставила лаж„.
Овај Инсајдер над Инсајдерима се спрема да покрије савест исцрпљеном и избезумљеном народу И ЗАБОДЕ ГЛОГОВ КОЛАЦ У СРЦЕ СРБИЈЕ
ФБР Милутин Николић
24.09.2012.
Емисија Инсајдер, ТВ Б92, није креирана да се бави корупционашким аферама само информативно, кроз разоткривање чињеница. Главна улога серијала Инсајдер и задатак његовог уредника Бранкице Станковић је темпирани политички ефекат који одређена задата тема треба да произведе у датом моменту. По начину када се, и које теме отварају није тешко закључити да је рад Инсајдера, само сегменат Вашингтонско – Бриселског инжењеринга денационализације и стварања тзв. отвореног друштва у јавном животу Србског народа…
Оно што не успеју да преименују, ољагају, уруше и угуше разни дибро плаћени и неспособни петоколонаши из НВО, и њихови неорганизовани и лењи сарадници у влади и председништву, на себе преузима Инсајдер. Као што му и само име каже, Инсајдер је ту да петој колони буде путоказ, да одреди тему, да подастре тепих, да се неко од ове гамади не заглиби у блато прераним кукурикањем, он је ту да подели лекције демонократског правила игре и тако сачува лажни морални и патриотски интегритет плретплаћених политичара, припремајући им алиби унапред за нове и нове злочине против слободе и достојанства сопственог народа…
Већ раније припремљена косовска прича о корупцији, обојена прејаким антисрпским и антипатриотским тоновима, дочекала је тренутак за емитовање. То је тренутак, кад се новоинсталирана гарнитура купљених људи – проданих душа, за уво доводи до стола где треба да падне потпис о продаји и предаји Косова и Метохије.
Дакле гробар је обећао за говорницом УН-а да сандук у ком су преговарачи и договарачи спаковали народ и територију Колевке Србства, може да се спусти у припремљену раку. Попови су већ спремили пригодан говор, окупљени народ је само телесно присутан док му кроз главу тутњи Гранд Парада, пред очима играју цифре неплаћених рачуна, а у желудцу ричу лавови…
Овај ИНСАЈДЕР НАД ИНСАЈДЕРИМА СЕ СПРЕМА ДА ПОКРИЈЕ САВЕСТ ИСЦРПЉЕНОМ И ИЗБЕЗУМЉЕНОМ НАРОДУ, И ЗАБОДЕ ГЛОГОВ КОЛАЦ У – СРЦЕ СРБИЈЕ – кад га екипа око гробара загрне земљом.
Нису луди они сшо кажу да ће ове 2012. бити смак света. Кад видим да и гробари сањају Нобелову награди за мир, чини ми се да је стварно крај.
Ана Радмиловић: Неколико речи пре „Инсајдера“ (Не треба нам Косово, тамо су сви лопови!)
Неколико речи пре „Инсајдера“
Ана Радмиловић
недеља, 23. септембар 2012 10:41
Балкан магазин
Не треба нам Косово, тамо су сви лопови
Пре почетка серијала који ће имати бесмислен задатак даље криминализације Косова (с акцентом на Север) хтела бих да укажем на општа места и бар три материјалне грешке, или – грубо речено – неистине, које сам чула гледајући најаву тог серијала. Који је, да поновим, бесмислен. Нажалост.
Прво, помпезни снимци камиона (уз пропратну музику и узбуђени глас чудне новинарке) најављују један политички трилер који би требало да шокира јавност. Помињаће се милиони и милијарде разних валута и да се наслутити чија ћемо имена чути. Пљачкаши века биће, у овој игри, најмање битни људи. Измене које је серијал претпео услед чињенице да на власт нису дошле демократе, минорне су али нису за игнорисање. Тајминг је идеалан. Никога не занима Косово, овај полудели народ бави се расколом у ДС и серијал ће послужити само једној сврси. Она стаје у једну реченицу: Не треба нам Косово, тамо су сви лопови.
У кратком прилогу три грешке или неистине су следеће: Новинарка (узбуђено) изговара како су се појединци с Косова богатили на откупу албанске имовине на Косову, а што је био државни план, никад тако формулисан, пошто ствар има призвук етничког чишћења. На откупу албанске имовине богатили су се појединци с Косова, то богаћење је било кусур овог великог посла – а тај посао водила је држава. У преводу, новац се из Београда враћао у Београд. Не знам да ли ће узбуђена новинарка поменути имена шефова овог бизниса. Онај кусур који је завршавао на рачунима посредника с Косова (а то су и Албанци и Срби) је бакшиш. Није мали, али је бакшиш.
Друга грешка или неистина је да су се опет неки појединци, расељена лица с Косова, током целе једне деценије богатили примајући дупле плате у фирмама које фактички не постоје. Можда то важи за неколико директора. Професори и доктори јесу примали дупле плате – а износ тих дуплих плата био је и остао мањи од нормалне плате на истом радном месту у Београду. Професори и доктори, такође, нису могли у одсуству да држе предавања или примају пацијенте у болницама. Даље, износ плата радника суда (не рачунајући неколико судија) у Митровици мањи је од износа плате чистачице у некој од бољих агенција у Београду. И ти људи били су у обавези да седе на Косову. И не само да седе на Косову, него и да демонстрирају кад некоме у Београду падне на памет да би то било згодно.
