Tagged: Поетска проза

Земљо моја


На слици: Пејсаж из Србије; Фотографија: jup3nep.deviantart.com

На слици: Пејсаж из Србије; Фотографија: jup3nep.deviantart.com

…А онда је студен прострујала кроз сутон. Изненада.

Мирис печеног кукуруза зачешљaо је однекуд жегом испуцалу земљу и нестајао ка облацима који су се набирали попут веђа војника. Са пресахле реке прхнуше чворци…

На слици: Шљива; Фотографија: www.rtv.rs

На слици: Шљива; Фотографија: http://www.rtv.rs

…Пробијао сам се кроз окитом полегле гране шљива напрежући се да у свелој трави наслутим опале плодове. Расути као покидана ниска модрих бисера скривали су се сумрачјем тла… „Ни веће суше ни бољег рода“, помислих…

…А потом ветар заплеса чардаш. Запишташе коњи из нигдина. И она тишина небесна.

Кап клизну низ мој врат. Па још једна низ надланицу. Под скупљеним прстима стегох род и…

„Киша, оче“, прошапутах.

…Са ударом грома преврнух котарицу, пљунух и опсовах а од силине крупних капи потрчах у крошњом импровизован заклон. Претвaрах се да нисам приметио шаку погажених шљива. И пре него сам стигао да се шћућурим отац ме привуче на груди…

„Сине мој, гази на врховима прстију и када сањаш. Свака стопа ЗЕМЉЕ је натопљена крвљу и свуда је гробље…“

…Дисали смо један другоме у лице згрчени под шљивом са које се сливала киша, хладна као зебња наших душа…

На слици: Надолазеће невреме; Фотографија: www.navodi.com

На слици: Надолазеће невреме; Фотографија: http://www.navodi.com