Трећа неистина или грешка је прича о шверцу. Прво, уколико Србија не признаје Косово као независну државу, реч шверц је погрешна. То се каже овако: неке фирме из Београда, Новог Сада, Ниша итд, ослобађале су се пореза тако што су правиле фиктивне уговоре с фирмама (углавном својим експозитурама, то јест правиле су уговоре саме са собом) за робу која није ни стизала на Косово. Продавана је (ослобођена пореза) у Србији. Рецимо грађевинске фирме. Рецимо, баш она фирма чију је никад довршену халу спортова сликала екипа емисије Инсајдер – где је, врло узбуђена, новинарка скандализовала гледаоца податком да хала није завршена. Бојим се да неће поменути да је добитник тендера за ту халу једна врло озбиљна фирма која је учествовала у изградњи Газеле у Београду. Фирма, истина, има много назива. Али јој је потребно само неколико озбиљних сарадника. Они су на власти.
Затим, Звонко Веселиновић – помало заборављено заштитно лице барикада које је, ако се сећате, поставио Борко Стефановић са Гораном Богдановићем. Ко је Звонко Веселиновићђ Човек који је као клинац био бранитељ моста и који је након рата ушао у посао са државом. И Србијом и независним Косовом. Да ли је он могао на своју иницијативу да ушета у нечији кабинет и предложи да мало ради са горивомђ Није. Неко га је изабрао, доделио му је ту улогу и тај неко неће бити поменут у овом серијалу. Нити у било ком другом.
Када је дојучерашња опозиција на сав глас бранила Веселиновића и када се садашњи председник сликао с њим, поносан, Звонко је био патриота који је помагао онима с барикада. Не знам да ли ће се огласити да објасни како појма није имао о каквом је криминалцу реч, или ће прећутати, или ће остати при томе да је Звонко један патриота који је имао мале проблеме са законом. Оно што знам је да свакако неће рећи, ни он који као председник није дужан ни надлежан да етикетира криминалце а ни узбуђена новинарка, јесте – за кога је Звонко радио и ко је тај који није на Косову а ко је преко Звонка довлачио милионе у Београд, и ко је тај што је тако опасан да се његово име не помиње. Неће рећи. Нећу ни ја, јер ја немам полицијску заштиту, а и да имам не би ми била од помоћи када бих то написала.
Суштина ове приче је следеће: континуитет. Ми ћемо слушати глупости (нек опросте инсајдеровци) о криминалу на Косову, гадиће нам се Косово, нећемо сазнати ништа осим да ни ова, као ни претходна влада, нема идеју шта да ради по том питању – па је стога најбоље натоварити сву кривицу на тај отети део државе и пустити га, као натовареног жртвеног јарца, низ воду. Нећемо сазнати ништа о томе ко је у Београду имао интерес да се не сазна за трговину органима (која се помиње од 1999) до пре неку годину, ко и даље има интерес да Србија не учествује активно у тој истрази, зашто је та прича багателисана до гађења, да многи људи више и не верују нити их занима шта се заиста дешавало и ко је све учествовао. Нећемо сазнати ко је све у Београду знао у данима пре 17. марта 2004. шта се спрема и звао чланове својих странака да напусте Косово тих дана. Нити зашто је српски координациони центар са КФОР-ом расељавао људе који нису хтели да напуштају села на југу Косова.
Даље, нећемо сазнати ко је направио Српску либералну странку која ће касније послужити за легализацију независности Косова. после чега ће, заједно с криминалцима из косовске владе, волшебно нестати с политичке сцене. Остаћемо у уверењу да су то све радили Наташа Кандић, Пуповац и слични. Нећемо слушати о везама странке која је и сада на власти у Приштини и другом местима на Косову и тих људи који – не само што подижу руку и гласају за престанак надгледане независности чиме директно признају независност Косова – него заплашују Србе који живе у општинама којима они владају. Хапсе их. Подмећу нелегалне супастанце у кола својим опонентима, убијају их, пале им куће и фирме, шиканирају свакога ко се усуди да зуцне и пуцају кад се веселе где стигну и у кога стигну.
И наравно, нећемо сазнати ништа о томе како Српска православна црква на Косову лагано постаје некаква косовска православна црква и како то већ неко време није црква којој Срби верују. Није у маниру емисије, није то тај стил, и ми нећемо имати појма да за Србе на Косову црква има сасвим друго значење него што га има на било ком другом месту у Србији. Црква је и кућа, и склониште, и Бог, и држава. И то није талибанско устројство где неки фанатици одлазе у манастир па онда узимају аутомате и пуцају. То је као испостава државе али и нечег вишег, на једној територији где један народ не само да иде у асимилацију него га ускоро неће ни бити.
Укратко, осим тога да треба да баталимо Косово јер је велика криза и само нам још фале ти лопови који се тамо богате, нећемо сазнати ништа. И нико нам неће рећи да се не богате Срби с Косова, тј да је то богатсво смешно наспрам оног које су мало озбиљнији лопови узели на рачун Косова, а седе у Србији. И, наравно, нећемо имати прилике да сазнамо да је и то озбиљно богатсво озбиљних лопова смешно наспрам оног које смо, одустајући од Косова, изгубили.
СРБСКИ ЖУРНАЛ 